Srbija je Mundijal u Kini završila kao peta. U poslednjoj utakmici pobedila je Češku sa 90-81 (41-50) posle odličnog drugog poluvremena u kome je nadoknađen manjak od 9 poena na odmoru (41-50), i 5 minuta pre kraja napravljena razlika od 18 poena (84-68). Za mnoge je 5. mesto razočaravajuće, javnost je očekivala i tražila više.  Nema sumnje da je tim imao kvalitet za bolje i više, ali i drugi igraju. Oni koji su nas pobedili igraju u nedelju za zlato i titulu. Biće vremena za detaljnije analize, ovako „na vruće“ samo nekoliko konstatacija:

* Ostvareno je manje što se očekivalo

* Nije doživljen nikakakv debakl

* Pobedili smo Amerikance

* Imali smo Bogdana Bogdanovića, jednog od najboljih igrača Šampionata.

Na drugoj, negativnoj strani, su oscilacije u igri, na ključnim mečevima nedovoljno dobra odbrana, manji doprinos (od očekivanog) nekih pojedinaca… Ako je ocena „na polugođu“, posle prve faze, bila „odličan 5“, za „kraj godine“ je preinačujem u „dobar, 5“ . Ovo „dobar“ obično ide uz „trojku“, ali pošto smo peti na svetu (u čemu smo to još u Top 5?) neka bude kako naslov kaže…

Posle izjednačene prve četvrtine (20-20) u kojoj je naš tim vodio 20-15 a dozvolio iznenađenje, usledila je slaba druga četvrtina Srbije. Raspoloženi Česi, sa više ambicija i nesumnjivim kvalitetom koji ih je doveo među 8 najboljih, počeli su da stiču prednost na bazi šuta za 3 poena. Predvodio ih je Martin Peterka (14 poena u prvih 20 minuta, trojke 4/4) a odličan je bio i Tomaš Satoranski koji je sa 5 poena u poslednjih 30-ak sekundi prvog poluvremena postavio 41-50. Neki minut ranije bilo je i minus 13, ali je tada naš tim reagovao i sa 8-0 (Bogdanović trojka, Jović dvojka, Bjelica 2+1) smanjio na 38-43. Da je Jović pogodio trojku bilo bi -2, ovako je Češka opet pobegla posle dva faula u napadu suđena Bobanu Marjanoviću. Ako je prvi i bio, drugom se – odnosno sudijama – smejala cela sala. Đorđević je nemoćno širio ruke, ali odluka je ostala na snazi…

Đorđević je mešao karte, tražio petorku koja bi funkcionisala, ali osim Bogdanovića (17 poena,3/3 trojke) nije našao raspoloženog igrača. Igrali su svi, svi su osim Micića i Simonovća dali poneki poen ali je probem bila odbrana o čemu svedoči 50 primljenih koševa.

Da li Česi nisu bili dovoljna inspiracija, ili je naišao slab dan, i nije bitno. Rezultat je bila slaba igra u prvom poluvremenu, sa čak 11 izgubljenih lopti (prema 4 Čeha). Trojke su bile 3/10 naši, 8/15 Česi. Očekivalo se da bude suprotno, ali Česi su potvrdili zašto su stigli do završnice, a naši zašto  smo oscilirali od sjaja protiv SAD do jedne druge reči koja se slaže sa izrazom sjaj…

Na početku drugog poluvremena Đorđević sa petorkom Jović, Bogdanović, Lučić, Jokić, Milutinov najzad našao liniju koja je funkcionisala, Bogdanović (3+2) i Lučić trojkom vratili su naš tim u igru (49-51), ali su Česi opet malo pobegli (49-55). U 25. minutu konačno je stiglo izjenačenje, Jović je pogodio trojku za 58-58. Meč je krenuo od nule, ali sa drugom tendencijom. Jokić je promašio šut za vođstvo, ali se odmah u odbrani iskupio osvajanjem lopte i početkom kontre kojom je Simonović doneo vođstvo, a potvrdili Jokić i Jović za 64-58, 28.minut. Peto mesto je počelo da se smeši…

Potvrdio ga je sa dve uzastopne trojke sjajni Bogdan Bogdanović (77-64), a kada je Jokić podigao na +15 (79-64) bilo je jasno da ćemo biti peti. Naš tim je prošao put od -13 do +15, a ta oscilacija karakteriše i igre na celom prvenstvu, od blistavih partija do loših dana, mada činjenica da smo izgubili od dve zemlje koje igraju finale govori da mi nismo bili toliko slabi koliko su Španija i Argentina bile dobre.

Dok je Bogdanović punio koš Čeha (31 poen) sa tribina, gotovo punih sa dominacijom naših navijača, čulo se “MVP,MVP”, Možda bi i bio da je Srbija igrala (bar) polufinale, ali se nadam da će se naći u najboljoj petorci jer stvarno nisam video bolju “dvojku” od njega. Meč je završio sa 31 poenom, trojke 7/12.

Photo: FIBA

(Izvor: maxbetsport)