Ovih dana se “stručna” javnost i gradjanstvo uzbudilo zbog poraza košarkaša Srbije od Švajcarske. Da su utakmicu protiv Švajcarske igrali Jokić, Teodosić, Bogdanović i Bjelica,  Srbija bi pobedila sa velikom razlikom i sve bi bilo u redu. Ovako, posle poraza svi su se dali u opisivanje situacije u našoj košarci. Živimo u svetu gde se ljudi mogu slobodno kretati u potrazi za poslom. živimo u vremenu neoliberalnog kapitalizma. Davno su iza nas ostale godine gde su košarkaši bili “robovi”. Nisu mogli da promene klub, a u inostranstvo su mogli tek posle 28. godine uz dozvolu Košarkaškog saveza. Zamislimo da se u svoje vreme reprezentacija Jugoslavije pojavila  na nekom svetskom takmičenju bez Ćosića, Slavnića, Kićanovića, Delibašića, Dalipagića, ili kasnije bez Divca, Paspalja, Bodiroge, Djordjevića, Danilovića…

Reprezentacija bez ovih genijalnih košarkaša ne bi prošla kvalifikacije. Uopšte nije bilo bitno ko je trener. Samo je bilo neophodno da pomenuti košarkaši dodju da igraju i – Jugoslavija je evropski ili svetski prvak. Dražen Dalipagić, najbolji igrač sveta 1978. je trebalo da predje u Boston Celtics. Jednostavno nije otišao, jer prelaskom u NBA nije više mogao da igra za reprezentaciju (profesionalna košarka je bila odvojena od FIBA košarke). Kasnije ako bi Dalipagić nameravao da se iz NBA vrati u amatersku košarku bilo je potrebno četiri godine reamaterizacije.

Ista situacija je bila i sa ruskim košarkašem Sergejem Belovom. Na poslednjem Svetskom šampionatu trojici naših musketara (Jokić, Bogdanović, Bjelica) je nedostajao D’Artagnan (Teodosić). Njih četvorica bi od Srbije načinili prvaka sveta.

Živimo u neoliberalnom kapitalizmu i ljudi odlaze da rade gde su bolje plaćeni i imaju  uslove za napredovanje. Još su stari Latini rekli: “Ubi bene ibi patria.” (Tamo gde mi je dobro tamo mi je domovina). Odlaze lekari, inženjeri, medicinske sestre, dobri majstori, vrhunski košarkaši… Ovih dana se spominje da je Bogdanović za ugovor  dobio 72 miliona dolara. Da je vreme blokovske podele sveta na kapitalizam i socijalizam Bogdanović, kao i svi drugi talentovani i pametni košarkaši, ne bi mogao da ode i igra košarku u inostranstvu.

U svoje vreme u Španiji su se pojavila braća Pau i Mark Gasol i Španija je postala svetska košarkaška velesila, a Serđo Skariolo i Antonio Orenga “veliki” treneri. Oduvek su veliki igrači stvarali trenere. Prepoznati ko će biti veliki igrač mogu samo poneki talentovani, pametni ljudi.  Setimo se da je Dragan Kićanović formirao ekipu Partizana koja je postala evropski prvak, a Dragan Džajić stvorio fudbalski tim Crvene zvezde koja je bila evropski i svetski prvak.

Malo je poznato da je Nikola Tesla dva puta Matici srpskoj podnosio zahtev za stipendiju. Bilo je to 1876. i 1878. Oba puta je bio odbijen. Nikola Tesla je 1892. godine boravio  u Beogradu. Tom prilikom nije prošao na izboru za redovnog clana SKA – Srpske kraljevske akademije. Akademici su tajnim glasanjem odbili da prime Nikolu Teslu u svoje članstvo. Tek 1894. Tesla je izabran za dopisnog, a 1937. za redovnog člana.

I onda se “stručna” javnost i gradjanstvo čude kako nema mladih i talentovanih košarkaša. Kada akademici u Tesli nisu prepoznali genija, kako da ljudi čiji su najveći dometi radničke sportske igre ili biznis liga mogu da prepoznaju pametnog i talentovanog košarkaša?

Ne bacajte bisere pred svinje (latinski – MARGARITAS ANTE PORCOS ). To je skraćena izreka, koja je zapravo bila jedna u nizu pouka koje je Hristos dao svojim učenicima tokom “Besede na gori” (Jevanđelje po Mateju 7,6).

Photo: Printscreen