U utorak, 2. juna, napustila nas je još jedna košarkaška legenda – Ves Anseld. Relativno nepoznat široj javnosti itekako dobro je poznat  čitaocima našeg sajta, jer smo sredinom marta objavili njegovu opširnu biografiju iz knjige “50 veličanstvenih” autora Vladimira Stankovića i Aleksandra Ostojića.

Anseld je bio stanovnik Kuće slavnih u Springfildu, sjajan centar i skakač, jedan od samo dva igrača u istoriji NBA lige koji su iste sezone bili proglašeni za rukija godine i MVP prvenstva. Umro je u 74. godini, kao uzrok smrti navodi se zapaljenje pluća.

Sa 201 centimetrom prosto nije bio “predvidjen” da igra centra. Ali sa 115 kilograma imao je toliko snažno i široko telo da su oni koje je blokirao tvrdili da im je u tom trenutku zaklanjao sunce. Igrao je otprilike poput današnje evroligaške zvezde Kajla Hajnsa, doskorašnjeg centra moskovskog CSKA. U duelima sa Anseldom pucale su kosti, on je išao na skok sa znatno višim igračima poput Čemberlena, Tarmonda ili Džabara.

Proveo je 13 sezona u Baltimor Buletsima, kao i Kapital i Vašington Buletsima, kako se taj tim sve zvao posle svake promene vlasnika. Danas su to Vašington Vizardsi. Sa njim u sastavu timovi su četiri puta igrali veliko NBA finale, a 1978. su postali šampioni NBA pobedom nad Sijetlom. Podrazumeva se da je Ves bio MVP finala plej-ofa.

Po završetku igračke karijere bio je trener, i generalni menadžer. U svom jučerašnjem obraćanju Adam Silver, komesar NBA lige, rekao je da je “Anseld bio jedan od najstandardnijih igrača svog doba, dizao je nivo košarke vraćajući je na maestralan način njenim korenima”.

Završio je karijeru sa prosekom 14 poena po utakmici, a u svojoj ruki sezoni 1968-69 bio je drugi skakač lige, iza Čemberlena, sa prosečno 18,2 uhvaćene lopte. Ne samo da mu je bio uz bok, nego su on i Čemberlen čak izjednačeni – obojica su, i samo oni, u istoj sezoni bili najbolji ruki i MVP lige. Anseld je pet puta nastupao za Ol star selekciju.

Na vest o njegovoj smrti Vilis Rid, legendarni centar Njujork Niksa, osvrnuo se na njihove brojne dvoboje u prvenstvima i plej-ofu:

– Trebalo je uvek dobro odspavati noć pre utakmice u kojoj vam je on bio protivnik. Ves nije bio samo skakač – odlično je šutirao, ali nije insistirao na tome u svojoj igri. Nešto drugo ga je odlikovalo: vrlo dobro je znao da je odlično obavio svoj posao samo ako je uhvatio loptu u odbrani i brzo je dodao napadaču koji će poentirati.

Taj svoj čuveni pas iz odbrane učio je u srednjoj školi Seneka u Luisvilu, a u NBA ligi je stekao “master diplomu” za ta dodavanja. Najčešće bi skočio pod svojim košem, uhvatio loptu i u vazduhu napravio poluokret spreman da uputi loptu slobodnom saigraču. Obično su to bili Erl Monro, Fil Čenije ili Gas Džonson. Bila je to prava preteča šoutajma LA Lejkersa.

Pre pet godina u jednom intervjuu Njujork Tajmsu, Anseld je objasnio: “Kad tako dodate dug pas preko skoro celog terena tu više nema vraćanja lopte unazad. Sve oči bile su uprte u onog ko postiže koš, ja se nisam gurao u prvi plan. Ali bilo je onih koji su bili željni slave, pa bi uhvatili loptu, držali je, pa dodali najbližem beku koji bi je onda opet vraćao nazad. Meni to nije odgovaralo. To zavisi od načina na koji gledate kompletnu košarkašku igru”.

Vesli Sisel Anseld rodjen je 14. marta 1946. u Luisvilu. Njegov otac Čarls radio je u poljoprivredi, a majka Kornelija vodila je školsku menzu. Ves je predvodio svoju srednju školu Seneka do dve šampionske titule, a potom odabrao Univerzitet Luisvil gde je u proseku postizao 20,6 poena i imao 18,9 skokova u NCAA ligi. Dvaput je biran u najbolji studentski tim SAD, takozvani All American – 1967. i 1968. Baltimor Buletsi su ga odabrali kao drugog pika na darftu 1968, prvi je bio Anseldov kasniji saigrač Elvin Hejs, koga je sa prve pozicije birao San Dijego.Dolaskom Vesa Anselda dramatično je popravljen skor Buletsa. U njegovoj ruki sezoni tim je ostvario 57 pobeda, prema 36 godinu dana ranije. Od 13 sezona, koliko je Anseld igrao u Buletsima, 12 puta tim se plasirao u plej-of. Dospeli su u veliko finale 1971. gde su poraženi od Milvoki Baksa, a 1975. su bolji bili Golden Stejt Voriorsi. Postali su šampioni 1978. pobedom u sedmoj finalnoj utakmici protiv Sijetl Supersoniksa. U toj seriji Ves je imao prosek 9 poena i 11,7 skokova.

Anseld se igrački penzionisao 1981. posle 13.769 skokova, što je bio osnov da šest godina kasnije bude izabran u Nejsmitovu Kuću slavnih u Springfildu. “Nikad nisam igrao lepu košarku, ali nisam bio grub. Moj doprinos je bio u elementima koje prosečan gledalac ne primećuje. Nisam se isticao velikim brojem poena, niti atraktivnim zakucavanjima, nego skokovima i dodavanjima”, rekao je tada.

Ejb Polin, vlasnik Vašington Buletsa, imenovao je Anselda za potpredsednika, ali u sezoni 1987-88 prešao je na klupu tog tima posle 8-19 starta pod vodjstvom trenera Kevina Logerija. Odmah je stabilizovao ekipu, i od narednih 55 utakmica dobio 30. Ostao je na klupi do kraja sezone 1993-94, kad je posle utakmice sa Šarlotom rekao da je dosta, i da se vraća u kancelariju. Dve godine kasnije imenovan je za generalnog menadžera Buletsa, i na toj funkciji je ostao do 2003, kada ga je nasledio niko drugi nego Majkl Džordan.

Pokojni Ves Anseld bio je oženjen sa Koni, i imaju kćerku Kimberli i sina Vesa Juniora, koji radi kao pomoćnik trenera u Jokićevim Denver Nagetsima. Zajedno sa suprugom, Ves je 1978. osnovao privatnu osnovnu školu, u kojoj je kasnije kao učiteljica predavala njihova kćeka Kimberli.  

Biografija:

Ime: Westley Sissel Unseld

Rođen: 14.03. 1946. u Luisvilu (Konektikat)

Visina: 201

Univerzitet: Luisvil

Draft: 1968. odabrao ga Baltimor Bulits kao 2.

NBA: Baltimor (1968-1973), Vašington (1973-1981)

Broj poena u regularnoj sezoni: 10.624 (10,8)

Broj poena u plej ofu: 1.260 (10,6)

Broj skokova u regularnoj sezoni: 13.769 (14,0)

Broj skokova u plej-ofu: 1.777 (14,9)

Broj utakmica: 984 (+ 119)

Ol star: pet nastupa

Priznanja: član šampionskog tima (1978), MVP prvenstva 1969, debitant godine 1969, A-petorka lige 1969, najbolji procenat šuta iz igre u ligi 1976, MVP finala plej-ofa 1978.

Trener: Vašington Bulits (1987-1994)

Kuća slavnih: od 1987

Photo: NBA