Ne znam da li ste obratiuli pažnju na tradicionalnu anketu koju Evroliga sprovodi među generalnim menadžerima na polovini sezone. Ako niste, evo rezultata:

Ko će biti najbolji igrač?

1. Nando de Kolo (CSKA) 50,3%
2. Jan Vesely (Fenerbahče) 12,5%

Najbolji mladi igrač ?

1. Dario Šarić (Anadolu Efes) 33,3%
2. Luka Dončić (Real Madrid) 25,0%

Plej?

1. Miloš Teodosić (16,6%)

Makolm Dilejni (Lokomotiva ) 16,6%

Bek?

1.Nando de Kolo (CSKA) 41,7%

2. Bogdan Bogdanović (Fenerbahče) 12,5%

Krilo ?

1. Mindauskas Kuzminskas (Unikaha) 37,5%
2. Luiđi Datome (Fenerbahče) 16,6%

Krilni centar ?

1. Jorgos Printezis (Olimpijakos) 45,8%
2. Derik Braun (Anadolu Efes) 8,3%

Centar ?

1. Jan Veseli (Fenerbahče) 41,6%)
2. Ante Tomić (Barselona) 16,6%

Najbolji Amerikanac?

1. Makolm Dilejni (Lokomotiva) 45,8%
2. Kvinsi Miler (Crvena zvezda) 12,5%

Šuter?

1. Džejsi Kerol (Real Madrid) 45,8%
2. Džon Dibler (Anadolu Efes) 20,8%

Najbolji defanzivac?

1.Serhio Ljulj (Real Madrid) 20,8%

2.Brajan Danston (Anadolu Efes) 16,6%

Kog biste igrača doveli ?

1.Nando de Kolo (CSKA)  20,8%

Makolm Dilejni (Lokomotiv) 20,8%

Glasalo se još za najspektakularnijeg igrača (Veseli), lidera (Spanulis), najboljeg asistenta (Teodosić), igrača sa najvišim košarkaškim IQ (Spaniulis ispred Teodosića), najprijatnije iznenađenje (Cirbes), najtvrđeg (Hajns).

Ako bi „preveli“ glasove generalnih menadžera, u najboljoj petorci bili bi Teodosić, De Kolo, Kuzminskas, Printezis i Veseli. Lično, radije bih u toj „prvoj postavi“ video Datomea umesto Kuzminskasa, ali o ukusima se, dabome, ne diskutuje. Drugu petorku činili bi Dilejni, Bogdanović, Datome, Braun i Tomić.

Možda može malo da čudi apsolutno odsustvo Serhia Rodrigeza lidera u asistencijama (10,0) u Top 16, nema ni drugog u tom elemntu, Bobija Diksona (8,0), možda bi neko našao mesta i za najskupljeg igrača Evrope Šveda koji ima indeks 23 i postiže prosečno 20,5 poena, ili za prvog blokera Semiha Erdena (3,5) koji je i treći po indeksu (24,0) ali svako od nas ima svoje favorite. Generalno, lista je prilično realna.

Sa stanovišta srpske košarke, lepo je što su Teodosić i Bogdanović, udarni bekovski tandem naše reprezentacije, tako dobro pozicionirani, ali to nije ništa novo. Teo je već bio MVP sezone, Bogdan – i to dva puta – dolazeća zvezda. Lepo je i što je Kvinsi Miler rangiran kao drugo krilo, i što je Cirbes pozitivno iznenađenje sezone. Raduje i što je Jan Veseli, koji je „eksplodirao“ u Partizanu, najspektakularniji košarkaš i kandidat za najboljeg igrača sezone.

Ako malo šire pogledamo, vidimo da su kandidati za najboljeg mladog igrača Dario Šarić i  Luka Dončić, Ante Tomić je drugi najbolji centar, što sve skupa potvrdjuje odavno poznatu istinu da ovaj naš region, uprkos svim krizama, i dalje proizvodi igrače za elitne evropske klubove. Odlazak Nemanje Bjelice, prošlogodišnjeg MVP sezone, i dominantnog  Bobana Marjanovića u NBA, malo je smanjio ukupni potencijal regiona, ali iskočiće već neko. Tomić i Cirbes su peti i šesti po indeksu, a Miro Bilan (Cedevita) je 8. (17,08).  Cirbes je je drugi skakač u Top 16 (9,0, iza Veselog sa 10,5). Među najboljim kradljivcima lopti prva dva mesta zauzimaju naši igrači, Teodosić  i Jović sa po 3. Teodosić je peti po indeksu uspešnosti (22,0), treći strelac (20,5 poena), sa Jovićem deli treće mesto po asistencijama (7,0)….

Zato je važno da ABA liga ima predstavnika u budućoj Evroligi sa 16 klubova, jer košarkaški može da se napreduje samo u takmičenju najboljih. Sva je prilika da će tako i biti, ali dok ne bude zvanično treba se nadati i isticati čvrste argumente koji će opravdati takvu odluku Evrolige. Mislim da su ovi koje sam naveo ovde jači i bolji od pozivanja na slavnu prošlost, tradiciju, klupske i titule reprezentacije… Prošlost je lepa ako čovek ima čega da se seća, ali od nje se ne živi. Srpskoj košarci, kao i onoj u regionu, potrebni su novi talenti i treneri koji će ih stvarati. I u jednom i u drugom smo u deficitu, ali još uvek nekako plivamo. Nevolja je u tome što nam menadžersko-roditeljska matica odnosi sve mlađe talente, bilo u Ameriku bilo u evropske klubove kojima je jednostavnije da kupe nego da stvore.

U vezi sa tim, a povodom teksta Ace Ostojića koji je, vidim, izazvao neke komentare na sajtu, moram da kažem da se slažem sa njegovom osnovnom tezom: ni jedan naš mnladi košarkaš koji je otišao na studije u SAD nije se vratio kao bolji igrač. To je dokazana činjenica na brojnim primerima. Razlog je prost: kod nas se bolje individualno radi. Ili se bar nekad radilo. E sad, školovanje je druga stvar a kombinacija studiranja i igranja košarke treća. Poenta teksta, kako sam ga ja razumeo, bila je da u SAD ne treba ići (samo) zbog košarke, ali to svakako ne znači da ne treba uopšte ići.

Photo: Euroleague