Gledam tabele novih grupa evropske zone kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kini i ne mogu da verujem: neki genije iz FIBA smislio je da se prenose SVI rezultati iz prethodne faze, dakle i protiv reprezentacija koje su ispale. Pre neki dan u analizi posle 5. kola pošao sam od činjenice -na osnovu prakse ne samo u košarci i logike – da se u nastavku važe rezultati samo sa ekipama koje nastavlaju takmičenje. Priznajen, nisam konsultovao pravila jer mi, da budem iskren, ni na kraj pameti nije bila varijanta sa prenošenjem svih rezultata. Ne pamtim ništa slično.

Formalno, nama je isto da li Nermačka ima 4-0 a mi 2-2, ili Nemačka i Grčka po  6-0 a mi 4-2. U obe varijante mi smo kraći za dve pobede, i to neće biti lako dostići u 6 preostalih rundi. Imamo pobedu više od Izraela i po dve od Gruzije i Estonije. Nekako nam se „smeši“ borba za treće mesto, osim ako u direktnim duelima ne pobedimo dva puta Grke, što neće biti nemoguće ako budemo kompletni, što je verovatnije u septembru nego kasnije. Na sreću, prvi naredni meč igramo 13. septembra u Atini,  pet dana kasnije čekamo Estoniju, a u novembru i decembru, kad ćemo biti bez igrača iz NBA i (verovatno) Evrolige, idemo u Izrael pa čekamo Grčku. Dva poslednja kola su 21. februara (gostovanje u Estoniji) i 24. februara sa Izraelom kod kuće, što može biti presudni meč.

Da se vratim sistemu takmičenja. Verovatno postoji neko objašnjenje za prenošenje svih rezultata, samo ga ja ne vidim i ne razumem. Ispada da, recimo, reprezentacija takozvane države Kosovo koja je pretrpela 6 ubedljivih poraza može da ima uticaj na to ko će u Kinu. U nekom raspletu možda odlučuje koš-razlika, pa će se ofajditi onaj koji je najubedljivije pobedio kosovski tim. Koš-razlika Kosova je -179, a tek nešto bolji su Austrijanci sa -124. Nešto su bolje prošli Belorusija, Švedska, Belgija i Velika Britanija  koji su ostvarili bilans 1-5.

Ne vidim logiku zašto bi, recimo, Hrvati vukli do kraja svoj poraz iz Zadra od elimisane Rumunije? Bosance će opterećivati poraz od Belgije koja je takođe ispala, Finska i Češka će (možda) ispaštati zbog poraza od eliminisanog Islanda… Možda je ideja bila davanje značaja baš svakoj utakmici, ali bojim se da se pretvorila u bumerang. Osim što nekoga kažnjava (mi nismo u toj grupi jer smo ostvarili dve pobede protiv eliminisane Austrije), sistem nekoga i favorizuje. Selekcije koje poslednju rundu počinju sa bilansom 6-0, poput Španije, Litvanije, Francuske, Nemačke i Grčke mogu, bar teoretski, da završe kvalifikacije već u septembru, jer bi u slučaju dve pobede već bili kvalifikovani.

Čudili se ili ne, tako je kako je. Od svih selekcija sa prostora bivše Jugoslavije, Srbija je i dalje u najpovoljnijem položaju jer ima bilans 4-2. Hrvati, Slovenci i Crnogorci su na 3-3, Bosanci na 2-4. Teško da ćemo se svi videti u Kini, ali nada uvek umire poslednja. Srbija je porazom u novom Sadu propustila priliku da jednom nogom već bude u avionu za Kinu, ali ništa nije izgubljeno. Pod uslovom da ne bude „žutih“ (ili praznih) minuta kao na kraju meča sa Nemcima kada je +6 (81-75) pretvoreno u -7 (81-88). Nadajmo se da se ništa slično neće ponoviti i da učinak centara i spoljnih igrača neće biti tako drastično različit kao u Novom Sadu. Boban Marjanović je dao 22 poena, Stevan Jelovac 19 a Nikola Militinov 13, 54 od 81. Bekovi su ubacili preostalih 30 sa slabim procentom šuta: Micić 0/12, Todorović 2/10, Milosavljević 3/9, Peno 1 /4. Ipak, ne zaboravimo da su svi oni bili vrlo zaslužni za prtehodne pobede pa sve treba prihvatiti kao deo cene formiranja tima bez najboljih igrača.

To uvek košta i traži strpljenje.

Photo: FIBA