Odmah da razjasnimo jednu stvar: potpisnik ovih redova nije niti želeo, niti mislio da ćemo i ove godine gledati u velikom finalu LBJ-a i „Ratnike“. Želeo sam videti Toronto i Houston u velikom finalu. Prosto, činilo mi se da su ova dva tima konačno sazrela, i da je došlo vreme da se „zamesi“ neka nova NBA smesa koja bi nam, samim tim, narednih godina donela i širi krug pretendenata na najviši plasman a to bi, budimo realni, doprinelo da najbolja svetska košarkaška liga dobije konačno na neizvesnosti i zanimljivosti.

Ništa od toga.

I dok sam sa procenom u vezi sa „Raketama“ donekle bio i blizu, beznadežni jedini kanadski ligaš uspeo me je ponovo razočarati: kraj u drugom kolu doigravanja uz „čišćenje“ od 4-0 protiv Clevelanda je definitivno potvrdilo da ovakvi kakvi jesu zaista i ne zaslužuju ništa više od epizodnih play-off uloga. A zašto je to tako pitanje je na koje rukovodstvo franšize u narednim mesecima, da na kažem godinama, će svakako tražiti neke suvisle odgovore.

Što se tiče budućeg MVP-a „Brade“ i njegovog Houstona, činilo se do poslednjeg trenutka da će uspeti skinuti skalp aktuelnim šampionima, i posle dvadesetogodišnje apstinencije stići prvi put do velikog finala.

Realno, šanse jesu postojale i, bez obzira na katastrofalan šut u sedmom meču (neverovatna serija od 0-27 šuta za tri poena!), ipak je povreda Chris Paula i njegovo odsustvo sa parketa u šestoj i odlučujućoj sedmoj utakmici bilo ključni nedostatak za ekipu Mike D´Antonija, te je tako Golden State po četvrti put u nizu stigao do završnice.

Naknadna pamet će reći da se takav ishod i očekivao, ali treba biti bar pristojno realan: zdrav CP3 bi bio, gotovo sam siguran, sasvim dovoljan da se Curry i društvo pošalju na odmor, dok su neverovatni Celticsi samo zbog nedostatka iskustva (zdravi Irving, Hayword i Theis bili bi i više nego dovoljni za LBJ-a) „pali“ u sedmom meču finala Istoka. Bez obzira na nestvarnog Jamesa.

Bilo kako bilo, i ove godine, četvrti put zaredom, bićemo u prilici gledati završni okršaj izmedju Cleveland Cavaliersa i Golden State Warriorsa.

Pobeda Golden State-a donela bi im treću titulu u četiri prethodne godine, i svakako bi ih etablirala kao novu košarkašku dinastiju, te doprinela da prisutvujemo još jednoj, danas tako modernoj, debati tipa „najbolji ikad“.

Premda su tokom sezone pružali, za njihove standarde, prosečne partije, i nekako odavali dojam da će ovaj put zaista neko moći da im ozbiljnije zapreti, kada smo stigli do doigravanja i „prave košarke“ videlo se da je aktuelni šampion još uvek gotovo nedodirljiv. Činjenica, ponovo su imali sreće u vidu povrede bitnog (ako ne i najbitnijeg) protivničkog igrača (CP ovaj put, Lenard prošle godine) ali to je ipak sve u domenu priča šta bi bilo da je bilo. Jednostavno, Warriorsi su ponovo odigrali najbolje (bez obzira na moje zelje i CP3-a) kada je bilo najbitnije i sasvim zasluženo su u još jednom finalu.

U svakom slučaju, sa eventualno tri osvojena prstena iz četiri pokušaja, rasprava o tome spadaju li u najbolje timove u istoriji svakako će biti i više nego opravdana, pogotovu ako se ima u vidu da bi se i u narednim godinama moglo očekivati da ih gledamo (naravno, zadrže li sve svoje zvezde na okupu) u samim završnicama i verovatno sa još ponekim uspešnim šampionskim pohodom.

S druge strane, ovo je osmo uzastopno finale za LBJ-a. Gotovo da niko i ne pominje (s pravom, hteli to priznati li ne) da je ovo franšizi iz Ohaja četvrta uzastopna finalna serija, što je svakako neverovatan uspeh, ali ipak… Sve oči su uperene prema najboljem igraču današnjice i njegovim neverovatnim ostvarenjima.

Ako bi se možda moglo (a moglo bi, realno) argumentovati da je prethodnih godina stizao do završnice uz evidentno kvalitetniju podršku saigrača (Irving, Wade, Bosh, itd), onda za ovogodišnje uspehe Cavaliersa sve zasluge prevashodno i jedino idu na njegov račun.

Uz sva tumbanja rostera tokom sezone i igre na granici podnošljivog, jedina svetla tačka permanentno je bio LBJ.

Cele godine provodio je na terenu enormno mnogo vremena (37 min proseka) i ostavio iza sebe sezonu na granici „trostruko-dvostrukog“ učinka (27+9+8).

Za plasman u doigravanje njegova igra je bila i više nego dovoljna, ali takodje ipak samo za skor od 50-32 i četvrto mesto Istoka. Pobeda nakon tek sedam mečeva u prvom krugu protiv Indijane najvaljivala je da Cleveland sa ovakvim rosterom teško može preko najboljeg tima koneferencije, Toronto Raptorsa.

Medjutim, kao što rekosmo, ubedljivih 4-0 i maestralni LBJ stigli su do finala gde ih je čekao potentni mladi tim Bostona. Ponovo su prognoze govorile da James neće moći sam, ali smo tek u ovoj dugoj seriji od ponovo sedam utakmica videli da može. Itekako. Nestvarno dominacijom na parketu bukvalno je sam pobedio Celticse i odveo Cavalierse do završnice.

Može li „kralj“ još jednom sam? Može li, recimo, preći granicu nemogućeg i ponuditi vezane partije sa 50 + pts uz 48 minuta provedenih na parketu? Ako postoji danas jedan košarkaš koji je u stanju ostvariti tako nešto svakako je to jedino LBJ.

Finalna serija startuje u noći izmedju četvrtka i petka prvim mečom u Oaklandu.

CLEVELAND JE ŠAMPION AKO:

– LBJ odigra nezamislivo dobro. Šta to znači? U ovogodišnjem play-offu ponudio nam je ovakve statističke podatke: 41,3 minuta proseka na parketu uz 34 poena, 9.7 skokova i 8.8 asistencija. Sve to u svojoj 33. godini. Može li više? Niko to ne zna. Da li će biti potrebno više da bi se dobili Warriorsi? Verovatno da.

Perfektna situacija za čoveka koji koketira sa istorijom i želi biti „kalif namesto kalifa“ iliti GOAT. Budemo li prisustvovali njegovim nestvarnim partijama koje bi rezultirale osvajanjem prstena onda bi se i zaista mogla otvoriti ozbiljnija rasprava o tome da li MJ mora sići sa trona najvećeg ikada.

– Cleveland odigra odbranu iz 90-ih. Jedini način da se zaustavi dalekometna artiljerija Duranta i društva je… Nema odgovora. Da ga ima, uveliko bi to rešenje bilo eksploatisano širom lige. A, kako rešenje nije nadjeno, većina je odlučila prikloniti se trendu i krenuti sa svojom verzijom „run & gun“ košarke.

Ima li Cleveland za ponuditi tako nešto? Nema. A kako nema, onda je jedino rešenje okretanje nekoj vrsti odbrane koja bi možda podsetila na „ona vremena“ kada je za svaki postignut koš trebalo dobiti propisne batine. U prevodu: Cleveland bi trebao pošteno „prebiti“ Curryja, Durenta i Thompsona ako hoće da ima bilo kakvu šansu. S druge strane, problem je samo u tome što današnji basket-kriterijumi tretiraju faulom i jedan stroži pogled prema prtivničkom igraču a, ako je to već tako, onda bi pronalaženje „gornje granice najdozvoljenije tvrde odbrane “verzija 2018“ mogao možda biti jedini put uspeha za Cleveland.

– Drastično popravljanje šuta ostatka tima. OK, rekli smo, i LBJ mora više. Ili, ipak ne? Svakako ne ako ostatak ekipe krene pogadjati ponešto.

Naime, u dve prethodne play-of serije niko osim LBJ nije prebacio prosek od 12,5 pts po meču. To je, možda, bilo dovoljno za slabašni šuterski Istok, ali protiv ekipe koja nemilosrdno puni koš protivnika sa svih pozicija neophodno je da ekipa trenera Lua (šalu na stranu, ko još veruje da ima nekog iznad „Kralja“ u Clevelandu) ponudi kvalitetan pucački odgovor. Kevin Love? J.R.Smith? Kyle Korver? Minimalno bi jedan od njih morao odigrati najbolje u svojoj karijeri ako žele otvoriti sebi prostora barem za minimalne šanse u ovoj seriji.

GOLDEN STATE JE SAMPION AKO:

– Četvorica prvih zvezda tima ostanu zdravi . Curry, Durant, Thompson i Green moraju biti dostupni treneru Steve Kerru tokom cele finalne serije. Curry je propustio seriju utakmica u doigravanju i nije jasno na kom nivou je zaista njegovo zdravstveno stanje, ali ono što smo videli protiv Houstona ukazuje da je povreda iza njega.

– Povratak Igoudale na teren. Kerr pokušava naći petog startera otkada je Igoudala povredjen, pa je tako promešao celi roster tražeći pravo rešenje za vreme njegovog odsustva. Povratak Igoudale na teren značio bi da će odbrana tima biti vraćena na potreban nivo pa bi rotacija u odbrani na LBJ-om dobila više opcija i svakako bar donekle usporila prvu zvezdu Cavaliersa.

Istine radi, tražeći eventulano neki problem koji bi aktuelni šampion mogao imati tokom ovogodišnjeg finala, neigranje Igoudale i eventualno povreda jedne od zvezdi tima učinile su mi se eventualno jedinim (kakvim-takvim) prilikama Clevelanda da možda iznenade šampiona.

Prognoza

Sve osim nove titule Golden Statea bilo bi provazredna senzacija. Možda LBJ „otkine“ jednu pobedu, dve sa nadljudskim naporima, ali za potrebne četiri čak ni on neće imati snage. Ili se možda ponovo varam?

Photo: Printscreen