Posle pregovora, koji su započeti prošle godine, srpska košarkašica Sonja Petrović nastavlja karijeru u ekipi Feniks Merkjuri, objavio je trostruki šampion WNBA lige. Petrovićeva, jedna od najboljih košarkašica Evrope, dolazi u WNBA iz Praga, gde je sa velikim uspehom nastupala za USK, sa kojim je osvajala Evroligu. S obzirom da je relacija sa USK Praha definisana i za sledeću sezonu, oba kluba, Sonja i njeni agenti, su imali pune ruke posla da se sve na što kvalitetniji način odradi. Njeno opredeljenje za igranje u WNBA je motivisano pre svega željom da osvoji šampionski prsten. Sa reprezentacijom Srbije osvojila je titulu prvaka Evrope prošle godine u Budimpešti i izabrana je u idealnu petorku šampionata.

Sonja Petrović je već imala jednu epizodu u SAD, pošto je pre četiri godine nastupala za Čikago Skaj. O tome kako je dospela u WNBA ligu, i sa čime se tamo susrela, opis je dao njen otac Rade Petrović, naš čuveni košarkaški sudija i godinama generalni sekretar Košarkaškog saveza Jugoslavije. U svojoj knjizi “Moj Sonjko” on je opisao sportski i životni put kćerke, a za čitaoce Koš magazina odabrali smo deo koji se odnosi na 2012. godinu i Sonjin prvi odlazak u Ameriku:

“San svakog sportiste je da bude učesnik kontinentalnog šampionata, zatim svetskog prvenstva i na kraju, kao vrh vrhova su olimpijske igre. Sonja je već nastupala na kontinentalnim šampionatima, ali šanse da će ikada biti učesnik nekog svetskog prvenstva ili olimpijade su izvan granica realnosti. U takvoj situaciji se pojavljuje WNBA – VRH VRHOVA.

Jedan od načina i puteva nastupa u WNBA je draft. U Njujorku 2009. bio je redovan godišnji draft. Izvanredna trojka iz Evrope: Alba Torens, Jelena Milovanović i Sonja Petrović su se našle na spisku želja i izbora. U tom trenutku Sonja igra u Sparta&k MR sa Sue Bird i Lauren Jackson, najboljim svetskim igračicama, članicama ekipe Seattle, koje je i preporučuju. Javlja se njihov generalni menadžer i obaveštava Sonju da će je birati u drugom krugu ako je pre toga neko ne bude izabrao. Ali baš to se i desilo. San Antonio Silver Stars je izabrao Sonju kao dvadeset i šestog pika. Odmah se uspostavljaju kontakti sa glavnim trenerom g. Dan Hughes.

Međutim, već u februaru 2010. Sonja opet doživljava tešku povredu. Na WNBA se potpuno zaboravlja. Vreme prolazi i bolno saznanje o nemogućem nastupu na svetskom prvenstvu ili olimpijadi je sve prisutnije. U međuvremenu dolazi do našeg zbližavanja sa Pokey Chatman i Christie Sides koje su pored Sparta&k i u Chicago Sky ekipi. U leto 2011. posle jedne utakmice u Čikagu, na facebook trener Pokey stavlja vest sa utakmice, na šta je dodajem komentar da od 200.000 Srba u Čikagu barem stotina navija za njih, jer Srbi vole košarku. Dva meseca kasnije u Moskvi na jednom zajedničkom ručku Pokey, Christie, Sonja i ja vodimo kurtoazne razgovore i dotaknemo se teme o Srbima u Čikagu. Tako je počelo. Rodila se ideja da bi Sonja mogla biti pozvana u Čikago.

WNBA propis je problem, jer po njemu bilo kakvo košarkaško angažovanje u SAD ne dolazi u obzir bez saglasnosti San Antonia, jer su oni Sonju draftovali. Ona je bez agenta i Pokey predlaže da to bude vodeći svetski agent Lindsey Kagawa.

Pošto je ugovor sa Sparta&k MR višegodišnji, postiže se dogovor da Linsday bude agent samo za WNBA, i ona počinje da radi. U startu smo joj predočili da će Sonja doći u Čikago, i ni u jedan drugi grad u SAD. Linsday je posao odradila tako da je San Antonio pustio Sonju, a za uzvrat od Chicago Sky dobio pravo izbora u drugom krugu drafta 2013.

Tri osnovna razloga bila su prisutna: u Čikagu živi preko 200.000 hiljada Srba, klub će pomoći da se izvrši regeneracija tkiva hrskavice u Sonjinom kolenu, prijateljstvo i poverenje u Pokey i Christie.

Sparta&k MR je dao saglasnost za Sonjin nastup u WNBA. Ona dobija status rukija, i kao takva potpisuje tipski ugovor. Ovde želim da naglasim da niti u jednom promilu nije bio prisutan finansijski motiv, već da se radi isključivo o sportskim i košarkaškim ostvarenjima. Iako se na ovim nivoima o novčanim iznosima ne govori, kao detalj, odnosno dokaz kolika je WNBA institucija, želim da iznesem podatak da znam igračicu koja u Evropi igra za deset puta veći iznos nego što dobija u WNBA. Međutim, kako narod kaže, nije sve u parama. Ne samo u SAD već bilo gde u svetu reći da si deo NBA ili WNBA – to je kao staviti univerzalni ključ u bilo koja košarkaška vrata i on će ih otvoriti.

Detalji. Nisam bio u situaciji da tačno proverim neka svoja saznanja o pisanim ili običajnim pravima u WNBA, ali ću navesti neke karakteristike koje su po meni bile drugačije nego u Evropi. Utakmica skoro nikada ne počinje na vreme. Tajmaut traje onoliko koliko traje program na parketu bez obzira da li je to duže i po nekoliko minuta. Između klupa za ekipe i zapisničkog stola postavlja se i po desetak stolica duž bočne linije. Tu sede navijači sa najskupljim kartama i kada ustanu da navijaju zaklone treneru vidik na velikom delu terena. Navijači unose sa sobom hranu i rekvizite za navijanje. Ne postoje stolice za izmene igrača, nego igračica u opremi trči do sredine zapisničkog stola, koji je veoma dugačak, i tada seda na parket i čeka izmenu. Kada se dosudi tajmaut, tri trenera ulaze u teren a igračice sedaju na stolice za zamenike. Treneri se tada dogovaraju, i kada to završe prilaze igračicama i saopštavaju šta su odlučili.

U prekidima igre, petorke obe ekipe u terenu se okupljaju, i tada obično najiskusnija daje kratke sugestije, to sudije ne ometaju. Po završetku utakmice igračice idu u svlačionicu, ali za njima odmah ulaze i novinari. Sve igračice stoje novinarima na raspolaganju koliko je to potrebno. Nakon toga, jedna koja je određena ide na pres konferenciju, a dve obavezno idu u hol gde ih čeka red navijača dug oko 20 metara, koji žele fotografije ili autograme.

Oprema je veoma definisana. Tačno se zna u kojoj opremi se igračice zagrevaju i u kojoj mora da sede kao zamene ili budu u terenu. Apsolutno sva oprema je sa znakom lige, i nije dozvoljen lični izbor čak ni ortopedskih pomagala. Liga ima sponzora za patike, koji ih isporučuje u boji kluba. Dozvoljava se igračicama da nose druge patike ako imaju lične sponzorske ugovore, ali se i to onda precizno definiše.

Smeštaj je za sve igračice u istoj zgradi. Zgrada je veoma velika sa bazenom, teretanom, garažom, otprilike sa oko 1.000 stanovnika. Svaka igračica ima na raspolaganju veliki stan, potpuno opremljen. Ovo im omogućava da se druže, zajedno gledaju prenose i slično. Igračice imaju na raspolaganju automobile, s tim da same snose troškove goriva. Sonja je imala period privikavanja na automobil sa automatskim menjačem. U sali za treniranje postoji restoran u kome igračice imaju popust. Inače, one same snose trošak ishrane, i hrane se onako kako im najviše odgovara ili kako im je nutricionista propisao. Kada igraju utakmicu kao gosti, tada dobijaju dnevnicu i opet same vode računa, gde, kada i koliko jedu. U odnosu na smeštaj, transport, let avionom, postoje neka pravila kao na primer da igračice sa određenim stažom u WNBA imaju posebne privilegije. Razume se, ovo je veoma podložno analizi, jer se sećam kada je Sonja potpisala jedan od svojih ugovora u njemu je bilo da na putovanjma avionom ima mesto u biznis klasi. Pošto to nije bilo za sve igračice, od toga se kasnije odustalo.

Ako znamo da je WNBA imala pauzu od 30 dana zbog Olimpijskih igara u Londonu, onda je za preostalih 90 dana trebalo odigrati 34 utakmice, a to znači svaki treći dan. Svakako da organizacija i uslovi u takvom takmičenju moraju biti na zavidnoj visini.

Sastav ekipe Chicago Sky za sezonu 2012 je bio: Swin Cash, Sylvia Fowles, Eshaya Murphy, Ticha Penichero, Sonja Petrović, Epiphanny Prince, Routh Riley, Carolyn Swords, Courtney Vandersloot, Lecoe Villingham, Tamera Young.

Treneri su: Pokey Chatman, Jeff House, Christie Sides.

Sonjin početak sezone je bio baš težak. Lom prsta šake, operacija. Odsustvovanje sa pripremnih utakmica u Winnetka, New York, Minnesota, kao i sa prve četiri meča lige, za nju su bile baš veliko iskušenje. Trening je bio uteha za propuštenu utakmicu i prilika da se što spremnija pojavi na terenu.

Ruki obično u prvoj sezoni igraju malo, a ima primera da ne ulaze u igru uopšte. Treba ipak uzeti u obzir da je Sonja po statusu bila ruki, ali da je po iskustvu internacionalka koja je u Evropi igrala u većim klubovima nego li neke od saigračica. Prihvatila je rad i kvalitet kao kriterijum, i rezultat nije izostao. Na dve utakmice je bila starter.

Sonja je koristila svaki slobodan trenutak da prati rezultate i navija za reprezentaciju Srbije u kvalifikacijama za EP 2013. u Francuskoj. Iako je prestala da igra za reprezentaciju, nije prestala da navija.

Chicago Sky je imao najbolje otvaranje sezone u istoriji kluba, osam utakmica-sedam pobeda. Skor 8:1 bio je impresivan. Tada dolazi do povrede najbolje igračice Prince. Kada se tome doda da je legendarna zvezda kluba Fowles stalno vukla povredu kolena, logično da je došlo do totalnog rezultatskog obrta. Uz sve to došla je i pauza zbog Olimpijade, tako da ekipa nije mogla da bude na okupu. Od sigurnog učesnika plejofa WNBA, ekipa se bori do poslednjeg dana za taj plasman.

Početkom septembra 2012. direktor Sparta&k MR g.Steve Costalas dolazi u SAD. U veoma prijatnom razgovoru, definišu se poslednji detalji pred početak nove košarkaške sezone u Evropi. Sonja je uglavnom igrala na pozicijama krila i krilnog centra. Osnovna razlika u toj igri, u odnosu na Evropu, je u tome što u WNBA nema fizički nespremnih igračica. Naprotiv igra se veoma brzo i veoma snažno. Ako se ovome doda da je ekipa Chicago Sky ove sezone za tih pet meseci čak tri puta igrala dve utakmice za dva dana i sedam puta dve utakmice u tri dana, onda je jasno kakvi su zahtevi za fizičkom spremom igračica.

Ekipa broji jedanaest košarkašica, tu ne postoje rezervne kao u nekim ekipama Evrope, postoji mogućnost angažovanja igračice kao zamena za povređenu do njenog oporavka. Ritam je zaista paklen, posebno ove godine zbog Olimpijskih igara u Londonu. Drugačije ne može ni biti jer veliki broj igračica iz WNBA žuri na početak sezone u Evropi.

Sonjin učinak u WNBA sezoni 2012 u svetlu statistike izgleda ovako:

30 utakmica, 15,1 minut u proseku, 2,3 skoka, 1 asistencija, 4,8 poena.”

Photo: WNBA