Pobedom 87-73 protiv Unikahe, naš šampion Crvena zvezda je ostvarila dvostruki uspeh. Pored bodova uknjižila je i solidnu koš-razliku koja može biti od značaja za plasman u Top 8 Evrolige u slučaju nekog kruga. Međutim, kalkulacije ostavljamo za kasnije, a sada o onom najvažnijem. Pobeđena je jedna izuzetno dobra i izuzetno nezgodna ekipa. Unikaha je zaista takva, mada konačan rezultat ne govori u korist ove teze.

Španski tim je došao u Beograd kao najbolja defanzivna ekipa u obe grupe Top 16 faze Evrolige. Na Zvezdinu sreću, samo delić te svoje defanzivne moći demonstrirali su u Pioniru. Igraju vrlo pokretljivo, nemaju nijednog pravog centra a čak šest igrača je u dijapazonu od 200 do 205 centimetara. Najviši od njih je Kuzminskas (205), koji je trojka, a samo 202 ima “lažni” centar Hendriks, koji je zapravo klasična četvorka. Sa dve četvorke u kvintetu i visokim krilom oni su u prvom poluvremenu iznenadili Zvezdinu odbranu ofanzivnim skokovima. Nakupili su ih čak 11, više nego pod svojim obručem, i sigurno bi vodili da i Zvezda nije odigrala odličnu odbranu.

Ipak, velike utakmice, a ova je to svakako bila, rešavaju inspirisani pojedinci. Bilo je takvih. Završna statistika govori da je meč viner bio Stefan Jović, sa 15 poena i 5 asistencija, i ja se generalno slažem sa tom ocenom. S tim što su u trenucima kad se meč lomio briljirala dva klinca koja zajedno imaju 41 godinu – Marko Gudurić i Vasa Micić.

Gudurić polako postaje ubojito oružje Crvene zvezde. Momak koji je potpisao ugovor samo nekoliko sati pre nego što je jesenas počela nova sezona, nametnuo se odavno, a sada već deluje zrelo kao da ima mnogo evroligaških derbija iza sebe. Od njega se očekuju lude trojke, i on ih daje, očekuje se da uvek zna šta će sa loptom – i on uvek nađe pravo rešenje. Takva zrelost u igri odavno nije viđena, a zapamtite – Gudurić ima samo 20 godina! Prošle sezone u ovo vreme igrao je Srpsku ligu u dresu FMP-a. Lansirao se u nebo letos na U20 Evrobasketu, gde je poneo titulu MVP, a naša reprezentacija uzela zlatnu medalju. Ipak, mnogi su se pitali kako će proći njegov prelazak u prvi Zvezdin tim, jer brojni talenti nestanu baš na tom prelasku iz juniora u prvotimce. Gudura je taj ispit položio sa neverovatnom lakoćom, nametnuo se treneru Radonjiću a ovaj nije imao kud nego da mu ukaže poverenje. Trenutno Gudurić i iskusni Amerikanac Kinsi dele minutažu, a siguran sam da već naredne sezone neće biti potrebe ni za Kinsijem, niti za bilo kojim drugim strancem na toj poziciji. Marko Gudurić će nositi Crvenu zvezdu, kao i našu reprezentaciju. Odavno srpska košarka nije imala takvog šutera, i u isto vreme tako zrelog mladića.

Raduje i povratak Vase Micića. I na domaće parkete, i u reprezentativnu formu. On je budućnost naše košarke, kad jednom Teodosić reši da više ne igra za repku Vasa je njegova zamena. Naravno, potpuno je drugi tip igrača, uostalom svi su drugačiji od Tea jer on je jednostavno – neponovljiv. Micić je protiv Unikahe petnaest minuta vodio igru Crvene zvezde. To je minutaža o kojoj je u Bajernu mogao samo da sanja, i vidi se koliko uživa u igri i koliko je zadovoljan što je došao u klub u kome može da igra i bude lider. Iz utakmice u utakmicu je sve stabilniji, prava alternativa Joviću. Kad je posle meča sa Unikahom trener Dejan Radonjić rekao da Zvezda raste iz dana u dan, i da je danas bolja nego juče, sigurno je pre svega mislio na Vasu Micića. Upravo on je taj koji je najviše “porastao” u poslednje vreme, i na čijem licu se vidi jedan divan osmeh dok trči terenom, što je znak da će sutra biti još bolji nego što je danas.

Photo: MN press