Sve je počelo početkom aprila 1992. kad sam poslednjim letom JAT-a doleteo iz rodnog Sarajeva, preko Beograda, u Sidnej i moju novu domovinu Australiju. Neizbežno je spomeniti rat koji je nakon toga izmakao kontroli, ali i moje interesovanje za Partizanov, sada već istorijski pohod na titulu prvaka Evrope u Istanbulu 16. aprila 1992. To vreme se nekako  poklapa sa bumom košarke u Australiji. Počeo sam da pratim  košarku na tom kontinentu, i da je  upore]ujem  sa evropskom.

Svideo mi se odmah tim melburnških Tigrova, za koje su tada nastupali Endru Gejz, Mark Bratke i dva Amerikanca, Kopland i Simons. Najveća zvezda svakako je bio Endru Gejz. Ovo je priča o njemu, kao i njegovom ocu, najvećim džentlmenima i, po mom skromnom mišljenju, najboljem košarkašu Australije svih vremena.

Godina 2000, Olimpijske igre u Sidneju. Prisustvujem košarkaškom meču između Jugoslavije i Australije. Srce mi je na strani Jugoslavije, ali volim i Australiju. To vam je kao kad imate svoje dete, koje volite bilo ono dobro ili ne,  i dobro tuđe dete koje volite i vidite da će od njega biti nešto. Ali, kao što čuveni libanski pesnik Halil Džubran kaže, vaša deca nisu vaša, ona su sinovi i kćeri čeznje života za samim sobom…..I premda su s vama ne pripadaju vama. Pa zaključite sami.

Endru Gejz je predvodio Australiju, a na drugoj strani je bio jugoslovenski tim na čelu sa Danilovićem, Bodirogom, Stojakovićem  i Rebračom. O rezultatu nešto kasnije….

Endru Gejz je rođen 24. jula 1965. od oca Lindsija i majke Margaret. Tata Lindsi (1936) je kao košarkaš nastupio na Olimpijadi u Tokiju 1964. i bio zapažen strelac. Dao je 20 poena Finskoj, 16 Japanu, 14 Meksiku a 13 – Jugoslaviji, u meču koji je naš tim teško dobio (84-70). Kasnije je bio selektor australijske reprezentacije  na četiri olimpijade – 1972, 1976, 1980. i 1984. Na ovoj poslednjoj, u Los Anđelesu, u timu je imao sina Endrua. Kao trener  Tigrova iz Melburna, tima u kome je tada igrao i njegov sin, osvojio je NBL prvenstvo Australije dva puta, 1993. i 1997. Prošle godine je uvršten, kao trener, u Nejsmitovu “Kuću slavnih” u Springfildu, a istu počast dobio je i od FIBA 2010.

Tradiciju košarkaške dinastije  Gejz nastavio je Endru. Već sa osamnaest proglašen je  debitantem godine i najboljim mladim igračem NBL australijske lige. Odlikovao se izvanrednom tehnikomn i šutem za dva i tri poena, čime je nadoknađivao manjak urođenih atletskih sposobnosti. Takmičio se čak na pet olimpijskih igara, a najbolji rezultati su četvrta mesta, odnosno polufinala,  1988, 1996. i pomenute 2000. u Sidneju. Sa 814 poena drugi je najbolji strelac u istoriji olimpijskih turnira, iza Brazilca Oskara Šmita  koji je dao 1.093 poena. Te  2000. godine nosio je zastavu na otvaranju Igara u Sidneju. Oprobao se i u NBA, prvo nije prošao u Sijetlu, zatim je malo igrao za Vizardse iz Vašingtona da bi  1999, polsle lokauta,  osvojio šampionat igrajući za San Antonio u istoj ekipi sa tada mladim Tim Dankanom i “admiralom” Dejvidom Robinsonom. Istina, nije ga bilo u timu za plejof, ali je dobio svoj šampionski prsten.

Na onoj sidnejskoj olimpijskoj utakmici između Jugoslavije i Australije zadatak da zaustavi najboljeg igrača Australije, Endrua Gejza, bio je poveren Predragu Daniloviću. Gejz je dao 21 poen, ali je Danilović odlično odradio posao i doprineo pobedi 80-66. Australija je osvojila četvrto mesto porazom od Litvanije, a Jugoslavija na kraju šesto.

Posle te utakmice kući sam otišao srećan zbog uspeha jednog od moja dva tima. Ujedno. to je bila poslednje, peto učešće Endrua Gejza na olipijskim igrama. Dinastija Gejz bila je prethodnice koja je utrla put brojnim australijskim igračima koji su kasnije sa uspehom igrali, ili još uvek igraju širom sveta. Neki od njih naše su gore list, poput Aleksa Marića.

Veliki šampion Endru Gejz okačio je patike o klin 12. maja 2005, posle 20 sezona i 612 utakmica. Čak 14 puta je bio najbolji strelac lige. Godine  2013.  ušao je  “Kuću slavnih” FIBA, tamo gde je već njegov otac i to je, koliko znam, jedinstven slučaj. Napisao je autobiografsku knjigu pod naslovom “Jedan dečak, jedna lopta, jedan san”.

Košarkaška dinastija Gejz nastavlja da živi preko legata koji su Lindsi i Endru ostavili.

Photo: YouTube