Niti se treba zanositi posle šoua Bobana Marjanovića protiv Filadelfije, niti je trebalo padati u očaj kad je nekoliko dana pre toga bio prebačen u razvojnu NBDL ligu. On sam je sa obe noge na zemlji (što ne znači da ne ume i da skoči), i znaće kako da hendluje svoje uspone i padove. Ne trebamo mi odavde, sa vremenske distance od sedam sati, da mu sufliramo šta treba da radi. Mada je, istini za volju, bilo u proteklim nedeljama svakojakih komentara.

Razumem da nam je dobroćudni div svima prirastao za srce, vidim da su ga kao takvog otkrili i Amerikanci, ali to nije razlog da se u našoj štampi pljuje po njegovom treneru Gregu Popoviću. Čovek je sa Marjanovićem svaki dan po nekoliko sati, i valjda najbolje zna kada i koliko treba da igra. Ali ne – kad je Bobi prebačen da se razigrava u Razvojnoj ligi ovde su se odmah pojavili naslovi tipa “Ludi Srbin poslao Bobija u NBDL!”. Navodno je Popović sam za sebe jednom prilikom rekao da je ludi Srbin. Bilo je to u dnevnom listu “Blic” iz 2013. Možda im je to Greg stvarno i rekao za sebe, ali iz njegove biografije vidi se da je rođen u Čikagu, od oca Srbina i majke Hrvatice (dakle ista roditeljska kombinacija kao i kod Dražena Petrovića). Zato bih se ja ovde zaustavio, ne bih dalje licitirao da li je Popović lud, i da li je Srbin, samo bih ponovio ono što sam čuo od Žarka Paspalja, i u šta verujem – on boljeg čoveka teško da je sreo u životu. Mada ga Greg nije mazio dok su zajedno radili u Americi, ali ga je prihvatio kao čoveka, primio ga u svoju kuću i porodicu, a Palja mu uzvraća gostoprimstvom kad Popović leti dođe u Beograd.

Taj Greg Popović će od Bobana Marjanovića napraviti dobrog NBA igrača (za zvezdu je naš as zakasnio), ili će ga vratiti odakle je došao (u Evropu). Svi drugi mogu da pričaju šta god hoće, jedini će Greg reći Bobiju pravu istinu. I Bobi će ga razumeti.

Ovakav uvod bio je neophodan da se neko ne bi uvredio kad budem rekao da je Marjanović postigao svoj rekord u NBA ligi – 18 poena – u pobedi San Antonija protiv Filadelfije. Protiv najslabijeg tima u celoj ligi koji preti da obori sve negativne rekorde (trenutni skor Filadelfije je jedna pobeda i 21 poraz). O nesrazmeri suparnika govori i krajnji rezultat: 119-68 za Mamuze. Otprilike su se “sedamdesetšestice” provele kao Crvena zvezda protiv Himkija u Moskvi nedavno u Evroligi, I ne sećam se da je neko tada hvalio Maika Cirbesa, mada je sa 15 poena i 14 skokova bio sasvim dobar na toj utakmici (91-53 za Himki).

Ne bih ja preuveličavao ni Marjanovićev učinak na dve utakmice koje je odigrao u Razvojnoj ligi, mada je u mnogim medijima preneto da je “pokidao”.  Činjenica je da je u dresu Ostin Sparsa postigao 16 poena i imao devet skokova protiv tima koji se zove Vestčester Niks. Sedište im je u Vajt Plejnsu, nadomak Njujorka, a roster čine Tanasis Antetokumbo (tamnoputi Grk, stariji brat mnogo poznatijeg Janisa), Džordan Bačinski, Darion Etkins, Kevin Kejpers, Džordan Kraford (mnogo Džordana, a nijedan onaj pravi), Džimer Fredet, Šon Maršal, Vesli Saunders, Ben Strong, Trevis Tris Drugi… da li da nabrajam dalje?

Samo da ne ispadne da ja ovde nipodaštavam igre Bobana Marjanovića. Naprotiv. Već sam u par navrata na ovom portalu pisao o njemu, uvek u superlativima, iskreno ga mnogo cenim i volim da ga gledam. Ali on se još uvek traži u NBA ligi, kao što se tražio i u dresovima CSKA ili Lijetuvos Ritasa. Američka publika jeste oduševljena njegovom visinom i onim što uspeva da pokaže, ali stručnjaci od prvog dana govore da ima previše izgubljenih lopti, i da mnogo sporo ide u kontranapade. Pitanje je da li Marjanović ima vremena da ispravi ove nedostatke, kao što je i pitanje da li će dobiti priliku da pokaže svoje vrline. Pred njim su možda i godina-dve čekanja na pravu šansu, i zato ne treba žuriti i padati u bedak kad ga prebace u Razvojnu ligu, niti skakati do nebesa kad odere jadnu Filadelfiju. Treba smiriti emocije i biti realan, a oni koji su po meni najrealniji od proleća su govorili: treba da ostane u Evropi.

Photo: NBA