Dok ovih dana u Hravtskoj maštu golica ponuda lažnog milijardera i, po njegovim rečima, “trećeg najbogatijeg čoveka u Evropi” Ivana Žilića da kupi košarkaški klub Zadar, i zaigra sa njim dogodine u Evroligi, u Srbiji je nekako bez previše pompe plasirana vest da selektor reprezentacije Saša Đorđević preuzima Panatinaikos. Reakcije su u stilu: “Ma neka radi u atinskom klubu, samo da ne napušta nacionalni tim”. Što je u suštini tačno, jer Đorđević je selektor kakav nam treba i kakvog smo tražili.

Moram priznati da je momenat u kome je Đorđević potpisao ugovor u Atini pomalo bizaran. Na papiru, na kome je njegov i potpis vlasnika Panatinaikosa, bogatog Dimitrisa Janakopulosa, sigurno stoji milionska cifra makar u dolarima (možda i evrima – ne tiče me se), a baš ovih dana u Grčkoj su zatvorene sve banke. Narod masovno opseda bankomate na kojima se može podići 60 evra dnevno, a Evropska unija preti vladi Aleksisa Ciprasa blokadom pomoći, što bi zemlju odvelo pravo u banrot. Posle bankrota pitanje je šta bi se događalo, moglo bi se očekivati svašta, pa i da ugovori ranije potpisani postanu nenaplativi. Verujem da je Saša Đorđević dobio čvrste garancije od Janakopulosa, inače se ne bi upuštao u avanturu.

– Imao sam u ugovoru sa Košarkaškim savezom Srbije da mogu da preuzmem klub, a budite sigurni da reprezentacija neće trpeti zbog toga. Sve smo u Atini već sredili, ostalo je još da odem na nekoliko sastanaka, da završimo detalje o početku sezone bez mene. Vratio mi se taj ‘crv’, ponovo me je uhvatila strast za radom. Željan sam košarke – rekao je Đorđević.

Naravno da Saša prebacuje loptu sa polja finansija i visoke politike na košarkaški teren, pa ću i ja uraditi isto. Odmah da kažem: njegov angažman u Panatinaikosu nikako neće ugroziti Sašin rad sa našom reprezentacijom, naprotiv. Dobro je da trener radi, nije najsrećnije rešenje da mesecima čeka na okupljanje nacionalnog tima, i da sa njima provede tri-četiri meseca godišnje, što je dosad bio slučaj sa Sašom.

I vreme mu je da preuzme veliki klub, i suoči se sa velikim očekivanjima i isto takvim tenzijama. Đorđević ima 47 godina, i u životu je postigao zaista mnogo: dokazao se kao igračka veličina, dokazao se kao reprezentativna trenerska veličina, angažmanom u Unicefu dokazao se i kao humanitarna veličina. Jedino se nije dokazao kao trener velikog i uspešnog kluba. Da podsetim: po jednu necelu sezonu je vodio Armani Jeans iz Milana i Beneton iz Treviza. U njegovom “uzrastu”, do 48. godine Željko Obradović je imao već šest osvojenih Evroliga. Ali – Obradović je neponovljiv, i nije uputno bilo koga porediti sa njima kao trenerom.

Da se sada vrartim sa košarkaškog parketa na polje finansija – nekako sam zapeo za to, u ovom slučaju mi je ipak najbitnije da pratim tokove novca. Odmah da objasnim zašto: ne interesuje me Sašin novac, nego Janakopulosov. Budžet Panatinaikosa za narednu sezonu. Taj klub je ove godine izgubio sve što je mogao: grčki kup i prvenstvo, kao i završni turnir Evrolige. A imao je sasvim dobrog i proverenog trenera na klupi – Duška Ivanovića. Znači, problem je bio u sstavu tima. A u košarci, kao ni u jednom drugom sportu, važi pravilo: koliko para – toliko muzike. Pao je već skresao budžet za sezonu 2014-15, a kakav će bit za narednu – veliko je pitanje. Mnogo je tu stvari povezano i uvezano, a pre svega zavisi šta će se dešavati sa grčkom ekonomijom i finansijskim sistemom u toj državi. Ako dodđe do sloma, teško da će sportski klubovi biti izuzeti iz opšte propasti. Čak i da se ne ostvare najcrnje prognoze, Panatinaikos neće imati veći budžet nego sada, što znači još jedna teška godina za ovaj tim. A kao “teška” u Atini se računa svaka u kojoj su “zeleni” iza pirejskog rivala Olimpijakosa. To ne bi bilo dobro za karijeru Saše Đorđevića, on jednostavno nije zaslužio da bude trener neuspešnog tima. Sale može svojim trenerskim znanjem da učini tim boljim nego što on objektivno jeste, ali teško može da čini čuda u kontinuitetu. To je ta nagazna mina koje se plašim, a koja ga čeka u Atini.