Pošto sve ima „prvi put“, upravo završena NBA sezona donela nam je prvog prvaka van teritorije SAD (Toronto), i prvi par braće sa NBA prstenovima. Reč je, naravno, o Pau i Marku Gasolu,  Špancima čiji sam deo karijere mogao direktno da pratim. Starijeg Gasola upoznao sam, čini mi se, početkom 2000. godine na tradicionalnoj svečanosti na kojoj redakcija „Mundo deportiva“ bira najbolje sportiste. Meni je pripala čast da nekolicini članova juniorske reprezentacije Španije, koja je prethodne godine postala prvak sveta u Lisabonu, uručim priznanja. Uz Paua Gasola je bio njegov nerazdvojni drug Huan Karlos Navaro i još nekoliko igrača.

Pau je ubrzo debitovao za prvi tim Barselone  i zablistao u sezoni 2000/01. Bio je MVP Kupa kralja i finala plejofa, a našao se i u drugoj najboljoj petorci tek osnovane Evrolige. Nije se dugo zadržao u Barsinom dresu. Pošto je na draftu 2001. bio treći pik, odmah je prihvatio ugovor sa Memfisom pošto ga je Atlanta, koja ga je izabrala, u nekom uobičajenom trejdu poslala u grad Elvisa Prislija. Tamo je počeo da pravi karijeru koja još uvek traje.

Na kraju prve sezone bio je proglašen debitantom godine. U Memfisu je ostao do 2008, narednih 6 godina proveo je u LA Lejkersima sa kojima je bio prvak NBA 2009. i 2010. Usledile su dve godine u Čikagu (2014-2016), zatim tri u San Antoniju, a od ove godine član je Milvokija.

Sa reprezentacijom Španije bio je prvak sveta ( i MVP) 2006, prvak Evrope 2009, 2011. i 2015, drugi na olimpijskim igrama 2008. i 2012, a treći 2016, ima srebro sa EP 2003. i 2007, bronzu iz 2001. i 2017. Bio je član najbolje petorke na mundijalima 2006. i 2014. i na evropskim prvenstvima 2001, 2003, 2007, 2009, 2011. i 2015. To je samo deo iz bogate kolekcije medalja i individualnih trofeja. Nema sumnje da je, uz Dirka Novickog, (verovatno) najbolji Evropljanin u NBA.

Drugi je po broju poena (20.890), iza Novickog, drugi je takođe i po broju skokova, sa neznatnim zaostatkom za Novickim, treći po odigranim utakmicama i asistencijama, prvi po broju rampi (ispred Divca)…

Sa visinom 2,16 m mogao je da igra samo na poziciji centra, ali njegovo oružje nikada nije bila snaga. Igrao je, i igra, na talenat, inteligenciju, razume košarku, ima meku ruku, može da pogodi trojku, može da skoči, trči u kontranapad, dodaje…. Univerzalni talenat koji je mnogo dao španskoj reprezentaciji i, da budem iskren, nekako verujem da naše šanse u evntualnom duelu sa Španijom rastu ako Pau ne igra, bez obzira na njegovih 39 godina. A neće igrati jer je operisao stopalo.

Mark Gasol je pet godina mlađi od brata, rođen je 1985, po visini ga je skoro stigao (2,15m), po snazi ga je I prestigao. Mark je čista petica, teški centar koji, povrh svega, zna da igra. Počeo je u kadetima Barselone u sezoni 2000/01, onoj u kojoj je Pau napravio prve korake ka slavi u seniorskoj konkurenciji. Onda je dve godine (2001-2003) proveo kod brata u Memfisu. Učio je srednju školu i pokušavao da igra košarku. Kada se vratio priključio se Barseloni, ali malo ko je u njemu tada video igrača kakav je danas. Sećam se da mi je Bodiroga pričao kako je Mark, posle dve godine na američkoj „zdravoj hrani“,  došao sa 135 kilograma, jedva se kretao i u igri pet na pet uvek bio između dva reketa jer ili nije stigao da se vrati u odbranu, ili je kasnio u napadu… Međutim, Bodiroga mi je skrenuo pažnju da „mali“ ima strahovitu volju, da radi naporno, nikad ne kuka i pokazuje smisao za igru.

Rekao bih da je ključni momenat u njegovom razvoju bio odlazak u Đironu. Svetislav Pešić je imao Marka u Barseloni, ali tada nije bio spreman za prvi tim. Barselona je (o)lako pustila Marka Gasola u Đironu misleći, valjda, da se rešava igrača koji je opterećivao budžet a od koga se nisu očekivale velike stvari. Kakva greška! Mark Gasol je bukvalno igrački eksplodirao u Đironi. Bio je njen najbolji igrač, u sezoni 2006/07 tri puta je bio igrač kola i jednom igrač meseca.Tog leta 2007. bio je (tek) 48. pik na draftu, izabrali su ga Lejkersi. U sezoni 2007/08 bio je igrač kola 12 puta (!) i igrač meseca 6 puta. Ne pamti se takva dominacija jednog igrača. Naravno, bio je MVP sezone. Sa Đironom osvaja  2007. Evrokup FIBA, a 2008. igra finale ULEB kupa. Uveliko je već reprezentativac.

O povratku u Barselonu nije moglo biti ni govora, bilo je jasno da je Mark Gasol igrač za NBA. Otišao je 2009. u Memfis, tamo gde je NBA karijeru počeo i Pau. Odmah je igrao na Ol star meču debitanata, a samo tri godine kasnije, 2012, bio je učesnik i pravog Ol stara.

Ostao je u Memfisu do početka ove godine kada je prešao u Toronto. Bio je to dobitnički potez, Toronto je dobio igrača koji mu je bio potreban a Mark Gasol saigrače sa kojima će osvojiti titulu prvaka NBA. Sa šampionskim prstenom na ruci priključiće se ovog leta reprezentaciji Španije u još jednom jurišu na medalje.

Braća Gasol su dobitnici mnogih priznanja i odlikovanja, ističu se humanitarnim radom, njihova fondacija bavi se preventivnim radom, pomaže deci da se ispravno hrane i izbegnu prekomernu težinu.

Ako se obistine prognoze i ako Srbija u drugom krugu bude igrala sa Španijom, bolje je da na drugoj strani bude jedan, a ne dva Gasola…

Photo: ACB, NBA