Nemate pojma šta je to zlooko, braćo, jel’ tako? Nema veze, pojasniću… Sedim tako jednog julskog dana na svojoj maloj barci i buljim u površinu mora na kojoj čuči moja wasser-kugla i ništa se ne dešava. Dobrih sat vrimena ništa se ne dešava. Kad odjednom – neko vrenje oko mamca (naravno diskrecija kojeg) na površini mora i udarac. Jak udarac i mašinica krene da zuji baš onako kako je proizvođač reklamira, najlon se samo odmotava, ribetina krenula da beži prema otvorenom moru, a ja tripujem da je na udici lica većeg konfekcijskog broja. Ništa to, jer ja – neviđeni kuler – dovršim podužu, aktivnu pljugu i puštam je da biži jedno 150 metri, usput samo malo pritežem kočnicu mašinice; računam – lica je podosta glupa, uloži sav napor odma’ na startu, brzo će se izmori, ja ću da je izvučem već polukrepanu i vrnem se na moj otok sreće kao heroj…

Jes, malo sutra braćo… Kontriram nakon izvesnog vremena i osetim uteg na štapu. Neš ti mene lico jebat, pomislim, i za pola čukice, nakon još par pokušaja bega levo pa desno, grdosija je blizu čamca rođaci… Kako je dižem na površinu, iznenađenje i neverica kreću da me perinjaju jer boja čudovišta koje se zakačilo ne odgovara izranjajućem plavetnilu lice… Radi se o oradi. Znate je svakako čak i vi braćo iz bezmorskih zemalja, ima na svakoj balkanskoj pijaci da se kupe one uzgajane Bayerovim antibioticima. Ali ova nije iz umjetnog uzgoja i nekako neće da se uredno i poslušno postroji iznad meredova kojim koncentrično a zaludno kružim. Konačno je dignem na površinu sinjeg mora i ne virujen šta vidim…

Orada od preko pola metra, stomaka debelog skoro pedalj, zabljesnula me svojom gracijom, a ja nikako da je zafatim. Iskusniji pecaroši znaju onaj zvuk kad struna šišti na ivici svoje moći. Dere ona (najlon, pel) tako jedno pola sata, maestral ne jenjava, kajić mi se ljulja, ruke mi drhte, kul mi nestaje u vidu lastinog repa, meredov u levici nikako da potkači ribetinu… U zadnjem pokušaju dizanja, orada dolazi na manje od metra od sopstvene mi glave, već okrenuta na bok i pogleda me zlobno onim jednim okom koje je u mom vidnom polju te mahnito pljusnu repom po najlonu. Puče čvor na predvezu braćo, sestre i rođaci, i lipotica mi se izgubi u dubini, ostavljajući me da dumam o greškama koje počinih dok tratio sam životnu mi šansu. Sljedećih pet dana nisam imao ni griz…

E – to vam je zlooko braćo. Onako po bodulski, dalmatinski, otočki…Znači urok, baksuz ili bilo koji pojam koji možete da iskopate a da je vezan uz peh…

I u kontemplacijama o basketu, čak i na našem malom sajtu, ima takvih zlookih stvarci. Neki vele za me da sam baš takav slučajčić, ali di san ja od ozbiljnijih, renomiranih pehista i pisaca koji, izgleda, djeluju isključivo ka zlooko…

Nema dugo, jedan kolega kojeg poprilično čitam (ne znam tačno da li šjor Boško ili gosn Njofra) izaša je s nekom kreativnom petorkom reprezentacije Srbije. Kako sada stvari stoje – nikad nećemo da je vidimo na djelu – što je fakin golema šteta. Al’ ja kapiram da je autor (ne znam tačno da li šjor Boško ili gosn Njofra) izbaksuzirao budućnost. S takvim stvarima, kreativnim petorkama, mojne da se šalimo uopšte. Alo !!!? Nego, šjor Boško, lupi mi neki lajk na ovo jer niko drugi sigurno neće pa će ekipa iz zadnjeg košarkaškog budžaka da me cima da sam totalni luzer bez ijedan lajk. Ipak, držim se mišljenja Bogdana Tanjevića – Srbija jeste (jer tenzija mora da je tu i da je pumpamo) najveći favorit nadolazeće evropske smotre košarkaša. Najpre navijam za Hrvatsku, a tek onda (kad i ako moji popuše a i malo prije ako se ne sudarimo) za Srbij(ic)u. Pa mi sad prebacite da sam neki zlooki ujka…

Ima tu još urokljivih na našem sajtu, a jedan od blistavijih primera je moj omiljeni dvometraš nadimka Dugi. Čovik je spozna ća ti je život, tj. gavun, iako me malo nervira sa muškim tenisom i ženskim skokom u dalj (Ivanice džampni 7.55 i niko neće imat primedbi, manje od 7.2 niko, čak ni Coe, jedini lik u istoriji koji je drža WR na 800, 1000, 1500 i milju metri istovremeno, neće da izmeri). Takođe sa Minhenom ’72, mrtvim izraelskim legendama od sportista, duvanjem dvojice (ili samo jednog, isprike, isprike) Portorikanaca, Ducijevim činom pogrešnog istorijskog tumačenja i gomilom nesuglasica… Niko neće imat primedbe… Barem dok ne nestanu glavni i odgovorni…

Ali nije to potkom. Jebe me to da Dugog neki tip (i to na ćirilica, nemoj braćo, sajt je na latinski pa se mučim s gubljenjem u prevodu) nazva bitangom. Jebote – bitanga… Eh, da bar sam bitanga jer bolje bit dobrom bitangom nego lošim premijerom… Nego, đe ću, daleko sam od dobre bitange, al’ Dugi… Dugi Miroljub Damnjanović kojeg neki liberatorni korisnik interneta tako prozva?… Ja mu dijete u djetetu… Mislim, tom libertadore korisniku interneta… Šta ćemo da se vređamo samo tako? Bez hijerarhije? Bez ikakvog respekta? Bez ičega moralno (odvratan termin) prihvatljivog? As ti gospe…

A nije da nije. Dugi je takođe zlooko. Veće no što sam sam braćo. Zlooko podleže vređanju bez pokrića. Zlooko je bed samo po sebi. Zlooko nesmi da egzistuje na prostorima nebeskim. Zlooko je nepoželjnom podvrstom bilo koje animalne skupine. Zlooko ne vole čak ni kozojebi. Zlooko je definitivni tabu…

A, eto, i ozbiljnih igračića koji zlooko vuku ceo život ima. Čak i onih košarkaških. Evo moj Vlade kojeg ne viđeh već par ljudskih života, pošto onaj njegov košarkaški je beskonačan a moj mnogo kratak, ni on nije pošteđen uroka zlooka. Kak ti sad pa ovo? Ma jeste braćo, ima Vlade kinte i moći, jes on GM onog NBA Sakramenta, al’ sve mu nekako se kruni. Prozivaju ga što je Bogdan najskuplji novajlija ikad (jao Bogdane morat ćeš da isporučiš takvu sezonu kakvu je MJ ima prve godine) i što onog smora Cousinsa trejdo je još davno, a za njeg sad uzeja Zacha Randolpha. Ej ljudi, Zach, baš ovaj što pade sa nekije dvi kila vutre. Sad će još ga suspenduju… To je tek bed braćo i sestre… E moj predragi Vlade, pa već onaj zadnji parti koji si mi priredija nije mi bio po meraku. Nema bilo, pa nema ni žuto, koji kurčev spidbol da složim, samo alkohol se toči, a taj već davno razorio mi moći… Šta na ovom sledećem neće bude ni zeleniša, tako ti malog miša reka bi pesnik da je iz Niša…

A tek ovo zadnje zlooko sa sajta… Pročitah intervju s Grbom i moram da mu zamerim što mnogo čita ruske klasike. Zato će sigurno da mu lupe neki dislajk a neće da iskapiraju što je ovaj ima na umu. Koji crni Partizani i Crvene zvezde? Pa u kojoj europskoj krčmi je to još temom? Ma koja Gogoljeva kabanica Grbo??? ‘Vako mora da jeste. Tako će da bude. Ća ti uopšte razmišljaš i komentuješ? Uzmi kintu na drugom mistu, tamo đe je život, jer život je uvik drugdje. Više nikad u košarci. Povuci se u totalnu ilegalu kume i znaš šta…? Za jedno misec dana svrnem do Beograd pa sredi više neko zezanje i nemoj da se kurčiš, nemoj sa zlooko da se kurčiš Grbo, molim te, samo sa zlooko nemoj…

Photo: Printscreen