Tekst našeg saradnika Nenada Kiša o vređanju kome su od strane navijača Crvene zvezde  bili izloženi Željko Obradović, Bogdan Bogdanovbić i Jan Veseli samo zato što su pre odlaska u inostranstvo bili „partizanovci“, podsetio me je na neko drugo, lepše vreme u kome je publika bila manje ostrašćena i manje zaboravna u odnosu na asove naše košarke koji su pred kraj blistavih karijera igrali za inostrane timove i sa njima dolazili u Beograd. Ovo je priča o dva povratka Zorana-Moke Slavnića.

***

Jedan od prvih košarkaša koji se sa svojim inostranim klubom „vratio“ u Beograd bio je Zoran-Moka Slavnić. Pre Evropskog prvenstva 1977. u Belgiji  potpisao je dvogodišnji ugovor sa Huventudom iz Badalone, i pravo iz Belgije otišao za Španiju. Odmah je uzeo komandu u svoje ruke i poveo Huventud u jednu veoma uspešnu sezonu koja će kulminirati osvajanjem šampionske titule. Paralelno sa prvenstvom, Huventud je igrao i Kup Koraća. U prvom kolu pobedio je Ortez sa 22 i 15 poena Slavnića, a onda je žreb sastavio u četvrtfinalnu grupu katalonski tim, OKK Beograd, Hagen i Milano. U prvoj utakmica u Badaloni Huventud je pobedio OKK Beograd 85-71, uz 13 poena Moke Slavnića, zatim su u gostima savladani Hagen (4 Slavnićeva koša) i Olimpija  Milano (21), tako da je Huventud stigao u Beograd, na revanš OKK Beogradu, kao neporaženi lider grupe.

Dolazak Slavnića u Beograd bio je svojevrsna atrakcija za naše novine i za publiku. Moka je katalonskim novinarima objašnjavao da dolaze u „malu Kaliforniju“ što baš nisu mogli da osete jer je  bio 25. januar. Ispostavilo se da su „klonferi“ bili nedorastao protivnik, Huventud je pobedio 95-77. Zanimljivo je da je naš tim vodio na poluvremenu 46-43, ali je u nastavku sasvim posustao. Mile Simendić je bio najefikasniji  sa 19 poena, pratili su ga Blaž Stojanović i Rajko Žižić sa po 18, ali je Huventud imao više raspoloženih igrača. Amerikanac Ed Džonson napunio je koš „plavih“ sa 29 poena, Margalj je dao 21, Slavnić 18, Santiljana 14…

– Ja sam profesionalac – rekao je Moka na primedbu da je bio nemilosrdan prema zemljacima. I bio je. I niko se zbog toga nije ljutio, takav odnos prema poslu se od jednog asa i očekivao.

Žreb je hteo da se Moka te sezone još jednom vrati u Beograd, ovog puta u polufinalu protiv Partizana koji je bio najbolji u svojoj grupi, ispred Nice, Đenove i AEK-a. Prva utakmica igrana je u Badaloni 28. februara 1978. Bio sam na tom meču sa kojeg najviše pamtim ambijent. U staroj dvorani Huventuda bilo je 5.000 vatrenih gledalaca, između tribina i terena jedva da je bio koji metar razmaka. Utakmica je bila festival ofanzivne košarke. Huventud je na poluvremenu vodio 64-50 (!) i činilo se da je Partizan na pragu katastrofe. Nije bilo tako jer su „crno-beli“ imali u svojim redovima svetski tandem Kićanović-Dalipagić koji će kasnije te godine zablistati na Olimpijadi u Moskvi. Partizan je do kraja poraz sveo na podnošljivih 5 poena (109-114). Moka Slavnić je odigrao maestralan meč, osim što je vodio igru i delio asistencije dao je „mrskom rivalu“ 32 poena. Centar Luis Migel Santiljana pratio ga je sa 29, Huan Fernandez je dao 19, Hose Maria Margalj 16, ali problem je bio što je i druga strana imala raspoložene strelce. Kićanović je završio sa 35 poena, Dalipagić sa 34, Kerkez je dao 13, Boban Petrović 12, Miško Marić 8…

Revanš je igran 7. marta u staroj, dobroj Hali sportova na Novom Beogradu, na čije je tribine stalo oko 6.000 gledalaca. Mnogi su došli samo zbog Moke. Nije bio oduševljeno pozdravljen, ali nikome nije palo na pamet da ga vređa iako je na snazi još uvek bila njegova čuvena izjava „da više mrzi Partizan nego što voli Crvenu zvezdu“. Ko bi rekao da će koju godinu kasnije igrati za „crno-bele“ i biti njihov trener…

Prvo poluvreme bilo je prilično izjednačeno ali skor 51-45 ukazivao je da je Partizan na putu za finale. Tako je i bilo, Dalipagić sa 36 i Kićanović sa 31 poenom bili su „dželati“ tima iz Badalone.Odličan je bio i Miško Marić sa 23 poena. Slavnić je bio upola manje efikasan nego „kod kuće“, dao je 16 poena. Toliko je postigao i Margalj, a najefikasniji je bio Santiljana sa 23, ali sve to nije bilo dovoljno jer je Partizan pobedio 107-95.

Moka je iz Beograda otišao tužan, možda i ljut, a Partizan u Banjaluku gde ga je 21. marta 1978. u „Boriku“ u finalu čekala „Bosna“.

Moka Slavnić morao je da se zadovolji  „samo“ titulom prvaka Španije.

Photo: Creative Commons