Američki TV komentator Ron Braun pod naslovom “Najbolja utakmica ikad: februar 1973. – putovanje kroz mećavu da vidim još jednom Kresimira Ćosića” zapisao je svoja sećanja na velikog košarkaša i čoveka. Ćosić je umro na današnji dan, 25. maja 1998. u 48. godini u Baltimoru, američka država Merilend. Studirao je na Univerzitetu Brigam Jang gde je ostavio neizbrisiv trag, a ovaj novinski zapis govori upravo o tome.

***

Video sam brojne utakmice ekipa Univerziteta Brigam Jang u raznim sportovima. I sam sam studirao na tom Univerzitetu od 1960. do 1964. i mislim da nisam propustio nijednu košarkašku ili fudbalsku utakmicu. I kasnije sam išao da ih gledam, kao 1966. kad je ekipa američkog fudbala ovog Univerziteta, popularni Kugarsi, predvođena Virdžilom Karterom, šokirala i pobedila Univerzitet Juta na njihovom terenu. Vodila me je supruga mog dobrog prijatelja, navijačica Jute. Ona se iznervirala, a ja sam bio ushićen.

Sledeće godine Kugarsi su bili još bolji. Pobedili su favorizovane Biverse, sa Oregon Stejta, zatim Perdju, i najzad Severnu Karolinu, da bi završili među deset najboljih u univerzitetskoj ligi. Ja sam potom otišao u vojsku, bio sam u Vijetnamu, i vratio sam se da završim studije na Brigam Jangu 1971. Diplomirao sam sledeće godine.

A onda je došla zima 1973. i moje najuzbudljivije životno iskustvo. Ne odnosi se na utakmicu, nego na putovanje i priliku da nekoliko dana budem sa ocem.

Moje poslednje dve godine na Brigam Jangu predstavljale su magično košarkaško vreme koje je takvim učinio slavni Kresimir Ćosić. Imao sam priliku da ga gledam već kao brucoša, pa i naredne godine, naravno bio sam i na onoj čuvenoj utakmici koju su Kugarsi dobili posle dva produžetka i osvojili konferencijsko finale. Ćosić je bio neverovatan centar koji je baratao loptom poput beka. Maštao sam da ga gledam u direktnom dvoboju protiv Bila Voltona, zvezde UCLA, ali to se nikad nije dogodilo.

Jedan od nezaboravnih događaja bio je meč Brigam Janga protiv Kolorado Stejta 1971. Sećam se kompletne perotke: Džim Miler i Berni Frajer bekovi, Fil Tolstrup iz Kanade, zatim Kalevi Sarkalahti iz Finske i na centru Kresimir Ćosić iz Jugoslavije. U jednom trenutku Miler je loptu dodao Ćosiću. Njega je čuvao Majk Čildres, član idealne petorke NCAA lige. Ćosić je fintirao kao da će krenuti levo, a Tolstrup mu je krenuo u blok. Ćosić je video saigrača Tolstrupa krajičkom oka, i iznenada spustio loptu i kroz sopstvene i kroz noge zaprepašćenog Čildresa dodao je kao na tacni Tolstrupu. Ovaj je lako položio, a navijači su bili u ekstazi.

Dakle, u zimu 1973. otac i ja odlučili smo da odemo i vidimo Ćosića još jednom. Da bi to ostvarili morali smo da vozimo od Oregona do Prova, gde Brigam Jang igra svoje utakmice. To je nekih 13 sati vožnje, ali kad su vremenske prilike normalne.

Te godine Brigam Jang je imao solidan košarkaški tim, rangiran kao 12. u ligi. Godinu dana ranije bili su šesti. Njihova dvorana Meriot Aktivitis Centar upravo je bila dovršena, i to je bio još jedan razlog što smo otac i ja krenuli na utakmicu.

Nadali smo se da ćemo stići u Provo na vreme, do četvrtka uveče. Protivnik Brigam Janga bio je UTEP, Univerzitet Teksas El Paso. Međutim, u Oregonu smo uleteli u neverovatnu snežnu mećavu. Put broj 140 bio je blokiran, snežni nanosi su bili toliki da je policija zabranila saobraćaj. Morali smo da se okrenemo i idemo južno preko Rina do Prova. Zato nismo stigli do četvrtka uveče, pa smo propustili utakmicu protiv UTEP-a. Međutim, već u subotu Brigam Jang je igrao novi meč, i to protiv istog protivnika. Naravno, otac i ja smo kupili karte, i našli se u krcatoj dvorani.

Utakmica je bila izjednačena. Kad je kraj već bio blizu, čuli smo neko komešanje na sedištima iza nas. Odmah smo shvatili da je situacija dramatična. Jedan navijač Brigam Janga nije mogao da izdrži uzbuđenje, i doživeo je srčani napad. Meč je prekinut, dotrčali su lekari, na sreću navijač je imao lakši napad. Međutim, to je bilo dovoljno da publika do kraja manje prati događaje na terenu, a više pored, gde su lekari intervenisali. Ćosić je imao još jedno blistavo veče, ali njegov tim je izgubio.

Ova utakmica je bila tek početak naše neviđene avanture! Povratak kući pretvorio se u pravu pravcatu sagu. Mećava, koja je trajala danima, prešla je u jaku kišu koja je prouzrokovala poplave i odrone. U pustinji, u blizini granice sa Oregonom, put je bio blokiran zbog poplave, i morali smo da se vratimo u gradić Denio na granici Nevade i Oregona. Odatle smo išli dalje na sever, putem koji nije bio asfaltiran nego je bio od tucanika. I tako 50 milja duž južne strane Stins planina. Voda je na nekim mestima odnela i taj put, pa smo vozili bukvalno kroz njive i preko ogromnih bara. Ali nazad se nije moglo, jer to bi značilo da bismo morali da se vratimo čak do Ajdaha. Otac je vozio, a ja sam kroz otvoren prozor čistio šoferšajbnu od blata. Na nekim mestima smo mislili da vozimo po zemlji, ali odmah bi se ispostavilo da je ispod tankog tla pravo podzemno jezero. Kad smo stigli do vrha Frenčglen auto se nije mogao prepoznati od blata i mulja.

Tu, u Frenčglenu, najpre smo oprali kola, a onda smo nastavili ka kući. Još nekoliko sati vožnje. Ali nije nam bilo ničega žao. Gledali smo jednu sjajnu utakmicu, a doživeli smo i nezapamćen bes majke prirode u istočnom Oregonu i u pustinji Nevade.

Gledao sam toliko velikih Ćosićevih utakmica, on je bio takav mađioničar na terenu, i isplatilo se proći celu ovu avanturu i gledati ga još jednom. Vozili smo ukupno tri dana, ali gledali smo ga. Ispostavilo se da je to bilo poslednji put.

Photo: Printscreen