Na Kineski zid, najveću građevinu na svetu, simbolično će se u nedelju popeti košarkaši Španije ili Argentine, već ko bude svetski prvak. Ja sam to učinio, i to ne simbolično, zahvaljujući Koš magazinu. Nije preterivanja, ovaj naš sajt koji Aca Ostojić i ja, uz pomoć brojnih prijatelja i saradnika negujemo već 4 godine, doveo me je u vezu sa Darkom Dželetovićem, Sarajlijom koji živi i radi u Nju Džersiju i odlično prati i poznaje NBA, o čemu je više puta obaveštavao naše čitaoce. Elem, Darko je iz Sarajeva, gde je obišao roditelje, rešio da do Njujorka ide preko Pekinga. Nije baš usput, ali tako će objasniti ženi, pod uslovom da ona, Amerikanka, ne stoji najbolje sa geografijom. Ovo mu je peto uzastopno svetsko prvenstvo, bio je i na više evropskih šampionata. Voli čovek, i poznaje košarku. Darko mi je mailom javio da je iznajmio kola sa vozačem za Kineski zid, pa ako hoću da mu se pridružim… Čuj, da li hoću!

Put do najveće kineske turističke atrakcije, u jednom pravcu, traje skoro sat i po. Na cilju – mravinjak. Turisti iz celog sveta, ali i mnogo Kineza za koje je poseta ovoj atrakciji pitanje časti.

Vozač nam pokazuje gde se kupuju karte (180 juana, jedno 23 evra), kaže da prvo idemom busom a onda žičarom, i na kraju malo pešice posle stajanja u redu od 10-ak minuta. „Kapija“ koja propušta turiste na zid  ista je i za one koji se vraćaju, pa je potreban „saobraćajac“ koji će malo puštati „jednu traku“ a malo drugu…. Usput gomila suvenirnica i restorana, očito je da je ovo „zlatna koka“ kineskog turizma…Nisam našao podatak o prosečnoj dnevnoj poseti ali ne bi me čudilo da cifra ide i do 100.000 ljudi.Kažu da ima i noćnih tura…

Darko i ja smo se tokom vožnje slatko ispričali, naravno najviše o košarci, od Bosne uz koju je rastao do Boston Seltiksa za koje navija. Na Zidu smo se, naravno, divili građevini dugačkoj 8.851 km čiji  (neki) temelji datiraju nekoliko vekova pre naše ere. Najviše je izgrađen u vreme dinastije Ming (1368-1644). Više puta je „krpljen“, obnavljan, od 1961. je pod zaštitom države. Svojevremeno se pisalo i pričalo „da se vidi sa Meseca“ što ipak nije tačno. Pitam se kako su ogromni kameni blokovi dovučeni u planinu, kako je ta građevina od kamena, cigle, zemlje i drveta dizana u vremenima kada nije bilo vezivnih materijala. Jedno od modernih svetskih čuda, taj status Zid zvanično ima od 2007.

Brojni turisti su se razmileli na obe strane, levo i desno, ali nema potrebe za nekim udaljavanjem. Sve je isto, između dve strane zida je staza široka 4,5 metra, na pravilnim razmacima su „proredi“ za vojnike i osmatračem na odrđenim distancama kula-osmatračnica sa „prozorima“ za vojnike.  Zid je, prvenstveno, imao odbrambenu funkciju, Kinezi su se njime čuvali od najezdi nomadskih plemena a kasnije je bio i mesto carine na uvoznu robu.

Među brojnim jezicima čusmo i srpski. Jedan par mlađih ljudi reče nam da nisu došli zbog košarke, čisti turizam… Viđamo grupu Litvanaca u dresovima svoje reprezentacije, oni prepoznaju nas i kažu:

– Vi ste pobedili Amerikance i stigli do Pekinga, a mi ispali u grupi…

U jednoj od osmatračnica na zidu dva velika, bela panoa za potpise i poruke.Teško da bi se našlo mesto za još neki zapis. Zagledah i videh i jednu poruku na srpskom, na latinici, upućenu našem aktuelnom predsedniku, ali nije za citiranje…

Da ovde ipak ne bude samo turistički zapis, evo male veze Kineskog zida sa – košarkom. Priču sam čuo od mog madridskog kolege i prijatelja Martina Telja, dugogodišnjeg urednika košarkaške rubrike „Asa“.

Posle Evropskog prvenstva u Beogradu 1975. španska košarkaška reprezentacija otišla je na jednomesečnu turneju po Kini što je bio značajan sportski i diplomatski korak. Tokom izleta na Kineski zid maser Hose Luis Torado , bivši atletičar-sprinter, i igrač Ćus Iradier sporečkali su se na temu brzine. Reč po reč, i na predlog Torada pade opklada: trka na 100 metara i to odmah, na licu mesta ! Izmerena je i obeležena staza, zbunjeni turisti zamoljeni da se “malo razmaknu” a onda su se dvojica Španaca, hiljadama kiklometara daleko od kuće, dala u trku na 100 metara!

Nije bitno, ali neka se zna: pobedio je Iradier, danas poznati španski – slikar.

Ko zna koliko istorije kroz hiljade godina postojanja može da ispriča Kineski zid… Možda bih otišao i sam, ali videh ga zahvaljujući Darku Dželetoviću, Sarajliji iz Nju Džersija.

Košarka spaja.

Photo: Privatni album