Bio je 11. novembar 1973, prvo kolo španske košarkaške lige koja se još nije zvala ACB, promena će uslediti tek od sezone 1983/84. Žreb je hteo da već na startu tradicionalni rivali Real Madrid i Barselona igraju međusobno. Domaćin je bio Real, teren uvek daje bar malu prednost ekipi koja igra pred svojom publikom pa je tako bilo i ovog puta, ali niko nije očekivao ono što se te nedelje dogodilo. A desila se katastrofa Barselone, poraz od čak 60 poena razlike: 125-65! Bila je to igra mačke i miša, egzibicija igrača Reala dok su Katalonci ličili na košarkaške početnike. Najveća razlika u istoriji nadmetanja ova dva kluba.

Utakmica je imala i dodatnu dimenziju. Real Madrid je tog leta iz SAD doveo Voltera Ščerbijaka, koji je na treninzima i pripremnim mečevima pokazao velike kvalitete ali zvanična utakmica je uvek pravo merilo. Taj Amerikanac ukrajinskog porekla sa, za Špance (i mnoge druge) neizgovorljivim prezimenom pa je bio i ostao jednostavno Volter, debitovao je sa – 47 poena. To je tada bio rekord lige koji će on sam popraviti na 65, ali ovo nije priča o Volteru Ščerbijaku – naći ćete je pod datumom 8.februar 1976. kada je dao tih  65 poena – nego o utakmici u kojoj je Real savladao večitog rivala sa 60 poena razlike. Real Madrid je odigrao perfektnu utakmicu, 100 poena dao je iz igre (nije bilo trojki), 25 sa linije penala. Promašeno je samo jedno slobodno bacanje, fantastičnih 96 odasto. Uz Ščerbijaka, bilo je još raspoloženih igrača. Vejn Brabender je dao 26, Rafa Ruljan 22, Kliford Luik 14, ali izveštaji kažu da je sjajnu partiju pružio Kamilo Kabrera, sjajni organizator ali i strelac (12 poena).. Na drugoj strani mladi Manolo Flores dao je 18 poena, ali par Amerikanaca Blandet (16) i Karmajkl (14) bio je neuporedivo slabiji od trojice Amerikanaca u Realu, od kojih su Luik i Brabender već bili naturalizovani.

Visente Sanhuan, trener Barselone, priznao je da tako ubedljiv poraz nema objašnjenje i da je njegova ekipa ličila na “grogiranog boksera”. Madridska štampa naslađivala se velikom pobedom. ABC je u naslov stavio da je “Real  pregazio Barsu”, AS je pisao o “individualnoj i kolektivnoj dominaciji Reala”, Marka je konstatovala da je ekipa trenera Pedra Ferandiza “iznenadila i sopstvene navijače”.

Bila je to sjajna sezona Reala, uvod u njegove “zlatne godine”. Real je te sezone u Nantu pobedio Injis u finalu Kupa šampiona (84-82) u duelu koji je opisan kao “nezaboravan”. Na jednoj strani bili su Ščerbijak, Brabender, Luik, Kabrera, Ruljan, na drugoj Bob Mors, Manuel Raga, Osola, Menegin, Zanata, Bison… Na klupama su bila dvojica majstora, Pedro Ferandiz (Real Madrid) i Aleksandar-Aca Nikolić (Injis). Na putu do trijumfa Real je u četvrtfinalnoj grupi igrao i sa našim prvakom Radničkim, kod kuće je pobedio sa 113-74 ali je u Beogradu poražen 95-87 uz dve sjajne partije našeg kolumniste Miroljuba Damnjanovića-Dugog. U Madridu je dao 20 poena, u Beogradu 25. U prvom meču “dželati” Radničkog bili su Vejn Brabender (37), Volter Ščerbijak (29) i Kamilo Kabrera (25), u Beogradu su takođe bili dobri, Brabender je dao 24, Ščerbijak 22, Luik 17. Ali Radnički je tog 7.februara 1974. u Hali sportova na Novom Beogradu pobedio budućeg prvaka Evrope jer su Dugom pomagali kum Milun-Mek Marović i Dragan-Tvigi Ivković , obojica sa po 22 ubačena poena. Plus Srećko Jarić (10), iskusni Dragoslav Ražnatović (8) i Mile Đorđević 6. Real Madrid  i Radnički prošli su u polufinale ali je naš tadašnji prvak zaustavljen od Injisa maDA je ispao časno, na razliku, posle poraza u Varezeu i pobede kod kuće,  dok je Real izbacio francuski Berk Basket sa dve pobede.

U prvenstvu Španije trijumf nije bio ugrožen ni jednog časa, 21 pobeda u 22 meča. Košarkaši Reala dali su 2.351 poen ili 106,9 po meču! Sezonu je kompletirala pobeda u Kupu, koji se tada zvao “Copa del Generalisimo”  jer je šef države još uvek bio Fransisko Franko. U finalu, igranom u Alikanteu, Real je pobedio Huventud 87-85.

Sezona je počela senzacionalnom pobedom od 60 poena razlike nad Barselonom, a završena – triplom krunom.