Košarku je, kao što je opštepoznato, 1891. izmislio Džejms Nejsmit, profesor na koledžu u Springfildu u američkoj državi Masačusets. Napisao je 13 pravila koja, u osnovi, i danas važe. Zvanično, košarka je postala olimpijski sport 1936. u Berlinu, sam Nejsmit podbacio je loptu na početku prve utakmice. Međutim, manje je poznato da je košarka već 1904. bila demonstracioni sport na Olimpijskim igrama u Sent Luisu 1904.

Iako je Nejsmit novu igru osmislio da studentima tokom zimskih meseci omogući fizičku aktivnost u dvorani, prvi olimpijski turnir igran je na terenima Teniskog kluba u Berlinu. Česta kiša činila je na nekim utakmicama teren nemogućim  za igru, ali turnir je nekako priveden  kraju. Na retkim slikama vide se gledaoci kako sa kišobranima u rukama prate novi sport.

Za turnir su se prijavile 23 zemlje. Uz domaćina Nemačku, iz Evrope su igrali Belgija, Čehoslovačka, Estonija, Francuska, Mađarska, Italija, Letonija, Poljska, Španija i Švajcarska. Iz Amerike su došli Brazil, Kanada, Čile, Meksiko, Peru, Urugvaj i SAD, a iz Azije Kina, Japan, Filipini i Turska. Plus Egipat (Afrika). Pred start turnira Španija je odustala.

U prvom kolu bilo je 11 parova, ali je odigrano 10 utakmica jer su Amerikanci, zbog odustajanja Španaca, dobili službenim rezultagtom 2-0. Slobodna je bila selekcija Filipina. U toj prvoj rundi najefikasniji su bili Italijani, pobedili su Poljsku 44-28. Po 35 poena ubacili su Peru (35-22 protiv Egipta) i Japan (35-19 protiv Kine). U drugoj rundi Amerikanci su pokazali snagu pobedivši Estoniju sa 52-28, a Italija je protiv Nemačke takođe bila efikasna (58-16). U osmini finala Filipini su pobedili Estoniju, Italija Čile, Meksiko Japan, Kanada Švajcarsku, Urugvaj Čehoslovačku a Poljska Brazil. Slobodni su bili SAD i Peru.

Četvrtfinale je igrano 12. avgusta 1936:

SAD-Filipini 56-23, Meksiko-Italija 34-17, Kanada-Urugvaj 43-21. Poljska je prošla službenim rezultatom 2-0 jer je Peru odbio da igra. Povod je bila odluka FIFA i MOK da se ponovi fudbalska utakmica Peru-Austrija, koju su Peruanci dobili ali je poništena zbog navodnog upadanja navijača Perua na teren.

SAD su u polufinalu pobedile Meksiko 25-10, a Kanada Poljsku 42-15. Finalni meč igran je 14. avgusta 1936. a za istoriju su ostali ovi podaci o prvom olimpijskom finalu:

SAD-Kanada 19-8 (15-4)

Teren: Reichssportfeld Tennisplatz. Sudija: Tomas Suvong (Kina).

SAD: Frensis Džonson 2, Džek Ragland 2, Bil Vetli 5, Karl Nouels 2, Džoe Fortenberi 8, Ralf Bišop, Karl Ši. Selektor: Džim Nidls.

Kanada: Dag Peden 1, Art Čepmen 2, Malkolm Vajsman 1, Jan Alison 4, Džejms Stjuart, Čak Čepmen, Gordon Atčison. Selektor: Gordon Fuler.

Utakmica je, zboh kiše, počela sa 25 minuta zakašnjenja. Teren je nekako osposobljen , ali bilo je nemoguće da se lopta vodi, morala je da ide iz ruke u ruku. Amerikanci su se bolje snašli a kapiten Bil Vetli je povodom Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984. rekao da je u Berlinu  “lopta bila natopljena vodom, veoma teška. Čak nije bila ni sasvim okrugla jer je na jednoj strani bio otvor da se guma ugura u kožu a otvor se zatvarao “šniračem” koji je doprinosio nepravilnom obliku”.

Kanađani su u oba poluvremena dali samo po 4 poena što je, uz težak teren, bila zasluga odbrane Amerikanaca. Treće mesto osvojio je Meksiko pobedom nad Poljskom 26-12. Nije birana najbolja petorka, a najbolji strelac bio je Džoe Fortenberi (SAD) sa prosekom od 14,5 poena. Iza njega je bio Estonac Heino Veskila sa 13,0 a treći Italijan Livio Frančeskini sa 11,0 koliko je imao i Amerikanac Frank Lubin.

Taj Lubin je bio protagonist prvog velikog skandala u istoriji košarke jer se 1939. na Evropskom prvenstvu u Litvaniji pojavio u dresu domaćina pod imenom Pranas Lubinas. I pomogao da Litvanija postane evropski prvak. Ali, to je druga priča, za neki drugi dan.

Photo: IOC