Još jedno fantastično leto je bilo iza nas. Posle 24 godine Jugoslavija je ponovo bila domaćin Evropskog prvenstva, ovog puta u Zagrebu, i opet je osvojeno zlato. Pet mečeva i pet ubedljivih pobeda. Superiornost sa kojom je osvojeno prvo mesto je bilo nešto dotad neviđeno na evropskim prvenstvima. Dug, i to sa kamatom, vraćen je Grčkoj za ono što se “plavima” desilo dve godine ranije u Atini. Prvo ih je Jugoslavija demolirala sa 35 razlike na otvaranju prvenstva, a onda ih pobedila u finalu 98:77 u egzibicionoj igri gde su se domaći igrači prosto utrkivali ko će izvesti atraktivniji potez. Apsolutno prva zvezda turnira je bio Dražen Petrovića, uz njega treba još izdvojiti Žarka Paspalja i Dina Rađu. Mada, svi su u domenu svojih minuta i uloga dali maksimalan doprinos.

Na prvenstvu Evrope za kadete osvojena je srebrna medalja, posle tri zlata u toj kategoriji. Ova generacija 72. godište je zgodan primer kako osvojena medalja u mlađim kategorija nije nikakva garancija za uspešnu seniorsku karijeru. Tako da su od tih 12 igrača jedino Nikola Lončar i Velibor Radović napravili zavidnu klupsku karijeru.

Leto 1989. će biti upamćeno i po prvom odlasku grupe evropskih košarkaša u NBA, a koji prethodno nisu igrali koledž košarku. „Preko bare“ su se zaputili Divac (LA Lejkers), Paspalj (San Antonio Spars), Dražen Petrović (Portland), Marčulonis (Golden stejt) i Volkov (Atlanta). Kao i svakom pioniru koji osvaja nova područja, nije im bilo nimalo lako. Tamo su dočekani sa dosta podozrenja i nadmenosti, i trebalo se prilično pomučiti da bi se zaslužilo poštovanje i izborio adekvatan status. Neki su uspeli i ostali, a neki su se vratili posle samo godinu dana. No, sigurno je da su oni pripremili teren za sve kasnije Evropljane kojima će posle biti mnogo lakše i koji će dokazati da kvalitetom nimalo ne zaostaju za Amerikancima.

Naravno da su ti odlasci u NBA poprilično oslabili kvalitet evropske, a samim tim i jugoslovenske košarke. Te godine je to na svojoj koži najviše osetio Partizan, koji je ostao bez svoje dve prve violine – Divca i Paspalja. Kad se tome doda odlazak bekova Đorđevića i Obradovića u JNA, kao i kapitena Savovića u Španiju, bilo je jasno da Partizan nema tim za neka veća dela. Stigli su iskusni Vladimir Androić, Marko Ivanović, Saša Radunović, vratio se i Mića Pecarski iz SAD, ali je još pre početka sezona bilo jasno da su se „crno-beli“ oprostili od borbe za titulu.

Kao nikada ranije jedan tim je ušao kao apsolutni favorit za titulu. U tradicionalnoj anketi pred početak prvenstva svih 12 trenera i 12 kapitena jednoglasno se izjasnilo da je jedini kandidat za titulu – Jugoplastika. Ionako jak sastav Splićana u prelaznom roku ojačan je sa Zoranom Savićem, Aramisom Naglićem i Petrom Naumovskim. Bilo je jasno da je cilj „žutih“ odbrana evropske titule, a domaći trofeji se podrazumevaju.

Kao glavni konkurent nametala se ekipa Crvene zvezde, iako se činila slabijom nego prethodne sezone. Vratio se jedino Slobodan Nikolić iz Vojvodine, prešli su u druge klubove Karadžić, Avdija i Bogosavljev, a mladići Ilić i Obradović su otišli u JNA. Zadar je napustio Stojko Vranković, a Cibonu Sunara i Aca Petrović, tako da se zaista činilo da će se te godine Jugoplastika prošetati kroz prvenstvo. No, tako se i par godina ranije mislilo za Cibonu, pa su se desila iznenađenja.

Verovatno da je uloga favorita uticala na Splićane da malo opuštenije uđu u prvenstvo. Dodavali su gas protiv boljih ekipa (Cibona 97:86, Crvena zvezda 101:84, Partizan 106:85), a gubili od slabijih (IMT, Bosna, Zadar). Zato u drugom delu prvenstva nije bilo popusta i ostvareno je svih 11 pobeda. Jedina ekipa koja ih je donekle pratila bila je Zvezda. Interesantno je da je i njima „skalp“ uzela ekipa IMT-a. No, sva slabost Zvezdine ekipe iskazana je u derbiju u Splitu, kada se odlučivalo o prvom mestu u regularnom delu. Jugoplastika je pobedila sa neverovatnih plus 48 – 123:75. Utakmica koja će ostati zapamćena po potpunom raspadu Zvezdine igre i debiju mladog Stevića, koga je splitska publika “bodrila” navodeći ga da šutne svaki put kad primi loptu (“Steviću, javi se!”)

Ako je u prethodnoj sezoni Jugoplastika u Kup šampiona ušla sa skromnim ambicijama (a potom ga osvojila), ovog puta je bilo jasno da je cilj odbrana trofeja. Tim je bio još kvalitetniji a i iskusniji za godinu dana. U grupnoj fazi Splićani su veoma sigurni i ubedljivi, pa je na kraju osvojeno drugo mesto, iza Barselone, sa 11 pobeda i samo tri poraza. Fajnal four je održan u Saragosi tako da su, u neku ruku, Španci imali prednost domaćeg terena. U polufinalu Limož nije imao nikakve šanse. Već na poluvremenu bilo je 51:44 i do kraja je ta prednost samo uvećana. Konačnih 101:83 za Jugoplastiku je najbolji pokazatelj razlike u klasi. Najbolju utakmicu sezone pružio je Velimir Perasović postigavši 24 poena, a odličan je bio i kapiten Duško Ivanović sa 20. U finalu suparnik je slavna Barselona, pred 11.000 bučnih navijača koji su većinski podržavali Katalonce. Otvaranje je pripalo Barseloni koja je u šestom minutu povela sa 15:10, a onda je usledio veliki preokret “žutih” pa je u 16 minutu bilo 31:22 za njih. Na poluvreme se ipak otišlo sa samo četiri poena prednosti 40:36. U drugom delu se opet nastavila igra u serijama. Prvo je Jugoplastika serijom 8:0 u 28 minutu povela 52:43, pa je Barsa za šest minuta preokrenula meč i čak povela 61:59. Onda je stvar u svoje ruke uzeo najbolji igrač Evrope Toni Kukoč i doveo splitski brod u mirnu luku. Sa nekoliko vezanih poena doneo je svom timu vođstvo 70:63 četiri minuta pre kraja. Španci više nisu imali snage za još jedan preokret. Prvi igrač turnira je, bez sumnje, Kukoč koji je u finalu bio najefikasniji sa 20 poena i 7 skokova. Pratili su ga Ivanović, Perasović i Rađa sa po 12 poena. Kod Barselone jedini raspoložen je bio snažni centar Odi Noris sa 18 poena i 10 skokova.

Izuzetno zanimljiv bio je i završni turnir u Kupu Jugoslavije, koji je u zimu 1990. održan u Dubrovniku. Posle uzbudljivog polufinala u kojem je Crvena zvezda slavila protiv Cibone 76:73, u finalu su se sastale dve u tom trenutku najbolje ekipe. Zvezda je odigrala najbolji meč sezone i praktično igrajući na gostujućem terenu, jer su svi navijači listom navijali za “žute”, uspela da nadmaši sebe. Od samog starta je bila u vođstvu i prednost je išla najdalje do osam poena. U osmom minutu Beograđani su vodili 21:13 ali su ih “žuti” polako pristizali, pa su na poluvreme “crveno–beli” otišli sa minimalnom prednošću 49:48. I u drugom delu se nastavilo po sličnom scenariju. Zvezda je bila u vođstvu sve do 32. minuta kada Jugoplastika pravi seriju od 8:0 i stiže do prednosti od 73:68. Zvezda se nije predavala i zahvaljujući fenomenalnom Zoranu Jovanoviću, strelcu 19 poena, uspeva da se približi na 77:76. Na samom kraju, pri vođstvu Splićana 79:77, Radović krade loptu 15 sekundi pre kraja a Janković neuspešno završava taj napad i postaje tragičar utakmice. Slaba igra najboljeg Zvezdinog igrača Bobana Jankovića, koji je postigao 19 poena ali trojke šutirao 11/3, u mnogome je kumovala porazu “crveno–belih”. Kod Jugoplastikr najbolji je bio centarski par Rađa (22 poena) i Sobin (18).

Ekipa IMT je imala zaista neverovatnu sezonu. Glavni teret su podneli starosedeoci Zoran Krečković i Ljubisav Luković, uz Partizanov dvojac “na kaljenju” Vladu Dragutinovića i Slavišu Koprivicu kao i ex -zvezdaša Radeta Milutinovića. IMT je u toku sezone uspeo da ostvari samo sedam pobeda, ali među njima su i trijumfi protiv dve najbolje ekipe – Jugoplastike 81:80, i Crvene zvezde 101:91. Da sve budu zanimljivije, u prvom delu su na svom terenu izgubili od direktnog konkurenta za opstanak Slobode iz Tuzle 73:76, da bi u revanšu napravili podvig pobedivši sa takođe tri poena razlike 87:84. Na taj način u konačnom zbiru je odlučivala ukupna koš razlika, pošto su imali isti broj bodova i međusobnu koš razliku, i tu je IMT bio bolji. No, ni tu nije bio kraj njihovih muka. Morali su da igraju kao 10. u plejautu i posle 5 pobeda i samo jednog poraza uspeli su i definitivno da izbore opstanak. Iz lige su ispali na poslednjem mestu Zorka iz Šapca, a pridružio joj se i Novi Zagreb koji je godinu dana ranije preko plejauta ušao u najviši rang, a sada je preko njega ispao. Novi članovi elitnog ranga su postali povratnici Šibenka i Budućnost, kao i Čelik (Zenica).

Napomenimo da je prvi strelac lige bio 20-godišnji Zadranin Arijan Komazec koji je postigao 690 poena, ili 31,4 u proseku. On je dobio trofej koji je dodeljivao mesečnok “Koš”.

Po prvi put od kada je uveden, plejof nije bio naročito zanimljiv. U polufinalu Jugoplastika je eliminisala Cibonu rutinskim pobedama na domaćem terenu. U ovoj seriji fantastičan je bio Dino Rađa koji je na sve tri utakmice bio najefikasniji sa 29, 29 i 32 poena. U duelu između Crvene zvezde i Zadra bilo je više neizvesnosti. U prvom meču Zvezda je trijumfovala posle mogo muke sa 93:89, zahvaljujući sjajnom Jankoviću (28 poena), kome su mnogo pomogli Zoran Jovanović i Zoran Radović sa 20. Kod Zadra je utakmicu sezone je oidgrao Stipe Šarlija postigavši 32 poena. U Jazinama se Zvezda brzo i lako predala, po otuda i poraz 90:108. Kod domaćih simultanku je imao Petar Popović (30 poena) a kod gostiju jedini raspoložen je bio Janković (24). U trećem meču Zvezda nije dozvolila iznenađenje pred svojim navijačima, i pobedom 97:88 plasirala se u finale. U redovima “crveno–belih” bljesnuo je veteran Slobodan Nikolić postigavši 28 poena. Kod Zadra jedini na zadovoljavajućem nivou bio je prvi strelac lige Komazec sa 28.

U finalu nikad manje neizvesnosti. Činilo se da bi Zvezda mogla da pruži mnogo ozbiljniji otpor, ali takva očekivanja su se pokazala kao nerealna. Ubedljiv trijumf Splićana u prvom meču bio je jasan pokazatelj šta se može očekivati u konačnom ishodu. Jugoplastika je pobedila sa 98:70, uz odličnu igru celog tima, a prednjačili su Duško Ivanović (20 poena) i Dino Rađa (19). Kod Zvezde je najefikasniji, po obićaju, bio Boban Janković (19). Jedino je druga utakmica ispunila očekivanja, kada je u u prepunom Pioniru u jednoj fantastičnoj utakmici Zvezda trijumfovala 69:67. Bio je to pravi podvig Crvene zvezde, a ovaj put je presudio Janković svojim koševima u završnici meča. Odlični su bili Radović (16) i Nikolić (15), a kod Splićana je odskočio Rađa sa 24 poena.

Ovaj poraz je izgleda baš ražestio Splićane, rešene da se već na sledećoj utakmici revanširaju. Crvena zvezda je doživela pravi potop izgubivši sa 63:93. Odbrana Jugoplastike je savršeno funkcionisala potpuno zaustavivši glavne Zvezdine strelce Jankovića (11 poena) i Radovića (8). S druge strane, fenomenalnu partiju je pružio kapiten Duško Ivanović postigavši 31 koš. Četvrta utakmica je bila praktično revijalnog karaktera. Igralo se skoro bez odbrana, pa je takav bio i rezultat 113:91. Ponovo je briljirao Ivanović (32 poena), a odlične saradnike je imao u Rađi (26) i Kukoču (25).Zvezdinu čast je odbranio Zoran Jovanović sa 23 poena.

Jugoplastika je po prvi put u svojoj istoriji osvojila triplu krunu. Strašna generacija Splićana predvođena vrhunskim strategom Božidarom Maljkovićem ponovo je zasela na krov Evrope i odatle sa visine mogla je sve ostale da posmatra. Međutim, nije ih opio postignuti uspeh jer im je cilj bio da ovaj rezultat ponovo i sledeće sezone. U tom trenutku mnogi su slutili, ali je malo ko želeo da veruje da će to sledeće prvenstvo biti i poslednje u kojem će igrati svi klubovi iz SFRJ.

Photo: YouTube