Fudbalski prelazni rok glavna je sportska tema poslednjih nedelja u Evropi, dok se u SAD najviše priča o početku košarkaškog prelaznog roka, odnosno potpisivanja slobodnih igrača u NBA ligi.

Sve je službeno počelo 1. jula, i opet se očekuje da će klubovi u jednom danu potrošiti milijardu-dve dolara, ali ove godine je mnogo toga drukčije u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. Naime, zbog novih pravila u kolektivnom ugovoru između lige i košarkaša GM-ovi ekipa moraju opreznije da slažu rostere nego što je to do sada bio slučaj ako ne žele da se suoče s velikim kaznama.

Kao i svaki put kada se donosi kolektivni ugovor događaju se mnoge promene u NBA ligi jer i vlasnici klubova i igrači, ali i sama liga, žele da promene ono što im se nije sviđalo prethodnih godina. Tako je i sada. U ugovoru koji je dogovoren početkom aprila ima dosta promena, a najvažnija se odnosi na seleri kep, odnosno uvođenje takozvanog ‘drugog aprona‘, odnosno iznosa kojeg klubovi ne smeju da pređu ako ne žele da snose velike posledice.

Seleri kep je nešto što deo fudbalskih zaljubljenika želi da se uvede i u tom sportu, jer se s njim ograničava koliko pojedini timovi mogu da potroše na igrače, ali on ne zabranjuje veću potrošnju od toga. Nakon što se pređe takozvana granica za porez na luksuz klubovi su i dalje do sada mogli trošiti milione dolara na igrače, ponajpre one koje već imaju u rosteru, a jedina kazna za njih je bila ta da su morali da plaćaju ogromne iznose za porez, koji se onda raspoređivao klubovima koji su bili ispod te linije. Nikome nije drago da finansira direktne protivnike, ali milijarderskim vlasnicima NBA klubova to ipak nije toliki problem ako misle da će tako doći do titule prvaka.

Koliko su neki klubovi prelazili granicu poreza na luksuz pokazuje činjenica da je seleri kep za prošlu sezonu iznosio nešto iznad 150 miliona dolara dok su, na primer, Klipersi i Voriorsi, na plate potrošili 191,2, odnosno 188,4 miliona dolara. Zahvaljujući progresivnom sistemu oporezivanja, gde porez raste kako se povećava iznos kojim se prelazi seleri kep, Voriorsi su na ime poreza na luksuz platiti 163,7, a Klipersi 140,3 miliona dolara. Još sedam klubova je platilo taj porez, pa se ukupan iznos kojeg su rasporedili ostali klubovi popeo na tačno 635.254.073 dolara.

Voriorsi su na ovaj način uspeli da zadrže Stefa Karija, Kleja Tompsona, Drejmonda Grina i Endrua Viginsa u timu, a bogat ugovor ima i Džordan Pul koji je u međuvremenu otišao u Vašington, ali umesto njega je došao takođe skupi Kris Pol. Klipersi su na maksimalnim ugovorima imali Kavaja Lenarda i Pola Džordža, a još su Erik Gordon, Norman Pauel i Markus Moris imali bogate ugovore, kao i još tri igrača, među kojima i Hrvat Ivica Zubac, koji su u prošloj sezoni zaradili najmanje 10 miliona dolara. Sve se radilo kako bi ekipa došla do titule, i pravila su im to dozvoljavala, ali neće više.

Čelnicima lige se nije svidelo to da raste broj timova koje plaćaju porez na luksuz, odnosno da će platiti koliko god vlasnici misle da treba platiti. Uglavnom su 2-3 ekipe po sezoni bile iznad te granice, a sada ih je bilo devet, među kojima su samo Denver i Bruklin prešli tu granicu za neznatni iznos. Uz Kliperse i Golden Stejt, veću potrošnju su imali i Milvoki, Boston, Dalas, Finiks i Lejkersi.

Prilikom pregovora oko novog kolektivnog ugovora čelnici NBA lige su želeli da uvedu takozvani ‘hard cap‘, granicu koju nijedna ekipa ne sme da pređe, kao što to postoji u NFL ligi. Igrači na to nisu pristali, ali su popustili za preedlog uvođenja ‘drugog aprona‘. Šta to znači?

‘Prvi apron‘ je u stvari granica za plaćanje poreza na luksuz. Kako će seleri kep za sezonu 2023/24 iznositi 136 miliona dolara, onda je granica poreza na luksuz 165 miliona. To je veliko povećanje u odnosu na prošlu sezonu kada je seleri kep iznosio 123,6 miliona, a porez se plaćao posle 150,3 miliona dolara. Međutim, od sada se uvodi i taj ‘drugi apron‘, a on iznosi 182,5 miliona dolara. Klubovi će i dalje moći da troše iznad njega, ali se uvode velike kazne za sve one koji se odluče na tako nešto.

Osim što će plaćati porez drugim klubovima, svi prekomerni potrošači će ostati bez prava na potpisivanje igrača putem ‘midlevel izuzetka‘ koji je do sada bio jedini način da se ti timovi pojačaju osim minimalnih ugovora. Isto tako, ti klubovi neće moći da rade takozvane ‘sign and trade‘ poslove, odnosno da potpisuju nove ugovore sa svojim igračima i onda ih pošalju u razmeni u nove klubove. Neće moći ni da potpisuju igrače koje drugi klubovi otpuste tokom sezone, ali ni da menju svoj pik prve runde sedam godina posle sezone u kojoj su prešli ‘drugi apron‘, a dodatna kazna im dolazi ako slučajno prebace taj iznos dva puta u četiri godine. Tada, naime, njihov pik prve runde automatski pada na poslednju poziciji u draftu nezavisno o poziciji kluba u prethodnoj sezoni.

Menja se i stvar s klubovima koji nisu trošili previše. Naime, i tu NBA liga ima pravila jer nije dopušteno da bilo ko ne troši ništa. Do sada je svaki klub na ime plata morao da potroši najmanje 90% seleri kepa, a to su morali da urade do poslednjeg dana sezone. Sada isto to moraju da učine do njenog početka.

Sve to su ogromne promene u NBA ligi na koje se GM-ovi tek moraju navići, a posebno im posao otežava činjenica da su čelnici lige službene promene pravila klubovima poslali tek poslednje nedelje juna, samo par dana pre početka prelaznog roka. I zbog toga se očekuje da ovog leta klubovi budu dosta oprezniji, a najviše bi mogli stradati igrači koji se nalaze na sredini platne liste, između najvećih zvezda i onih koji zarađuju minimum. Za zvezde će se uvek naći novac, ali ovi koji su se nadali nekom ugovoru od dvadesetak miliona dolara po sezoni, sada će se morati zadovoljiti s 5-6 miliona manje.

Stvari su postavljene samo da bi se menjale. NBA liga ne beži od promena i svaki put kada dođe do nekog problema pokušava da učini sve da bi ga ispravila, i to bez obzira na potencijalni otpor. Bilo je onih koji su osporavali plej in turnir, a on se pokazao kao najbolja stvar uvedena u ligi poslednjih desetak godina, mada i sada ima mnogo onih koji misle da ovo nije pravo rešenje za NBA. Činjenica je da će novi kolektivni ugovor sprečiti stvaranje dinastija, jer će teško bilo koji klub moći da plati nekoliko zvezda duže od 2-3 godine, ali to i jeste čar lige. U poslednjih pet sezona pet je različitih klubova osvajalo titule prvaka. Svi imaju priliku da dođu do sportskog uspeha, a tržište se širi.

Potpuna vin-vin situacija i za navijače i za marketing lige.

Photo: Twitter

(Izvor: ostataksveta)