Nisam pogledao niti jednu utakmicu hrvatske reprezentacije već par godina. Tačno od onog poraza u Zadru od Rumunije. Jasni su mi kapaciteti naših igrača. Isto tako i vodstva Saveza. Inače – ne volim svako društvo, prilično izbirljiv sam tip i kad shvatim da me neko smara, dignem se i odem. Tako sam otišao i nakon te tekme, i nisam se vratio.

Nekom drugom prilikom ću o tome zašto je hrvatska košarka propala i zašto će uskoro propasti još neke poznate škole basketa, a sad ću, naravno, o trenutnom ringišpilu koji stvarno razgaljuje nas, ljubitelje dobrog humora, poput mog omiljenog košarkaškog barda, Jovana Kosijera. Neki dan, znam da nije lijepo, pomalo je i zlurado, ali krenusmo da se smijemo ovoj situaciji u kojoj našao se naš košarkaški Savez, još i zagrebačka Cibona koja izdiše. Stvarno nije lijepo, ali nismo mogli da prestanemo da se smijemo dobrih par minuta. Jer, šta da čovjek dela kad je potpuno bespomoćan, a glupani vladaju.

Što se Cibone tiče, naše medijsko čedo, Aco Trica Petrović, (ako taj jedan dan ne završi u Springfildu…) koji se angažirao oko spasa kluba – stopirao je akciju i veli da će sad da vrne pare svima nama koji smo nešto darovali. Ja sam te pare prežalio i ne trebaju mi. Dajte mi Cibonu.

Zadnji veliki talent, Roko Prkačin, briše u vidu lastinog repa iz kluba koji se gasi. U svojoj kuli nebeskoj ćuti i kutri prevejani meštar sviju košarkaških hulja, Mirko Novosel. Ni slovca.

Kritike na račun rada Dina Rađe, Stojka i Joke Vrankovića ne jenjavaju. Opravdano. Stručni savjet HKS-a je raspušten, taktika za dalje se ne zna. Mula je (valjda) i dalje selektor. Ko im je kriv kad ne žele par nadasve sposobnih (i zaboravljenih) u stručnom savjetu. Ne mora nužno neki bivši NBA igrač da popuje sistemu. Nebojša Popović, jedan od otaca YU-košarke je bio marka prvo kao intelektualac, tek onda kao igrač.

Jasno je i Dinu i Stojku da se nešto desilo, živčani su i brecavi na svaku kritiku, iako – što se to točno desilo, i posljedice istoga – to im nikada neće biti posve jasnim. Dečki su to potpuno O.K. za strusit pivce u parku, ali uzeli su u ruke volan jednog jako kompleksnog vremeplova kojeg nije lako naučiti voziti. To vam je ka da primitivnom čobanu date posao brokera na burzi. Katastrofa. A znam još takvih u regionu.

Nakon obitelji Gjergja, vrlo uljudno poručio im je i bivši veliki as naše i vaše košarke, Željko Jerkov, ništa manji igrač košarke od tog proslavljenog NBA dueta:

– „. Ajte svi ća! Odmah… Gospoda koja su toliko vremena vodili našu košarku udarili su pest, dapače peščurinu svima nama, koji smo tu košarku, naravno zajedno i s njima kad su bili igrači, podigli na svjetsku razinu. Dakle, bili smo na ponos, sada smo na sramotu.

Photo: Twitter