Pre neki dan dobio sam iz Evrolige spisak svih klubova, naravno sa učinkom, koji su u proteklih 20 godina bili učesnici Evrolige. Na čelu je CSKA sa 509 utakmica i 393 pobede, na začelju je 15 timova sa po 10 utakmica, ali najgori bilans imaju poljski Turov Zagorelec i nemački  Eve Basket Oldenburg koji imaju samo po jednu pobedu.

Među 84 kluba iz 18 zemalja nalazi se i 9 iz našeg regiona, odnosno Jadranske lige. Dolaze iz četiri zemlje, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Crne Gore. U dokumentu koji sam dobio klubovi su svrstani prema broju odigranih utakmica, a tih “devet Jugovića” stoje ovako:

14. Partizan                 214     78    136   36,4%

15. Cedevita-Olimp.   187      72    115   38,5%

17. Cibona                  176      66    110   37,5%

19. Crvena Zvezda     166      70      96   42,2%

34. Buducnost              70      18      52   25,7%

37. Cedevita                 44      13      31   29,5%

48. Krka                       28        9      19   32,1%

54. Zadar                      24        4      20   16,7%

79. Zagreb                    10        2        8   20%

U zavisnosti od navijačke (ne)objaktivnosti sami možete praviti rang-liste naj(ne)uspešnijih klubova iz regiona. Zvezda je prva po procentu pobeda, Partizan po broju utakmica, Cedevita se pojavljuje dva puta, samostalno i udružena sa Olimpijom, a najgori rezultat imali su Zagreb i Zadar. Razloge za ponos nemaju ni Krka i Budućnost.

Zbir utakmica daje 917, broj pobeda je 332 a poraza 587. Procentualno, “jadranaši” su na 27,6% što je najbolji odgovor zašto ih nema više, i zašto nemaju bolji status u Evroligi. Jedan plasman na F4 (Partizan 2010.), nekoliko plasmana u Top 16, beše valjda i neko četvrtfinale, i to je sve.

Partizan nije hteo

Ne tvrdim da bi bilo drugačije da je Partizan 2000. prihvatio poziv da bude deo nove Evrolige, ali nema sumnje da bi kao jedan od osnivača novog takmičenja imao bolju poziciju. Pošto se posle određenog broja godina sa nekih dokumenata skida oznaka “tajna” izneću da sam 2000, naravno po zadatku, zvao Partizan i ponudio mu učešće u novoosnovanoj Evroligi. Funkcioner čije ime ne navodim jer nije on odlučivao, gotovo da je ispustio slušalicu:

– Ne,nikako, mi ćemo sa FIBA, znaš, Savez je uz FIBA, tu je i Bora Stanković – reče mi čovek, inače moj prijatelj.

Zvao sam i Budućnost, imao sam ovlašćenje da ponudim dvogodišnjji ugovor. Ljubazno su me saslušali i rekli da zovem sutra, treba da se konsultuju. Kad sam sutradan pozvao dobio sam potvrdan odgovor ali uz uslov da ugovor bude na tri godine. Pitao sam, dobio zeleno svetlo i tako je podgorički klub igrao tri prve sezone Evrolige.

Za razliku od Pasrtitana, Olimpija i Cibona, kao i Jadranska liga koja je tada vlasnički i upravljački bila u rukama Slovenaca i Hrvata, odmah su se opredelili za Evroligu i godinama imali dobar status.

Za razliku od rezultata na terenu na kome, iz objektivnih (budžeti) i subjektivnih (odliv igrača, što opet ima veze sa budžetom) predstavnici regiona ne mogu ravnopravno da se nose sa bogatiojim klubovima, bilo je oblasti u kojima je košarka regiona bila u prvom planu.

Trofej Gomeljski i Dolazeće zvezde

Mnogi naši igrači i treneri obeležili su pojedine sezone Evrolige. Igrači bili MVP nedelje, bili birani u najbolje petorke, imali lepa ostvarenja kao strelci, skakači, dodavači.

Što se trenera tiče, Evroliga nagrađuje najuspešnijeg u sezini Trofejom Gomeljski, u znak sećanja na legendarsnog ruskog stručnjaka. Tu prestižnu nagradu tri puta je osvajao Željko Obradović (2007, 2011, 2017), a dobili su je i Duško Vujošević (2008) i Dušan Ivković (2012).

U kategoriji “Rising star”, odnosno Dolazeća zvezda, imali smo Novicu Veličkovića (2009), Bogdana Bogdanovića (2014, 2015) a u regioinu su ponikli, iako su priznanja zaslužili igranjem u inostranstvu, Erazem Lorbek (2004), Nikola Mirotić (2011, 2012) i Luka Dončić (2017, 2018). Možemo da dodamo i Gogu Bitadzea, Gruzijca koji je 2019. bio najbolji kao član Mege.

Uspeha je bilo i na juniorskom turniru koji se igra od 2003. FMP je bio pobednik 2008. i 2009, Zagreb 2011. a Crvena zvezda 2014. MVP juniorskih turnira bili su Dejan Musli (2008 i 2009), Dario Šarić (2011), Vojislav Stojanović (Zvezda, 2014), Boriša Simanić (Zvezda, 2016), Mario Nakić (Real Madrid, 2019), plus Dončić (Real Madrid, 2015). Uz četiri titule imamo i šest finala, po dva za FMP, Crvenu zvezdu i Megu. Dokaz da talenata u regionu uvek ima.

Uspešni predstavnici regiona su i sudije, Belošević, Jovčić, Pukl, Radović i drugi sude godinama, uključujući i utakmice na F4.

Evroliga prepoznaje i priznaje talenat igračima iz regiona, zato prvak Jadranske lige ima obezbeđeno mesto u evroligaškom karavanu i tako će ostati do daljeg. To što neki u regionu misle da Jadranska liga treba da ima bar dva predstavnika njihovo je pravo, ali (sportski) argumenti kažu suprotno.

Ako dodamo česta kažnjavanja klubova iz regiona i relativo niske TV ugovore, eto dodatnih argumenta zašto je “knjiga spala na jedno slovo”.

Photo: Euroleague