Kolegama sa sjata Eurohoops pala je na pamet ideja koja mi se u startu ne dopada: biranje najboljeg evropskog košarkaša svih vremena. Odabrali su listu sa 15 imena, konkurs ostaje otvoren do 24. oktobra. Evo spiska kandidata, onako kako su poređani na sajtu:

Sergej Belov, Dejan Bodiroga, Šarunas Marčulionis, Dino Rađa, Dirk Novicki, Pau Gasol, Dino Menegin, San Epifanio, Nikos Galis, Krešimir Ćosić, Arvidas Sabonis, Toni Kukoč, Toni Parker, Vlade Divac, Dražen Petrović.

Nemam prigovor na one koji su na listi, imam za one koji nisu na njoj. Na brzinu, uz rizik da zaboravim neko ime, evo koga bih ja stavio na tu listu, mada se nikada ne bih upustio u avanturu biranja “najboljeg svih vremena” jer nema pravednih kriterijuma za tu vrstu odluke. Dakle, po meni kao kandidati fale, u najmanju ruku: Ivo Daneu, Radivoj Korać, Modestas Paulaukskas, Genadij Voljnov, Emilijano Rodrigez, Jirži Zidek senior, Mirza Delibašić, Dragan Kićanović, Dražen Dalipagić, Andrej Kirilenko, Predrag Stojaković, Teodoros Papalukas, Dimitris Dijamantidis…

Zašto sam protiv poređenja igrača iz različitih epoha? Zato što je vrlo malo onih koji su gledali sve koji su ovde navedeni. Današnji ljubitelji košarke sa 20 ili nešto više godina teško da su čuli za jednog Voljnova, koji je pet puta bio prvak Evrope sa SSSR-om, za čudo od igrača kakav je bio Krešo Ćosić, za Čeha Zideka koji je sa 2,05 lako nadmudrivao mnogo više centre… Magiju Kićanovića ne mogu ni da zamisle, kao ni Koraćeve i Emilijanove koševe (još uvek su obojica u Top 10 najboljih strelaca na evropskim prvenstvima), Daneuovu viziju igre, njegove “horoge”, polivalentnost olimpijskog šampiona iz 1972. Paulauskasa, genijalnost Dražena Petrovića…

Problem ove vrste anketa je što, uglavnom, glasaju mladi čije je pamćenje kratko. Stariji ili ne koriste internet, ili ih mrzi da se bakću ovakvim stvarima. Zato ishod ovakvog izjašnjavanja ne može biti realan. Kladim se da će pobediti neko od još uvek aktivnih igrača, tipujem na Gasola ili Novickog. Od značaja je i zemlja porekla igrača, što je brojnija šanse su veće. U konkretnom slučaju, brojnost potencijalnih glasača favorizuje Novickog, pa Parkera, pa Paua Gasola. Bodiroga i Divac su, po mom mišljenju, bez ikakvih šansi.

Dakle, kao što se ne mogu sabirati “babe i žabe” isto tako se ne mogu porediti. Ako se već neko upušta u taj nezahvalni posao, bolje bi bilo da bira najbolje po dekadama, uz navođenje titula koje su kandidati osvojili i statistike, ako je dostupna. Ovako, uvek će pobeđivati ovi koji još uvek igraju, ili su to činili do juče. Nije fer prema mnogim velikim igračima iz prošlosti koji bi i danas, u ovoj konkurenciji, bili zvezde svetskih razmera jer su imali enormno veliki talenat i bili spremni na žestok rad.