U finalu kadetskog prvenstva Španije igrao se mini „el klasiko“: Real Madrid-Barselona. Bilo je 72-57 za dečake iz Madrida. MVP finala bio je Dino Radončić, autor 16 poena sa indeksom vrednosti 21. U španskim medijima objavljeno je da je najbolji igrač „alero serbio“ (srpsko krilo) ali to je samo delimično tačno. Momak ima srpski pasoš, ali mu nije jedini. Ima i crnogorski, može (po rođenju) da ima i nemački, a ne bi čudilo da mu, u skladu sa svojom politikom „pecanja“ u tu]im košarkaškim vodama, i Španci ponude pasoš. Teoretski, možda bi mogao da dobije i američki jer baba, deda i stric po očevoj liniji žive u SAD.
Istorija je sledeća. Dinov otac Damir Radončič rođen je u Crnoj Gori 1971, počeo je da igra fudbal u Arsenalu iz Tivta ali je paralelno vežbao i rukomet. Slobodan-Cile Mišković, trener Proletera iz Zrenjanina, video ga je na nekom turniru, ispravno procenio da se radi o velikom talentu i odveo mladića u Zrenjanin. Godinama je bio jedan od najboljih igrača Proletera, u Zrenjaninu je upoznao suprugu Vanju koja se bavila odbojkom, a kasnije je rukometni put vodio, preko Metaloplastike, u Nemačku (gde se 1999. rodio Dino), pa u Španiju, pa opet u Nemačku, Katar, Italiju… Duga i uspešna karijera, više od 1000 mečeva u Bundes-ligi, 260 golova…
Sin Dino nije odabrao ni očev ni majčin sport, njegov izbor bila je košarka. Počeo je u Zrenjaninu a kada se videlo da ima talenta tata je spakovao kofere, doveo porodicu u Barselonu, iznajmio stan koji je sam plaćao a sina odveo u „Barsu“ i zamolio da ga probaju. Mladić ih je brzo uverio u talenat, ali je neko u katalonskom klubu napravio veliku glupost: ponuđen mu je ugovor o stipendiranju na samo godinu dana. Real Madrid je jedva dočekao poklon: pokupio je dečaka kad mu je istekao ugovor a madridska štampa naslađivala se kako je „kraljevski klub“ napakostio najvećem rivalu. U Barseloni se sada sigurno kaju, ali posle nekih odluka kajanje ne vredi… U Madridu likuju. Dobili su super-talentovanog igrača koji je isto godište sa Lukom Dončićem, mladim Slovencem koji se smatra najvećim talentom od pojave Dražena Petrovića.
Radončić je krilo (201 cm), dobar šuter, odlično igra leđima ka košu, ima nezadrživ ulaz zbog čega ga često fauliraju. Na više turnira, uključujući i onaj u Zrenjaninu ove godine koji je organizovao njegov otac i na kome je igrao i Real sa njim u timu, bio je MVP. Ukratko, dečko koji obećava.
Dolazimo do glavnog pitanja, onog koje je i povod za ovu priču: Čiji je (igrač) Dino Radončić? Za koju će reprezentaciju igrati? Preciznog odgovora (još) nema. Mladić kaže da nije odlučio, opcije su Srbija i Crna Gora. Košarkaški savez Srbije je napravio neki kontakt , ali posao još nije završen. To potvrđuje i Zoran Savić, naš bivši reprezentativac koji sada kao agent brine o budućnosti mladog košarkaša:
-Tačno je, Dino još nije odlučio za koga će igrati. To je na njemu i familiji. Moj je utisak da je najbliži dresu Srbije, ali ponavljam – reč je samo o mom utisku. Inače, on nije klasičan primer dovođenja mladog igrača. Sam je došao sa familijom, otac je platio njegove početke u Barseloni, momak se nametnuo talentom i radom a sada je lako da svi pričaju o njemu – kaže Savić.
Dakle, odgovorni iz KSS – potrudite se oko Dina Radončića. Dok nije kasno.

Photo: privatna arhiva