Jedan od važnijih momenata u istoriji naše košarke bilo je imeonavnje Dušana Ivkovića za selektora. Na Svetskom prvenstvu 1986. u Španiji bio je pomoćnik Kreši Ćosiću, a 1987. postao je selektor i debitovao zlatnom medaljom na Univerzijadi u Zagrebu 1987.

Za Seul smo morali u kvalifikacije koje je organizovala Holandija. U konkurenciji 18 zemalja bili smo drugi i zajedno sa SSSR i Španijom izborili olimpijsku vizu. Po povratku iz Holandije Ivković je malo izmenio tim, otpali su Pecarski i Radović, a na Olimpijadu otišli Zdovc i Arapović.Svi igrači na koje je selektor računao igrali su u našim klubovima.

Dueli sa Sovjetskim Savezom počeli su na pomenutom kvalifikacionom turniru u Roterdamu. Izgubili smo 83-86 posle vođstva u većem delu meča.U prvih 20 minuta naš tim je bio smireniji i, što je važnije, efikasniji. Sjajno je igrao kapiten Žarko Paspalj, svih 16 poena dao je u tom delu igre. U nastavku je igrao samo 5 minuta jer su sovjetski igrači našli „način“ da ga zaustave. Belostenji je, kao u šahu, bio žrtvovan – udario je, i to žestoko, Paspalja, nastala je gužva koja se završila isključenjem obojice. Paspalj je kasnije morao u bolnicu jer se sumnjalo da mu je slomljena nosna kost. Sovjetski tim je dvostruko profitirao – nije bilo Paspalja da im daje koševe, a Goborov, koji je zamenio Belostenjija, dao je 8 poena za 13 minuta. Incident se desio pri našem vođstvu od 56-50. Još nekoliko minuta zadržali smo dobar ritam, poveli sa 71-56 (trojka Petrovića, 29. minut), a onda je počeo preokret. Koš po koš Sovjeti su smanjivali, Goborov je vezao 6 poena za 75-77 u 37. minutu. Nervoza je zahvatila naš tim, ali smo na dva minuta pre kraja još uvek imali 4 koša prednosti (81-77). Marčulions sa četiri pogođena slobodna bacanja i Kurtinaitis donose izjednačenje (83-83), a onda nas je Homičus, još jedan Litvanac u ekipi SSSR, dotukao trojkom. Imali smo napad, Obradović je posle tajm-auta uvodio loptu sa strane. Plan je bio da Petrović ili Kukoč šutiraju trojku, ali niko se nije otkrio, lopta je ostala u Željkovim rukama više od 5 sekundi… Bio je to kraj, poraz koji po igri nije bio zaslužen, ali koji se desio i trebalo ga je što pre svariti jer ništa nije bilo izgubljeno. Usledile su pobede nad Italijom (84-80), Francuske (104-81) i Španije (84-73) što je bilo sasvim dovoljno za odlazak u Seul.

Tamo smo bili u grupi sa SSSR-om i već prvog dana igrali sa njima. Posle sjajne igre naš tim je pobedio 92-72 (39-33). Dražen Petrović je dao 25 poena, Paspalj 20, Željko Obradović 14, Kukoč 13, Divac 8, Rađa 6…Onda su usledile još 3 pobede koje su obezbedile polufinale tako da neočekivani poraz od Portorika u poslednjem kolu (72-74) nije promenio ništa, osim što je naljutio selektora Ivkovića.

Australija u polufinalu nije imala ni najmanju šansu (91-70), finale je bilo obezbeđeno ali tamo nas nisu čekali očekivani Amerikanci nego opet Sovjeti, bolji u njihovom polufinalnom duelu.Očekivanja su bila velika. „Sport“ je na dan finala osvanuo sa naslovom „Preko pukovnika na Olimp“, u „Politici“ je, kao poruka naših igrača, u naslovu stajalo: „Pobedićemo i u finalu“.

Bio je to račun bez krčmara. Mnogo godina kasnije Dušan Ivković mi je pričao da je finale u Seulu izgubljeno samo zato što je bilo prvo u karijerama dolazeće zlatne generacije. Dražen Petrović je posle poraza u finalu smelo izjavio: „Već na narednom prvenstvu Evrope bićemo prvi.“Tako je i bilo. I ne samo u Zagrebu 1989, nego i na Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini.

Finalni meč smo otvorili bolje (18-9, 8. minut, Divac dva slobodna bacanja). Četiri minuta kasnije bilo je 24-12, tandem Petrović–Divac delovao je sjajno. Sovjetski tim počeo je da se vraća u meč preko raspoloženog Sabonisa, u 17. minutu vodili smo sa 24-21, u 19. min. 26-21, a onda je usledila serija od 10-0 sovjetskog tima: Volkov dva poena, Kurtinaitis dva penala, Kurtinaitis tri poena, Marčulionis trojka za 31-26. Obradović je bio poslednji strelac u prvom poluvremenu (28-31).

Marčulionis i Sabonis podigli su prednost sovjetskog tima na 44-35 (25. minut) i više se nismo vratili. SSSR je postao olimpijski šampion. Izgubili smo jer smo slabije skakali (21-31), slabije šutirali (38,9 % – 50,0 %), lošije izvodili slobodna bacanja (19/30, 63,3 % prema 19/23, 82,6 %). Povrh svega, Sabonis je ubacio 20 poena i uhvatio čak 15 lopti dok je naš najbolji skakač bio Divac (7).

Pukovnik Aleksandar Gomeljski najzad je mogao da bude zadovoljan, bar delimično je vratio dug Jugoslovenima za brojne poraze prethodnih godina na velikim takmičenjima.

Za istoriju je ostalo:

SSSR–Jugoslavija 76-63 (31-28)

30. 09. 1988, Seul (12.00). Sudije: Forte (SAD) i Alfini (Brazil).

SSSR: Volkov 7 (1-1), Sokk 5 (3-4), Tarakanov 8 (2-3), Marciulionis 21 (4-4), Tihonenko, Kurtinaitis 7 (4-4), Sabonis 20 (4-5), Pankraškin, Homicius 7, Belostenji 1 (1-2), Goborov.

JUGOSLAVIJA: D. Petrović 24 (6-9), Radulović, Čutura, Kukoč 3 (1-3), Paspalj 8 (4-4), Ž. Obradović 6, Zdovc, Vranković 3 (1-3), Divac 11 (5-8), Rađa 4 (0-1), Arapović, Cvjetičanin 4 (2-2).

Photo: FIBA i privatna arhiva