Iako se čini da je Partizan sačuvao jezgro prošlogodišnjeg tima, ipak je došlo do bitnih promena. Pre svega na klupi, gde je Trinkijerija zamenio njegov pomoćnik Vlado Šćepanović. Nije potrebno isticati koliko je uloga trenera bitna, pa sa znatiželjom čekam da vidim koliko je i šta je popularni Japanac naučio i usvojio od “šefa” Trinkijerija, i koliko od ostalih trenera sa kojima je u karijeri radio (od Duška Vujoševića, preko Dude Ivkovića, do Željka Obradoviča). I, najzad, koliko će svog individualizma (kojeg je u igračkim danima imao napretek) utkati u crno-belu mašineriju.

– Filozofija će ostati manje-više ista, da igrači ne bi doživeli šok zbog velikih promena – reče pre neki dan Šćepanović, za koga je predsednik kluba Ostoja Mijailović izjavio kako su tražili novog Duška Vujoševića, i nada se da su ga u liku simpatičnog Kolašinca i dobili.

Čini se, bar se meni tako čini, da je najveći dobitak Partizana, pa i samog Vlade Šćepanovića, ostanak u stručnom štabu profesora Vladimira Koprivice, nesumnjivo jednog od najvećih evropskih autoriteta na polju fizičke pripreme igrača. Koprivica je prošle sezone radio sa igračima Partizana, i oni su pokazali daleko najbolju spremnost od svih ekipa u Evrokupu, pa je njegovo najavljeno penzionisanje zaledilo osmehe na mnogim licima u klubu. Ipak, predomislio se, biće on tu i dalje, i u Partizanu mogu sada da pevaju jer drugog kao što je Koprivica ne mogu da nadju.

Šćepanović je već izneo i neku varijantu sastava, sa igračima kojima raspolaže u ovom trenutku. Da podsetimo:

bekovi: Kodi Miler Mekintajer, Nemanja Gordić, Ognjen Jaramaz, Markus Pejdž i Uroš Trifunović;

krila: Rade Zagorac, Nemanja Dangubić, Rašon Tomas, Stefan Birčević, Novica Veličković i Stefan Janković;

centri: Vilijam Mozli, Nikola Janković.

Dva imena koja su pod ugovorom sa Partizanom nije pominjao – Alekseja Nikolića i Brajana Angolu. Slovenački reprezentativac je imao solidnu sezonu na pozajmici u Italiji, ali ako Gordić produži ugovor, što je verovatno, za njega jednostavno ne bi bilo mesta u timu.

Sa Brajanom Angolom je druga situacija. Doveden je sredinom februara u situaciji kad je hitno trebao jedan bek jer se Redži Reding teže povredio. Angola je došao iz belgijskog Ostendea, sa kojim je osvojio titulu. Ovaj Kolumbijac, bivši student Univerziteta Nort Ajdaho i Florida Stejt, potpisao je sa Partizanom ugovor do kraja sezone. Odigrao je svega nekoliko utakmica, a navijače je “kupio” na derbiju protiv Budućnosti kada je za 25 minuta ubacio 16 poena. Videlo se da je reč o školovanom košarkašu od koga može biti velike koristi, a i Angolina želja je bila da ostane u Beogradu. Izgleda da je Šćepanović ipak ukazao poverenje iskusnijem Kodiju Mileru Mekintajeru, mada u nedeljama koje slede može doći i do veleobrta, pa da Kolumbijac nastavi da nosi crno-beli dres.

Već letimični pogled na listu koju je sastavio novi trener otkriva da je na njoj 13 igrača, što je nedovoljno za sezonu u kojoj se igra Evrokup, ABA liga, domaći Kup Radivoja Koraća i na kraju Superliga Srbije. Uz pretnju da će lista biti dodatno skraćena, jer na njoj je i Stefan Janković, koji u svom prvom mandatu u Partizanu nije oduševio, zatim Stefan Birčević koji merka ponude i čeka onu Partizanovu, i, najzad, kapiten Novica Veličković, koji je i sam više puta priznao da živi od treninga do treninga, i nikad nije siguran da li će sutradan moći da se skine u sportsku opremu i istrči na parket. Naravno, nije reč o Novicinoj želji i motivaciji, toga nikad nije manjkalo, već pre svega o njegovim kolenima i ledjima, odnosno o bolovima koje trpi poslednjih godina.

Da rezimiramo: Partizanu u ovom trenutku fali brojnost igračkog kadra, a to znači jedno 5-6 igrača. Da bi trener uvek mogao računati na to da će na treningu moći da pusti igru na dva koša i u situaciji kad su neki igrači povredjeni, a to je čest slučaj.

Dalje, fali mu jedan pouzdan trojkaš koji može da sipa van perimetra, a u ovom sastavu takav je samo Pejdž, što je malo.

Fali četvorka koja će biti zdravija od Veličkovića, skočnija od Birčevića i u konstantnijoj formi od Tomasa.

Najzad, fali jedan centar “rmpalija”, jer Mozli i Janković to nisu. Možda takvog nadju u liku Francuza Matijasa Lesora, o kome se sve češće govori kao o novom pojačanju, mada taj momak, osim gabarita, nema još mnogo košarkaških kvaliteta.

Naravno, “pita” se i klupska kasa. A ona je u ovom trenutku u očekivanju šta će se dalje dogadjati sa pandemijom, hoće li sponzori ekonomski opstati i biti u stanju da uplate ono što im stoji u ugovorima, da li će se igrati pred publikom, koliko će u tom slučaju biti prodato sezonskih karata, da li će svi igrači ostati zdravi… Mnogo pitanja na koja niko ne može imati odgovor.

Photo: ABA