Zoran Moka Slavnić ili Veliki Mokano, kako smo znali da ga oslovimo, je 1991. godine proglašen jednim od 50 najboljih košarkaša u FIBA istoriji. Smatraju ga najboljim evropskim playmakerom svih vremena, Mada je Moka jednom na televiziji govorio da je Josip Đerđa bio bolji igrač od njega.

Slavnić je 2013. postao član FIBA Kuće slavnih.

Sa reprezentacijom Jugoslavije Veliki Mokano je osvojio zlatne medalje na Olipijadi u Moskvi 1980, na Prvenstvu sveta u Manili 1978. i na tri evropska šampionata. Srebrne i bronzane medalje ne spominjem. Sa Crvenom zvezdom je bio prvak Jugoslavije, a sa Huventudom prvak Španije.

Ne bih hteo da nabrajam sve Mokine pobede i dostignuća, Sve je to manje više poznato dobrim poznavaocima košarke širom sveta. U Španiji su ga zvali The Eccentric Genius. Zapravo tako bi u najkraćem mogli opisati Velikog Mokana. Genijalni igrač, koji nije prihvatao prosečnost kao smisao sporta i života. Zbog takvog karaktera se zamerio mnogim mediokritetima. Uvek je bio lider, i u kritičnim trenucima je preuzimao odgovornost i odlučivao utakmice.

Obavijeno tajnom su događanja  u poluvremenu utakmice na Olimpijadi 1976. godine u Montrealu . Reprezentacija Italije je posle prvog poluvremena vodila 57- 41. Trener reprezentacije Jugoslavije Mirko Novosel je ljutito izašao iz svlačionice i zalupio vrata. Reprezentativci su ostali sami. Dogovorili su se da igračke sujete ostave po strani i da zaigraju zajedno. Naravno da je Moka  vodio glavnu reč. Na kraju utakmice, pri vođstvu Italije 87–86,  Veliki Mokano je šutirao i pogodio za konačnih 88–87, pobedu i plasman u finale olimpijskog turnira.

Reprezentacija u kojoj su igrali Ćosić, Dalipagić, Kićanović, Delibašić, Slavnić…. je retko doživljavala poraze. Jednom takvom prilikom je na svečanoj večeri Slavnić podigao čašu i rekao: “Hajde da nazdravimo. Nekima od nas je ovo poslednji put da su sa reprezentacijom.” Na te Mokine reči je predsednik košarkaškog saveza rekao : “Nemoj tako, Moko. Ti si još mlad. Još možeš da igraš za reprezentaciju.”

I onda hladan tuš: “Nisam mislio na sebe, nego na vas” završio je Moka.

Veliki Mokano je od novog člana prve lige Šibenke napravio stabilnog prvoligaša. U vreme dok sam bio na odsluženju vojnog roka sedeli smo u “Crvenom petlu”. Moka, Mirza Delibašić i ja.Trebalo je da zaigram sa Mokom u Šibenki, ali sam više verovao jednom poznatom treneru koji me je zvao u drugi klub. Ispostavilo se da je poznati trener meni samo pričao priče, tako da sam ostao u Radničkom. Kada smo se sreli pred utakmicu Šibenka – Radnički, Moka mi je rekao: ”Osim završenog fakulteta treba imati i životnu školu.”

Kasnije, kada su iz Šibenke otišli Moka Slavnić, Dražen Petrović, Srećko Jarić, Branko Macura… ja sam ipak došao. Igrao sam u Šibenki. Šibenčani, a posebno igrači, su o Moki pričali sve najbolje. Govorili su da se borio za prava igrača i tražio da budu poštovani i isplaćeni. Kada je čuo da igračima nisu isplaćene stipendije, Moka je jednostavno prekinuo trening i upravi rekao da neće biti nastavka dok ne isplate igrače. Narednog dana je uprava isplatila stipendije.

Prilikom jrdnog odlaska autobusom na utakmicu u Zadar, Moka je doveo igrače i zatekao članove urave koji su okupirali prednja sedišta u autobusu. Veliki Mokano je rekao članovima uprave da izadju i da puste igrače da sednu gde hoće, a onda oni mogu da sednu na slobodna mesta. Nekoliko godina kasnije Dušan Ivković je bio trener Šibenke, u kojoj smo tada igrali Srđan Dabić, Nebojša Matić, Predrag Kovačević i ja. Putovali smo na neki turnir i usput smo trebali da pokupimo košarkaše Bosne i da zajedno odemo na turnir. Na prednjim sedištima u autobusu su sedeli Šarić, Žurić, Slavica, Jablan, Zečević, Livljanić. Kada je trebalo da košarkaši Bosne uđu u autobus, trener Svetislav Pešic je u nameri da članovi uprave i on sednu na prednja sedišta rekao košarkašima Šibenke : “Hajde momci, sedite nazad.” Šarić mu je odgovorio: ”Kod nas su druge regule. Igrači sede napred, a uprava nazad.”

Postoji  priča za poznatog košarkaša Marelju. Moka ga je isterao sa poslednjeg treninga pred utakmicu. Marelja je u nameri da sazna da li će sutra biti u timu upitao :”Moko, jel’ se ja skidam sutra”

“Skidaš se sutra, ali uveće, u pidžamu pred spavanje”, odgovorio je Moka.

Sutradan je Šibenka bez Marelje pobedila.

Genijalni igrači, kao Slavnić, Kicanović, Ćosić, Dalipagić… promenili su mnogo toga u košarci. Kako je znao da kaže veliki trener Piva Ivković: “Mi treneri u košarci ništa nismo pronašli. Sve su promene u košarku doneli genijalni, talentovani igrači. Pametan trener samo gleda šta ti genijalci rade, i onda to uči one manje talentovane igrače.” Sećam se napada protiv zone gde se pasom igralo oko odbrane. Ako slučajno ne dodaš igraču pored sebe treneri bi vikali da ne preskačeš igrača pored. Onda su genijalci Ćosić, Kićanović i Slavnić počeli da dodaju lob pasove preko zone. To je bilo čudo i mnogo je pomoglo napadu gde se lopta prebacuje sa jedne strane na drugu. Danas to zovu skip pass.

Moka Slavnić kao košarkaški trener imao je isti problem kao i Krešimir Ćosić. Obojica su bili genijalni košarkaši, kojima je u košarci sve jednostavno i jasno, Kao treneri su morali da rade sa igračima koji košarkaški nisu bili na njihovom nivou. Verovatno su se nervirali što mnogo puta treba da ponavljaju nešto što je njima dvojici bilo jasno i bez treninga.

Bilo kako, Moka ostaje zapamčen u istoriji kao prvi trener nezavisne Srbije (umesto dotadašnje  Srbije i Crne gore). Bilo je mnogo ljudi koji su sa negodovanjem prihvatili da Moka bude trener reprezentacije. Zamerali su Slavniću što na pripremama igra preferans. Profesor Aleksandar Nikolić je često igrao preferans, čak i na pripremama sa svojim pomoćnim trenerom. Veliki treneri Dušan Ivković i Božidar Maljković vole i igraju preferans, koji je zapravo misaona igra za pametne ljude. Ljudi pogrešno misle da  je pametno samo ono što se govori i radi ozbiljna lica. Neko se zamisli, i svi kažu da je pametan. A on zapravo ozbiljnim licem drži odstojanje od drugih da mu ne priđu i da ne vide koliko je prazan i ne baš mnogo pametan.

Osmeh ruši sve barijere, i smisao za humor imaju samo izuzetno inteligentni ljudi. Slavniću je zamerano da se mnogo zeza i stalno pravi neozbiljnu atmosferu. Pred finalnu utakmicu sa Rusima na Prvenstvu sveta u Manili 1978. godine, kada su igrači ulazili u autobus primetili su da trener, profesor Aca Nikolić ima tremu. Jedan od igrača je upitao: “Profesore sa kim igramo danas?”

Posle pobede nad Rusima Duje Krstulović je na rukama iz autobusa u hotel preneo Krešu Ćosića. Takva je bila opklada – u slučaju pobede Duje da na rukama donese Krešu u hotel.

Moka Slavnić je vodio  reprezentaciju Srbije na Evropskom sampionatu 2007. u Španiji. Ta reprezentacija je bila najmlađa selekcija u istoriji evropskih prvenstava. Prosečna starost (mladost ) tima bila je 22,3 godine. Po prvi put u reprezentaciji je bilo šest debitanata dvadesetogodisnjaka: Miloš Teodosić, Novica Veličković, Milenko Tepić, Stefan Marković, Dragan Labović i Nemanja Aleksandrov. Posle produžetka Srbija je bila poražena od Grčke 68–67 i tako izgubila priliku za bolji plasman. Srbija je osvojila četrnaesto mesto na Šampionatu i tada su svi koji nisu podnosili Velikog Mokana dočekali konačno priliku da ga napadnu.

Photo: Printscreen, privatni album