Do početka nove NBA sezone ostalo je oko mesec dana, a kada 17. oktobra na parket izađu Boston i Cleveland ujedno će i za naše ljubitelje košarke krenuti jedna od najuzbudljivijih sezona u poslednjih dvadesetak godina. Razlog je jednostavan: na parkete širom Amerike će istrčati šestorica srpskih internacionalaca, a gotovo da će se svi složiti da je petorka: Teodosić, Bogdanović, Bjelica, Jokić i Marjanović ono najbolje što Srbija trenutno može ponuditi.

Dodamo li tome i izuzetno talenatovanog, ali još uvek internacionalno nedokazanog Radeta Zagorca, onda se s pravom može govoriti o „zlatnom dobu“ srpske košarke u NBA. Naime, moramo imati u vidu da je Jokić već sada među tri najbolja mlada igrača lige, a da su u NBA stigli Bogdanović i Teodosić ovenčani titulama evropskih klupskih šampiona i srebrima sa SP-a i OI-a. Bogdan i srebrom sa upravo završenog Evropskog prvenstva, gde je izabran u idealnu petorku.

Takođe, Marjanović bi, uz adekvatnu minutažu, konačno svoj neverovatan potencijal ove godine i definitivno trebao dokazati i pokazati na parketu, dok će Bjelica sa konačnim saniranjem povrede imati još jednu priiku za dokazivanje u ove godine (bar u najavi) odličnim Timberwolfsima. Na kraju, tu je i mladi Zagorac.

To je tako barem u najavi, projekcijama i željama košarkaških fanova širom zemlje i sveta, a kako će zaista biti zavisiće od više faktora: od minutaže u ekipama, izbegavanja težih povreda, uspešnosti uklapanja u taktiku trenera, a na kraju treba imati malo sreće, što je svakako više nego poželjno.

RADE ZAGORAC (MEMPIHS GRIZZLIES)

Najprijatnije iznenađenje ovog leta, što se tiče naših nada u NBA, je svakako potpisivanje ugovora Radeta Zagorca sa „Grizilijima“.

Zagorac je odličnim partijama u letnjoj ligi skrenuo pažnju na sebe, a kako su Grizliji, nakon odlaska Chandlera Parsonsa, ostali „tanki“ na poziciji niskog krila/ beka, prepoznato je da bi Zagorac mogao biti jedan od igrača „univerzalaca“ koji može pokrivati obe pozicije.

Ono što znamo od ranije jeste da on svojom raznovrsnom igrom i pripada krugu modernih igrača (čitaj: Jokić) koji su sposobni pokrivati više pozicija na parketu. Od sigurnog šuta, skoka na obe strane terena, asistencija – Rade ima sve predispozicije za uspešnu NBA karijeru. A i tek su mu 22 godine.

U svakom slučaju, uz nešto sreće oko minutaže i nakon prve godine prilagođavanja na novu košarkašku sredinu, u Zagorcu bi vrlo brzo mogli dobiti još jednog izvrsnog igrača i, za nadati se, standardnog reprezentativca.

BOBAN MARJANOVIĆ (DETROIT PISTONS)

Popularni Bobi mogao bi konačno dočekati svojih pet minuta. Ali, ne u bukvalnom smislu kao do sada, provodeći u proseku upravo otprilike toliko vremena na parketu (ok, NBA prosek je 9 minuta ali ipak…).

Nakon letošnjeg odlaska Arona Baynsa u Boston, pozicija klasičnog centra u Detroitu svedena je na dva imena: starter Andre Drummond i naš Boban Marjanović.

Istina, tu su još i John Lauer i Anthony Tolliver, koji mogu pokrivati ovu poziciju, ali je činjenica da je Bobiju ovo izvrsna prilika za punu afirmaciju. Na kraju krajeva, i trener Stan Van Gandy je obećao upravo to: puno više minuta za njega, koji neće više biti samo ponižavajući „garbage time“. Marjanović je kod Popa u Spursima odradio ruki sezonu, „preživeo“ trejd u novu sredinu i odradio godinu dana kao treći/četvrti centar pa će mu treća godina svakako biti presudna za dalju NBA karijeru.

Još jedna stvar: treba istaći da je Marjanović u dresu reprezentacije na Evropskom prvenstvu pokazao da je sazreo kao igrač što će mu izuzetno dobro doći kao priprema za predstojeću odlučujuću sezonu.

NEMANJA BJELICA (MINNESOTA TIMBERWOLFES)

I Bjelici će ovo biti treća NBA sezona. Prosečnih 18 minuta po meču, sa 6 poena i 3.4 skoka učinka po utakmici, svakako nisu neke brojke koje mogu zadovoljiti bilo koga, posebno njega samog.

Istina, bivši MVP EL i jedan od najboljih košarkaša Evrope u poslednjih pet-šest godina zaista nije imao sreće sa povredama koje su direktno uticale da zaista pokaže koliko može.

Prošle godine je zbog povrede desnog stopala izostao sa OI, da bi ovog proleća

povredio levo stopalo i tako propustio ostatak sezone i EP. Naredna sezona svakako će biti ključna za njegovu dalju NBA karijeru: ako bude zdrav, dobiće još jednu priliku sa Timberwolfesima, ali je kritično to što neće imati previše vremena za još jedno dokazivanje. Wolfesi su letos doveli Taja Gibsona iz Oklahome, stigli su izvrsni Jimmy Butler i Jeff Tague što ih direktno katapultira u ozbiljnog play-off kandidata, možda i nešto više od toga. U takvoj atmosferi, Nemanji će se sigurno pružiti još jedna prilika, ali visoka očekivanja u klubu mogu i značiti da, ako ne bude sve išlo kako treba sa njegovom formom, Bjelica bi vrlo lako mogao putem trejda ubrzo promeniti sredinu. Za sada, treba se nadati da će bar u sezonu krenuti kao sasvim zdrav.

NIKOLA JOKIĆ (DENVER NUGGETS)

Prva zvezda Denver Nuggetsa navukao je na sebe bes košarkaških fanova u Srbiji odlukom da letos „samostalno“ radi na svojoj i igri i formi, otkazujući tako poziv u nacionalnu selekciju i odlazak na EP. Vrlo je teško naći razumno sportsko opravdanje za ovakav njegov postupak, a serija otkaza igača širom Evrope govore da se radi o trendu koji u kombinaciji menadžeri/NBA klubovi/igrači stvaraju konfuziju ko, o kome i šta odlučuje, tako da je potpuno besmisleno nagađati i donositi zaključke. Vratimo se, zato, Jokiću i njegovoj predstojećoj sezoni.

Dvadesetdvogodišnji Somborčanin je odigrao izvrsno drugu polovinu prošlogodišnje sezone. Nakon što je trener Michael Malone konačno shvatio kakvog igrača ima u svom rosteru (trebalo mu je, istina, nekih godinu i po), Jusufa Nurkića prosledio je na klupu a Jokića unapredio za startera, i tamo negde od januara/februara krenula su izvrsna izdanja. Nikola je potpuno preporodio igru Nuggetsa i samo igrom slučaja ostali su jednu pobedu udaljeni od plasmana u doigravanje. (Treba napomenuti, istine radi, mesto iznad osvojio je Potrland sa friško dovedenim bosanskim internacionalcem Jusufom Nurkićem, koji je nezadovoljan selidbom na klupu jednostavno zahtevao i dobio priliku koju je izvrsno iskoristio).

Pružajući iznadprosečne partije tokom tri naredna meseca, Jokić je završio sezonu sa učinkom od sjajnih prosečnih 16.7 pts, 9.8 sk. i 4.9 asist. Ovakvu eksploziju dobrih igara gotovo da niko nije očekivao, činilo se povremeno da je i sam Jokić bio pomalo iznenađen kako je sve dobro funkcionisalo.

Sjajne all-round partije učinile su da je već sada proglašen budućom super-zvezdom i igračem oko koga će Nuggetsi graditi svoju budućnost. Tako je letos iz Atlante stigao i odlični Paul Milsap koji bi trebao biti prava podrška za igru Nikole u odbrani, te mu omogućiti još više slobode u napadu. U svakom slučaju, puno dobroga se desilo Jokiću u poslednjih godinu dana, a ono što ga čeka trebalo bi biti još spektakularnije.

S druge strane, treba imati u vidu da su Nikoli tek 22 godine a u Denveru su sve oči uperene u njega jer bi, kao „franchize player“, trebao uskoro (ako može, već iduće godine) voditi ekipu duboko u doigravanje. I tu dolazimo do glavnog Nikolinog problema. Čini se, naime, da bi to moglo biti i previše pritiska za jednog mladog igrača koji nosi nadimak „Joker“ jer, prosto, voli još uvek prevashodno da se šali i igra na terenu…

BOGDAN BOGDANOVIĆ (SACRAMENTO KINGS)

Kada je Bogdan stigao u Sacramento na potpisivanje svog prvog NBA ugovora, sa Stojakovićem i Divcem je obišao dvoranu Kingsa i u šali pitao Stojakovića koliko košta da njegovu penzionisanu „16-cu“ skine sa svodova dvorane i obuče je naredne sezone. Po rečima Bogdana, dobio je odgovor od Peđe da on nema te pare kako bi platio tako nešto. Mala šala između bivše i moguće buduće zvezde Kingsa najbolje pokazuje dve stvari: šta znači biti superzvezda, i da nema cene kojom se može platiti teško stečeni status.

Za Bogdana je već projektovano nekoliko stvari: očekuje se da Kingsima donese liderstvo na terenu, stabilan i siguran šut iz igre, bezobrazluk pobednika a i doigravanje ako je to moguće. Na kraju krajeva, ugovor „težak“ 9,5 miliona dolara po sezoni na trogodišnjem nivou je trenutno treći po visini u timu Kingsa: plaćeniji su jedino, takođe ovog leta pristigli, George Hill (20 mil) i Zach Rundoplh (12.3 mil).

Da Bogdanović poseduje sve ove sposobnosti nije sporno, na kraju krajeva dokazao je i u Partizanu i Feneru (kao i u našoj reprezentaciji) da je igrač koji zna kako se vodi tim i šta je preuzimanje odgovornosti. Bogdan je došao u pravom trenutku u NBA: 25 godina, dovoljno iskusan i još uvek dovoljno mlad da može značajno napredovati i podići svoju igru na novi nivo. Naravno, NBA je sasvim nova priča i vrhunac u profesionalnoj karijeri svakog košarkaša, pa će biti izuzetno zanimljivo videti kako će Bogdanović odgovoriti na sve ove izazove. U stvari, on bi vrlo lako, uz nešto sreće, mogao biti jedno od prijatnih iznenađenja naredne sezone.

Jednostavno, ne nedostaje mu preko potrebne košarkaške drskosti, a koja svakako jeste preduslov za najviše domete. Takođe, gotovo je sasvim izvesno da bi mogao vrlo brzo preuzeti rolu vođe Kingsa jer, pored njega, poziciju beka šutera pokrivaće još vremešni Vince Carter i 23-godišnji Buddy Hield.

Doduše, trener Kingsa David Joerger je već najavio da nema garantovanih pozicija te će svi igrači morati zaslužiti svoje mesto u timu. Ali, posle rada sa Vujoševićem i Obradovićem, Bogdan svakako zna šta znači naporan rad i zahtevan trener pa je i to, moguće je, još jedna njegova prednost. A, kako Kingse još uvek niko ne vidi u ozbiljnoj konkurenciji za najviši plasman, imaće i priliku da u ruki godini igra nešto opuštenije, stekne potrebno NBA iskustvo dok bi eventualni plasman u play-off, uz njegove solidne igre, bio pun pogodak za start NBA karijere.

MILOŠ TEODOSIĆ (L.A. CLIPPERS)

Šta čeka Tea u Clippersima i NBA?

Slika prva: Njegovog budućeg saigrača i ujedno konkurenta na poziciji beka, Austina Riversa, vraćajući se letos sa odmora, novinari su na aerodromu pitali šta misli o dolasku Teodosića u Clipperse. Rivers nije imao pojma o kome se radi, da bi se tek nakon trećeg pominjanja imena Tea „setio“ i izgovorio par kurtoaznih reči…

Slika druga: Kevin Durant je pre nekoliko dana putem svog twitter naloga pozrdavio Teov dolazak u NBA, ističući da nestrpljivo očekuje da vidi njegove asistencije na NBA parketima…

Slika treća: Predsezonsko predviđanje ESPN-a o učinku budućih rukija rangira Teodosića na sedmom mestu sa jednim glasom kao kandidata za najboljeg novajliju lige…

Verovatno je pitanje koliko i (da li može uopšte) Teo igrati uspešno u NBA jedno od onih na koje smo predugo čekali odgovor. Njegov odlazak u najjaču svetsku košarkašku ligu čekamo svi već nekoliko godina i, na neki način, bilo je i logično da se to konačno i desi. Na kraju krajeva, i sam je uvek najavljivao da ima nameru otići a jedini uslov je bio da mu minutaža i sredina odgovaraju. (Uvereni protivnici „NBA cirkusa“ setiće se Bodiroge i Dijamantidisa, i njihovog „legendarnog neodlaska preko bare“, ali sada o je tome i o toj „dilemi“ i poređenjima besmisleno pričati).

S druge strane, Teovim potpisom ugovora sa Clippersima i prvim mečom 19. oktobra protiv gradskog rivala Lakersa, završiće se konačno sve špekulacije, pa ćemo svi konačno biti svedoci može li trenutno jedan od najboljih evropskih igrača ravnopravno da se nosi sa onim najboljim .

Pa, može li?

Na ovo pitanje je u ovom momentu gotovo nemoguće ponuditi bilo kakav validan odgovor. Iz više razloga.

Kao prvo, Teo ima 30 godina. Za start nove karijere i status rukija svakako previše. Samo prihvatanje činjenice da ga očekuje tretman novog igrača koji mora da se dokazuje iz večeri u veče i to uz ograničenu minutažu, vrlo lako može predstavljati veliko mentalno opterećenje te uticati na njegovu motivaciju. On je svakako svestan da je samo još jedan u nizu vrhunskih evropskih košarkaša koji, sada već decenijama, bez obzira na dokazani potencijal i klasu, moraju proći ovaj NBA proces. Nema garantovane minutaže (bez obzira na klauzule u ugovoru), dovoljne su dve-tri lošije partije u nizu i kraj klupe postaje izvestan. Takođe, „minuli rad“ u Evropi neće značiti ništa osim preferenci da on poseduje kvalitet koji ponovo mora dokazati. Naravno, Teo to svakako vrlo dobro zna.

Drugi momenat koji je nepoznanica je njegovo zdravstveno stanje. Povreda lista ga je odvojila od učešća na Evropskom prvenstvu i za nadati se da će povreda do početka sezone biti sasvim zalečena. Međutim, rekosmo već, Teo ima 30 godina, iza sebe karijeru na najvišem nivou dugu jednu deceniju, pa su povrede sada već gotovo izvesna realnost. Treba se nadati da, ako ih bude ubuduće, to će biti tek one koje igrača odvajaju od terena samo par utakmica, jer svaka ozbiljnija u ovoj fazi karijere mogla bi značiti i njen neminovni kraj.

Kao treće, i ujedno najvažnije, treba istaći da ga u NBA očekuju teški dueli svako veče protiv najboljih svetskih igrača, ali i žestoka konkurencija u njegovom timu za što bolji status. Pored Teodosića, bekovske pozicije će u Clippersima naredne godine pokrivati iskusni Patrick Beverly i Lou Williams, te Austin Rivers, sin aktuelnog trenera Clippersa, Doca Riversa. Tu su još tri rukija: Thornwell, Evans i Hilliard, o kojima još uvek ne znamo previše, ali ipak dovoljno je jasno da će i oni dobijati svojih minimalnih desetak minuta po meču.

Svakako da bi tu za Tea trebalo biti mesta da pokaže koliko može, ali da će se do kvalitetne minutaže teško moći već u prvoj godini, to je svakako i više nego izvesno.

Ipak, ne treba zaboraviti odgovor na pitanje koliko može protiv najboljih na parketu Teo je, sjajnim igrama, već delimično dao na OI i SP. Problem je, međutim, u tome što se njegov zaštitni znak igre, u vidu neverovatnih asistencija i sigurnog šuta sa distance, sada očekuje da budu sastavni deo njegove igre svake večeri.

Ako pretpostavimo da asistencije DeAndre Jordanu i Blakeu Griffinu ne bi trebale da dolaze u pitanje, veliko je pitanje kakav će biti Teov ofanzivni učinak.

Čvrsta odbrana koja će biti igrana na njemu, te NBA stil koji podrazumeva da moraš prevashodno sam izgraditi poziciju za šut a ujedno i zaboraviti pokrivanje „tvojih rupa“ u odbrani od strane saigrača, su realnost koja ga čeka na svakoj utakmici. Ujedno, to će biti i ključni momenat njegove NBA karijere: može li (treba li?) Teo , kao 30-godišnjak, učiniti neophodna prilagođavanja i promene u svojoj igri? Odgovor ćemo znati vrlo brzo.

Photo: NBA