Spanulis je drugi put za poslednja četiri dana demonstrairao brutalnu silu prema svom nekadašnjem klubu Panatinaikosu, i doveo Olimpijakos na korak do osvajanja još jedne titule prvaka Grčke.

Na kraju je bilo 77:72 za OLY, ali se čitav pirejski SEF tresao od straha do pred sam kraj. Panatinaikos je pametno kontrolisao utakmicu, kažnjavajući vidljivu nervozu kod domaćina i sve vreme imao rezultatsku prednost. A onda je, na 2,36 do kraja meča, Sferopulos podigao sa klupe  Spanulisa. Možda bi pametnije i verodostojnije bilo reći – Spanulis je osetio da je došao trenutak, pa je ustao, a Sferopulos zatražio izmenu.Tako nekako idu stvari u Olimpijakosu. Posle svega, možda tu i nadalje ništa ne treba menjati?

Dakle, Spanulis ulazi u igru i kreće solo koncert, u prisustvu preostalih aktera na terenu, hiljada raspomamljenih Olimpijaksovih pristalica i ko zna koliko miliona gledalaca pred TV plazmama. Odmah se videlo da Bili nema nameru da razigrava nikoga. Hanter mu staje u blok, on se cima udesno – šut za tri. Delirijum. Olimpijakos vodi posle duže vremena. Dva seledeća napada penali se realizuju na obe strane, a onda – deja vu! Kao da su predosetili, svi u hali su bili na nogama. Ima tu neke magične razmene energije između Spanulisa i publike. Kao kada se gladijator hrani neutoljivom željom koloseuma da se bitka privede kraju.

Hanter ponovo izlazi na vrh reketa u blok, za promenu sada je kretnja u levo. Dijamantidis ponovo kratak, a mrežica se ponovo cepa! Kako sve to izgleda lako i logično?

Braća Angelopulos, vlasnici Olimpijakosa, umalo nisu poleteli iz svečane lože posle ove trojke. Sve je manje,više jasno. PAO nešto pokušava, ali se vidi da su igrači kao ispumpani baloni.

Spanulis je ubio svaki entuzijazam i želju za daljim otporom.Ima onih medju „zelenima“ koji će se po ko zna koji put zapitati-da li je onomad baš moralo tako da se završi između Spanulisa i PAO-a?

Jedan od najnižih igrača na terenu još jednom izrasta u giganta kome je nizak i krov SEF-a. Za poslednja tri minuta od 13 poena svoje ekipe, sam je postigao 11, ukupno 22. Pre samo pet dana je trojkom u poslednjoj sekundi doneo pobedu u OAKI.

Sam, ali bukvalno sam, Spanulis je odlučio obe utakmice koje je pirejski klub dobio.

Sada je psihološka prednost na strani Pirejaca i ne bi bilo nikakvo čudo da već u nedelju okončaju finalnu seriju novom pobedom u Marusiju.

U prilog ovoj prognozi i podatak da je junak prve utakmice, pirejskog brejka, Andonis Focis na ovoj utakmici bio gotovo nevidljiv. Postigao je samo tri poena, ali nije ni bio u prilici da šutira. Stavili su pod ključ, pa se njegov učinak može svesti na 9 skokova za 31 minut u igri.

Dijamantidis je takođe imao više nego prosečnu rolu – za 27 minuta 10 poena, 7 skokova, 3 asistencije. Preambiciozni Papas je nekoliko puta ispao smešan kada je posle nepotrebnih zaleta predavao loptu pravo u ruke protivnicima. Najraspoloženiji su bili Feldejn (17) i Kalates (15), dok je očigledno deprimirani Raduljica za minut i 23 sekunde dva puta napravio korake, pa ga Pedulakis više nije ubacivao u igru.

Evo i malo „žamora“, za sam kraj.

S obzirom da je u Atini primećen Miško Ražnjatović, menadžer Vasilisa Spanulisa, pretpostavlja se da slede pregovori o novom ugovoru ovog megastara sa Olimpijakosom. Baš me zanima da li je Bili mogao da nađe bolji trenutak za demonstraciju svoj „svemirskih“ kapaciteta. Gde li je granica njegovih košarkaških potencijala, i to u ovim godinama? I sa koliko nula se to ispisuje? Miško sigurno nije mogao da izrežira bolju atmosferu za taj važan poslovni sastanak!

Photo: Esake.gr