Pozdrav iz kišovite zemlje aktuelnog evropskog prvaka koja je od mog poslednjeg javljanja  konačno dobila selektora – Aleksandra Sekulića!

Tresla se gora, rodio se – selektor. Ako mogu biti malo sarkastičan nakon toliko izgubljenog vremena, i priča da će evropske prvake voditi veliko ime poput Dimitrisa Itudisa, Ćavija Paskvala ili jedna od srpskih legendi Željko Obradović ili Saša Đorđević, kojima je vodeći dvojac KS Slovenije  Erjavec-Nesterović nudio reprezentativnu klupu. Opet, navodno, srpski stručnjaci nisu hteli ni da čuju za ponudu, dok ostala dvojica – jesu.

– Pare nisu bile problem – rekao je predsednik slovenačkog Saveza  Erjavec na novinarskoj “kompjuterskoj” konferenciji  povodom inauguracije Aleksandra Sekulića koji je, ni kriv ni dužan, dobio u ruke zlatno blago, ali i obavezu jer su apetiti porasli, a od navijača se nikada i nije mogla očekivati realnost.

– Imali smo težak zadatak zbog situacije i zgusnutog rasporeda u NBA. Sa Itudisom i Paskvalom  dobili bismo selektora samo za velika takmičenja tokom leta. Nakon što se Aleksander Sekulić pokazao kao pravi izbor u kvalifikacijama za EP (na četiri utakmice pobedio je tri, op.a.) odlučili smo, da ostane u toj ulozi. Mislim, da je to pobedničko rešenje – rekao je Erjavec. 

Predsednik je sa ekipom Saveza posetio nedavno SAD. Bio je u Dalasu, te Majamiju. Rekao je za slovenačke medije da su se sa Dalasom sve dogovorili oko igranja Luke Dončića već u kvalifikacijama za OI i kasnije, na OI u Tokiju, ali sve je to na klimavim nogama ako pogledamo kalendar. Ponovno igranje Gorana Dragića, barem u kvalifikacijama, je stvar naučne fantastike, a što se tiče Luke Dončića to je znatno izvesnije. “Čarobni dečak” slovenačke košarke želi da igra za nacionalni tim, ali dosta zavisi od (ne)uspeha njegovog  Dalasa u završnici NBA, u kojoj su uspešno počeli “osvetu” nad Klipersima, Tako da bi se lako moglo desiti da se Luka i ne pojavi na kvalifikacijama u Litvaniji ako teksaški klub stigne do finala, koje bi se mogućom  sedmom tekmom završilo tek 22. jula, a to je prekasno za olimpijske kvalifikacije. Navijačima Slovenije ne preostaje ništa drugo nego da navijaju – protiv Dalasa…

Poznati su i protivnici na sledećem EP u Kelnu, gde će Slovenija igrati sa Francuskom, Litvanijom, Nemačkom, Mađarskom i BiH za (očekivani) plasman u završnicu u Berlinu. Prošli put, kad je bilo EP u Nemačkoj  1993, Slovenija je takođe bila u grupi sa domaćinima ali nije prošla mnogo lakšu četvoročlanu skupinu jer se spotakla  sa Estonijom i Belgijom, pa se ekspresno vratila kući.

Sećanje na Ljubljanu 1970.

Ali da preskočim  “lošu” istoriju, i setim se one pozitivne. Ovih dana, 23. maja, navršila se  51 godina od Svetskog prvenstva u Ljubljani kada je Jugoslavcija postala prvi put šampion sveta. Nikada  do tada Slovenija  nije organizovala veće takmićenje, ali slovenački pečat u tamičarskom smislu nije bio mali. Naprotiv. Uz tadašnjeg kapitena, nenadmašnog Ivu Daneua,  u zlatnih 12 bili su i Ljubljančan Aljoša Žorga i Istranin Vinko Jelovac, sa slovenačkim državljanstvom.

Kad pomenuh državljanstvo, kao naturalizovani igrač u “repku” se vrača Alen Omić, umesto povredjenog Amerikanca Džordana Morgana koji nije uspešno nasledio zlatnog “Tončeka” Entonija Rendolfa iz Reala.

Pošto ni zlatni kapiten Goran Dragić još od 2017. nije reprezentativac, bajka iz Istanbula završila se još kad se oprostio i selektor Igor Kokoškov. Njegov naslednik Rado Trifunović koji mu je bio, a i sada je u Fenerbahčeu pomoćnik, nije se proslavio u kvalifikacijama za SP, pa ni u sledećim kvalifikacijama za EP koje je na poslednje četiri utakmice vodio njegov pomočnik, pomenuti Aleksander Sekulić, koji je danas zaposlen kao pomočnik glavnog trenera u češkom Nimburgu.

Sagadin kritikuje

Prva takmičarska tekma je već 30. juna u Litvaniji sa Angolom, pa sledeći dan sa Poljskom, a onda sledi očekivano odlučujući susret 4. jula sa domaćinima za odlazak na OI na kojima  Slovenija još nije bila. Najbliže dosad olimpijskim igrama bili smo 5. jula 1992. u Saragosi, u kvalifikacijama za OI u Barseloni protiv selekcije bivšeg Sovjetskog Saveza, kada je trojka za pobedu Jure Zdovca za malo promašila cilj. Tada je selekciju vodio najbolji slovenački trener svih vremena Zmago Sagadin, koji je u subotnjem intervjuu za slovenački sportski list “Ekipa SN” osuo niz opravdanih kritika na događanja u slovenačkoj košarci, a naročito na račun Cedevite Olimpije. “Zmajčeki” su baš tog dan ispali iz Kupa neverovatnim porazom u završnici već dobijene utakmice protiv Krke (82:80). Pošto verujem da čitaoci to nisu imali prilike da vide, evo kratkog opisa lude luzerske završnice “zmajeva” koji, očito, redovno klecnu kad se lomi, što je definitivno i do trenera, a ne samo igrača.

Imala je Cedevita Olimpija dobrih deset poena fore u poslednja dva minuta, da bi sve prokockala na neverovatan način , onako kako samo ona to ume u ovoj sezoni. Nema za njih opravdanja ni u odluci iskusnog sudije Saše Pukla, koji je tri sekunde pre kraja faul Luke Rupnika na Luki Laporniku ocenio nesporstkim. Nekad su to bili takozvani pametni faulovi, ali su sad pravila takva kakva su. Druga je stvar što se često dešava da se takvi faulovi ne sude kao nesporstki jer sudije time neposredno utiču na konačan rezultat, što se i desilo i ovog puta. Kapiten Krke Luka Lapornik je pogodio oba slobodna bacanja. Posle tajmauta i nacrtane akcije za trojku došlo je do klizanja Murića… Pre toga se na parketu dvorane Kodeljevo opekao jedan od najiskusnijih, Jaka Blažić. U završnici  je izgubio “živu” loptu.

Krka se osvetila za poraz u prošlogodišnjem polufinalu kada je Murić pogodio trojku u poslednjem sekundu. Trener Cedevita Olimpije Jurica Golemac izgubio je na sličan način na istom mestu sa svojim bivšim (propalim) klubom Primorskom, koju je tada vodio trener Žakelj. On je 2016. doveo Lastovku isto tako u finale Kupa koje je izgubio 66:33 upravo od Krke koja nije osvajala to takmičenje od tada, a sada ga je osvojila po četvrti put u istoriji.  

Samo osam u Kupu

Inače, u finalu Kupa Spar je, verovali ili ne, nastupalo ove godine samo sam klubova, a trebalo bi to biti masovno takmičenje! Brojni drugoligaši i klubovi iz nižih liga zbog korone se nisu ni prijavili za učešće. Drugoligaši su mogli i morali biti uključeni jer su u celoj sezoni imali manje od 20 tekmi, a sada osim četvorke u polufinalu razigravanja igraju neke bezvezne utakmice koje ne znače ništa čak ni mladima jer nema pritiska, i čak ne ispada niko. Krka je  Kup  osvojila manje više glatko. U  finalu protiv Pipanovog Šentjura nije imala težak posao.

Sada nam predstoji samo još finale domaćeg prvenstva izmedju  Krke i Cedevita Olimpije u kome bi Ljubančani na papiru morali biti favoriti, iako su po mišljenju Zmage Sagadina napravili sijaset grešaka, među kojima je jedna od najvećih vraćanje, odnosno posuđivanje beogradskoj Megi mladih talenata Karla Matkovića i (naročito) Marka Simonovića.

Photo: Twitter