Izgleda da je bio u pravu Aca “Trica” Petrović kad je letos tvrdio da su Partizan i Crvena zvezda liga za sebe u regionalnom ABA društvu. Već prva dva kola potvrdila su njegovo mišljenje. Plus 72 – to je koš-razlika Partizana posle utakmica sa Mornarom i Krkom, dok je Zvezda na plus 61 ostvarenim pobedama u mečevima sa Igokeom i Cedevita Olimpijom.

Zaista, suviše je velika razlika između dva beogradska kluba i ostatka lige. Pre svega u budžetima. Ako je tačno da Partizan i Crvene zvezda barataju sa po petnaestak miliona evra godišnjih budžeta, onda su oni za deset koraka ispred svih ostalih. Što ne znači da su ti “ostali” pravoverni, nego da su jednostavno žrtve zakona u zemljama u kojima egzistiraju. Dok beogradski ligaši upravo koriste sve ono što im pruža država Srbija, njeni zakoni, ali i bezakonje u sferi sporta. Ali – to je već neka druga tema.

Ne samo da su u ABA ligi superiorni, nego Partizan i Crvena zvezda promovišu dva dijametralno suprotna koncepta. Do sada se pokazalo da su oba ispravna, videćemo kako će to funkcionisati u kasnijim delovima sezone.

Crvena zvezda je nakrcala čak 16 sjajnih igrača, pa trener Duško Ivanović može samo da uživa. Svi se bore za njegovo poverenje, ginu ne bi li sebi obezbedili mesto među 12 odabranih, a to je situacija koju svaki trener može samo da sanja. Mada i tu ima “iskakanja iz sistema”.

Na primer, protiv Asvela u prvom kolu Evrolige trener nije skidao Dejana Davidovca i Džoela Bolomboja, koji su ovog leta došli iz moskovskog CSKA, zatim povređenog Nemanju Bjelicu i Jaga dos Santosa, brazilskog pleja koji je letos Ulmu doneo titulu šampiona Nemačke. Već na sledećeoj utakmici, protiv Cedevita Olimpije, ovi momci su se potrudili da pokažu treneru da im nije mesto na tribinama. Istina, dos Santos je i preterao u tome, pa je trojke šutirao i kad treba i kad ne treba. Ukupno 11 pokušaja, i samo jedan ubačaj. Meni to samo govori koliko je željan trenerovog poverenja.

Na drugoj strani, Željko Obradović koristi 12 igrača, ali oni su u proseku znatno mlađi od Zvezdinih pa se može očekivati da izguraju u dobrom ritmu celu sezonu. Silom prilika trener Partizana je u startnog pleja promovisao Aleksu Avramovića, koji prošle sezone nije bio u prvom planu, a na centarskim pozicijama rotira Frenka Kaminskog i Balšu Koprivicu, i ni sa jednim nije u potpunosti zadovoljan. Međutim, kao što je već pomenuti Avramović uz Obradovića postao zaštitni znak srpske reprezentacije na nedavnom Svetskom prvenstvu, tako se isto može očekivati da će i Kaminski i Koprivica postati bolji nego što su sad. A i ovakvi kakvi su dominiraju ABA ligom, pa su pre neki dan pregazili Krku “kao plitak potok”, i to u njenoj dvorani. Moglo je biti i više, na kraju – 40 poena razlike.

Nažalost, kao i svaka medalja, i ova ima u drugu stranu. Zvezda i Partizan su pokupili ne samo sve državne pare, nego i sve što igrački vredi u ovoj zemlji, pa je baš malo ostalo za Megu, FMP i Borac, preostala tri naša kluba u ABA ligi. Da li je to dobra politika? Za Zvezdu i Partizan svakako jeste, za srpsku košarku… mmm, videćemo uskoro.

Ipak, nije sve tako crno, ima i nečeg pozitivnog u ovoj dominaciji dva kalemegdanska kluba. Na primer, u njihovim rosterima prosto nema mesta za domaće talentovane mlade igrače, što se ispostavlja da je čak i dobro! Umesto da sede na klupama i mašu peškirima u tajmautima, neki od njih su dobili šansu u drugim klubovima, i obilato je koriste. Tu pre svega mislim na Megu, i naše košarkaške bisere Nikolu Topića i Nikolu Đurišića. Momci imaju zajedno 37godina, otprilike kao Miloš Teodosić. Topić čak igra i na istoj poziciji kao duplo stariji Teodosić, i ima potpisan ugovor sa Crvenom zvezdom, a u Megi je na pozajmici. Kako je to dobro ispalo što je otišao u Megu!

Naravno, ne zaboravljam Nikolu Šaranovića, osamnaestogodišnjeg bisera sa adresom u Železniku, u FMP.

Eto, zbog tih dečaka ću u nastavku ABA lige da pomalo iz prikrajka pratim “izuvanje” od strane Zvezde i Partizana, a širom otvorenih očiju igre i razvoj mladih talenata u Megi i FMP. Oni su naša jedina budućnost.

Photo: ABA

(Izvor: MBS)