Ako postoji utakmica posle koje su umorni i igrači, i treneri, ali i publika – onda je to bila Crvena zvezda-Panatinaikos. Teška, preteška borba, pa se još otegla kao gladna godina, više od dva sata. Čak 53 slobodna bacanja, od toga 35 na strani domaćina (Saša Đorđević je to pomenuo na konferenciji za štampu, nije dovršio misao ali bilo je jasno šta je hteo da kaže). Na kraju ipak 136 poena, 69-67 za Zvezdu, posle mršavog prvog poluvremena (31-28). Pobeda za koju mnogi kažu da našem šampionu otvara vrata četvrtfinala Evrolige, ali ja mislim da ona Zvezdi osigurava u najgorem slučaju treće mesto.

Mada trener Dejan Radonjić ni po koju cenu ne želi da se bavi kalkulacijama, i spreman je da govori isključivo o utorku, i polufinalu ABA lige protiv Cedevite, može se jednim okom već stidljivo gledati tabela druge grupe i merkati eventualni protivnik. Da li bi Laboral Kuća bila tim koji može biti pobeđen…

Vratimo se iz budućnosti na meč sa Panatinaikosom. Lepo je trener atinskog tima i selektor naše reprezentacije primetio posle utakmice da je odlučio individualni kvalitet Kvinsija Milera i Tarensa Kinsija. Apsolutno tačno. I mada je Miler ostvario indeks 27, po meni Zvezdin X-faktor bio je Kinsi (indeks 24). O njega sam se ogrešio u jednom od prethodnih tekstova, posle jedne blede Tarensove partije napisao sam da me sve više podseća na Rajana Tompsona. Priznajem grešku! Ume Kinsi tako da ostane gotovo neprimećen, ali zato ume i da pokaže majstorstvo kad je najpotrebnije. Protiv Panatinaikosa je upravo tako bilo. Kapa dole majstoru!

Pored toga što je sada na “dve i po” pobede ispred Efesa i Darušafake, a do kraja je ostalo da se odigraju još četiri kola, Zvezda je konačno razbila i kompleks Kombank Arene. Nekako je lakše pobeđivala u dvorani koja od skoro nosi ime Aleksandra Nikolića, i celo prvo poluvreme žalio sam što se i sa Panatinaikosom ne igra tamo. Pobedila jeste, Arena je bila bučna, ali ostao je utisak da je bivši “Pionir” pravo mesto za košarkaške svetkovine, i da je ta esencija emocija koja je tamo prisutna u Areni nekako razvodnjena. Mada, kad se pobedi sve je lepo, a i kad se na blagajni inkasira novac od 18.500 prodatih karata pogled je nekako veseliji.

Photo: Evroliga