Naš saradnik i hroničar košarkaške istorije na ovim prostorima Darko Bjelobaba imao je na sajtu Koš magazin veoma zapažen serijal o prvenstvima Jugolavije od 1979. Sada je pripremio pregled šampionata odigranih od 1958. Mnogima će Darkove priče o minulim vremenima dobro doći kao podsećanje na nešto što su i sami proživeli, a svima će biti dragoceno istorijsko štivo.

***

U prvenstvo 1959. kao glavni favoriti ušli su šampioni iz prethodne dve sezone, OKK Beograd i Olimpija, a kao moguće iznenađenje koje bi mogle da im pomrsi konce pominjana je Crvena zvezda. Timovi su nastupali u manje–više istim sastavima kao prethodne sezone, pa se iščekivalo samo koliki će napredak pokazati mlađi igrači – Gordić, Korać i Nikolić (OKK Beograd), Daneu i Jelnikar (Olimpija), Vićentić, Dragojlović, Minja (Crvena zvezda).

Na zlatnu sredinu su bili “osuđeni” Partizan, Zadar i Ljubljana, dok se za opstanak očekivala velika borba između novajlija Željezničara (Karlovac) i Zastave (Kragujevac), kao i zagrebačke Lokomotive i Proletera (Zrenjanin).

Pre Evropskog prvenstva koje je te godine održano u Turskoj odigrana su tri kola. Zvezda je dobro startovala sa dve pobede protiv gradskog rivala Partizana (97:74) i Ljubljane, ali je onda doživela ubedljiv poraz u Zadru 83:103. Na toj utakmici su briljirali Đerđa (33 poena) i Troskot (32), a jedini raspoložen u timu Beograđana bio je Branko Radović (31).

Šampion OKK Beograd je neočekivano posrnuo u Ljubljani protiv istoimene ekipe 72:86, dok je Olimpija izborila važnu gostujuću pobedu u Zagrebu protiv Lokomotive 66:54. Željezničar iz Karlovca je najavio da bio mogao biti najprijatnije iznenađenje pobedivši Zadar u trećem kolu sa 43:34.

Potom je usledilo Evropsko prvenstvo u Istanbulu. Iako je reprezentacija ispraćena sa priličnim optimizmom doživljen je neuspeh. Zauzeli smo deveto mesto što, u svakom slučaju, nije mogle da zadovolji sve veće ambicije ljubitelja košarke u našoj zemlji. No, kad se ima u vidu da smo zbog poraza u prvoj utakmici protiv Bugarske praktično ostali bez šanse za bolji plasman, koji ni sledećih šest pobeda nisu uspeli da poprave, to i nije bilo tako loše izdanje naše selekcije. Problem je očigledno bio u krajnje problematičnom sistemu takmičenja koji je omogućio da reprezentacija sa 6 pobeda i samo jednim porazom na kraju zauzme tek deveto mesto. Ipak, najvažnije je da je u punom sjaju zablistala nova zvezda na košarkaškom nebu Evrope Radivoje Korać, koji je bio ubedljivo najbolji strelac šampionata. Naša selekcija je uprkos ovom neuspehu sa mnogo optimizma mogla da očekuje sledeća takmičenja.

Prvenstvo je nastavljeno posle pauze zbog EP četvrtim kolom u kojem je Crvena zvezda u derbiju savladala OKK Beograd sa 100:95. Zadar je ostvario još jednu bitnu pobedu na svom terenu pobedivši neugodnu Ljubljanu sa 108:93, uz još jednu odličnu partija Pina Đerđe, strelca 33 poena. Najbolji kod Ljubljančana je bio Zupančić sa 28 poena.

Do kraja prvog dela Crvena zvezda je bila briljantna savladavši sve suparnike uz samo jedan remi na svom terenu protiv Olimpije. Lider ekipe bio je Branko Radović, koji je i vodeći strelac lige. U finišu prvog dela Partizan vezuje četiri pobede i popravlja svoju poziciju na tabeli. Naročito značajna je bila pobeda protiv Zadra pred 1.500 gledalaca, na kojoj su najbolji utisak ostavili Ćurčić (29) i Radovan Radović (19). Izostanak Đerđe zbog povrede je ipak bio nenadoknadiv gubitak za Zadrane.

Drugi deo je počeo šokantnim porazom Zvezde u derbiju protiv Partizana 89:90, i ta utakmica kao da je odredila nastavak sezone crveno–beli. Oni su izgubili još četiri utakmice i praktično sami sebe eliminisali iz borbe za titulu.

Zadar je dobio OKK Beograd koji je igrao bez povređenog Koraća (85:82). Sija Nikolić sa 31 poenom je pokušao da nadomesti izostanak Žućka, ali nije vredelo. Đerđa, Pfendt, Troskot i Čubrić su bili prosto nezaustavljivi i Zadar je ostao neosvojiva tvrđava.

Zvezda je igrala po sistemu toplo–hladno, pa posle pobede protiv Zadra odmah je usledio poraz od Ljubljane. I OKK Beograd se porazom protiv Lokomotive u Zagrebu 57:67 praktično oprostio od šampionske titule. Povratak Koraća u tim i pobede protiv Zvezde 77:74 i Partizana 97:87 nisu bile dovoljno za neki bolji plasman.

Porazom protiv Partizana 65:81 Lokomotiva je četiri kola pre kraja ostala i bez teoretskih šansi za opstanak, i tako su se Zagrepčani posle sedam godina preselili u niži rang. Novajlija u ligi Željezničar iz Karlovca ispao je najprijatnije iznenađenje prvenstva. Predvođeni izuzetnim Kolarevićem završavaju sezonu na trećem mestu, što je za debitanta u najjačoj ligi bio fenomenalan uspeh. Ubedljiva pobeda protiv tada već potpuno demoralisane Crvene zvezde 94:61 predstavljala je krunu sezone. Čak je i Zastava iz Kragujevca uspela da protiv Zadra ostvari jednu od svoje četiri pobede – 79:61, ali je to bilo nedovoljno da se izbegne poslednje mesto na tabeli.

U pretposlednjem kolu, u velikom derbiju, i formalno je razrešena dilema oko novog prvaka. Olimpija nije propustila priliku da pobedom na svom terenu protiv Crvene zvezde 93:85 osvoji drugu titulu prvaka Jugoslavije. Beograđani su na kraju morali da se zadovolje drugim mestom, što će se ispostaviti kao uspeh jer će sledeću deceniju tavoriti u proseku. U poslednjem kolu skalp novom šampionu je uzeo Zadar minimalnom pobedom 88:87. Tri hiljade gledalaca je došlo u Jazine da pozdravi novog šampiona i oprosti se od svog tima koji je prvenstvo završio na 5. mestu. Kod Zadra su, po običaju, najefikasniji bili Đerđa (20) i Troskot (19), a kod Ljubljančana Daneu sa 37 poena, što nije bilo dovoljno da se izbegne četvrti poraz u sezoni. Ovaj poraz ipak nije umanjio slavlje Daneua, Kandusa, Milera, Kapelja, Dermastije, Logara i ostalih igrača Olimpije.

Prvi strelac lige bio je Branko Radović (C. zvezda) sa 549 koševa (30,5 u proseku). Iz lige su ispali Lokomotiva i Zastava, a novi prvoligaši su postali Radnički (Bg) i Sloboda (Tuzla).

Po prvi put je igran Kup Jugoslavije. Završnica je održana po turnirskom sistemu, a u odlučujućoj utakmici Ljubljana je savladala OKK Beograd 81:79.

U drugom izdanju Kupa šampiona tim ekipa OKK Beograda uspela je da stigne do polufinala. Vođeni sa klupe od strane Bore Stankovića u 1/8 finala lako su, sa dve pobede, izbacili atinski AEK. U revanšu u Beogradu se naročito istakao Radivoje Korać postigavši 46 poena. U četvrtfinalu protiv francuskog tima Etoal de Šarlevil bilo je dosta teže. Posle minimalnog poraza na gostovanju usledila je pobeda u revanšu 87:74 (Korać 47 poena). U polufinalu Akademik iz Sofije se pokazao kao neprelazna prepreka. Pobeda od 10 poena razlike na domaćem terenu se ispostavila kao nedovoljna za revanš. Beograđani su dozvolili da u prvom poluvremenu prime čak 61 poen, i na kraju izgube sa 77:94. Propuštena je velika prilika da se stigne u samu završnicu.

Sve u svemu bila je ovo još jedna dobra sezona, publike je bilo sve više, pojavila se plejada mladih igrača i kvalitet košarke se popravio pa je i interes za nju bio sve veći.

Photo: Printscreen