Odmah da se ogradim: naslov se ne odnosi na zbivanja u Nišu, tekst pišem 60-tak minuta pre početka finala našeg kupa. Posvećen je (naslov) bivšim „partizanovcima“ koji su večeras obradovali svoje nove inostrane poslodavce, svoje trenere koji su ih doveli, i svoje nove navijače čiji su idoli postali kao što su bili „carevi“ za „grobare“ dok su nosili crno-beli dres. Mnogo je junaka, ali prioritet ima Bogdan Bogdanović! Sat je pokazivao 39,59, semafor 65-64 za Darušafaku a onda je „sevnula“ 4. trojka (iz 7 pokušaja)  „snajpera Bogdana“ za pobedu Fenerbahčea. Naš reprezentativac završio je meč sa 21 poenom (3/8 za 2 poena, 4/7 za 3) i zasluženo poneo MVP trofej! Nikola Kalinić je pobedi doprineo sa 2 poena, Jan Veseli (još jedan bivši crno-beli)  sa 14 plus 9 skokova. Željko Obradović je upisao još jedan trofej, nisam imao vremena da brojim ali tu je negde oko 30-tog… A i retko gubi finala.

Nešto slično izveo je nekoliko sati ranije u Minhenu Dragan Milosavljević, bivši kapiten Patrtizana. Njegova Alba je dugo vodila, kada je na 90 sekundi pre kraja imala 7 poena (65-58) činilo se da je sve gotovo ali se Bajern volšebno vratio i trojkom Duška Savanovića izjednačio na 65-65 na manje od pola minuta pre kraja. Poslednji napad Albe, ispostaviće se pobednički, završio je popularni Gagi košem za trijumf berlinskog tima! Usput je bio i najbolji skakakč na terenu sa 8 uhvaćenih lopti. Istine radi, valja reći da je trijumf zajedničko delo crveno/crno-bele koalicije jer Albu veoma uspešno vodi bivši igrač Zvezde Saša Obradović, a veoma dobro igra takodje bivši zvezdaš Elmedin Kikanović, u finalu sjajajn sa 19 poena i 3 skoka.

Lepo veče bivših partizanovaca zaokružio je Milan Mačvan. Njegov Armani je pobedio Avelino 82-76 i prvi put osvojio Kup Italije od kada se igra po formuli „Final eight“, odnosno od 2000. godine! Pogled u dokumentaciju otkrio je da je ovo 5. trofej tima iz Milana, poslednji je osvojen još 1987. kada se klub zvao Trejser! Armani je vodio tokom čitavog meča a Milan Mačvan je bio veoma solidan sa 14 poena i 5 skokova. Sanders je dao 17, Meklin 15. Jasmin Repeša, hrvatski stručnjak, postao je 23. trener koji je osvojio ovaj trofej. Na listi su i Aca Nikolić, Bogdan Tanjević i Petar Skansi.

Ako neko pita a šta je sa Sašom Djordjevićem i njegovim Panatinaikosom, dužan sam malo izvinjenjeje. Imao sam pogrešnu informaciju, finale grčkog kupa nije bilo ove nedelje, biće 6. marta. „Pao“ je u nedelju rutinski odradio ligašku utakmicu i dobio PAOK u Solunu 90-67. Novajlija Eliot Vilijams je bio vrlo zapažen sa 18 poena i 4 skoka.

U Španiji je Real Madrid osvojio treći Kup za redom,  što nikad nikome nije pošlo za rukom, 26. ukupno. Gran Kanaria je bila više nego dostojan rival, čak je sredinom treće četvrtina nekoliko puta vodila (43-40,48-45) ali iskusniji tim Real, uz dužu klupu, priveo je meč kraju – 85-81. Ćaćo Rodrigez je pogodio dva penala na 16 sekundi pre kraja kod 83-81. Šest igrača Reala dalo je više od 10 poena (Ajon 14, Kerol 23, Rejes 12, Rodrigez i Macijulis po 11, Rivers 10), Noćoni je imao 7 poena i 7 skokova. MVP finala bio je meksički centar Gustavo Ajon sa 15 poena i 6 skokova. Real je nadskočio rivala (41-30) i to je jedan od razloga pobede madridskog tima. Ekipi sa Kanara sve čestitke za ulazak u finale i odličnu partiju u njemu.

U Litvaniji se dogodilo relativno iznenadjenje, Lijetuvos Ritas je pobedio Žalgiris (67-57), u Bugarskoj je Rilski Sportist iznenadio, posle produžetka, Lukoil Akademik (90-80), u Sloveniji nije bilo pravog finala zbog superiornosti Krke nad Domžalama (66-33) a slično je bilo i u Francuskoj gde je Monako „razmontirao“ Šalon (99-84).

Photo: TLB, ACB, BBL