Najpoznatiji i najdugovečniji pick‘n’roll dvojac u istoriji NBA igre činili su Karl Mailman Meloun i Džon Stoton. Oni su sakupili svaki po 19 sezona u NBA ligi, od čega samo Meloun jednu sezonu, svoju poslednju, nije igrao za Juta Džez, već je nastupao za Lejkerse.

Osim što su bili zaštitno lice franšize i legende NBA, ima još jedna zanimljivost. Oni gotovo da nisu propuštali utakmice.

Karl Meloun, legendarni centar Juta Džeza, u svojoj 19-godišnjoj karijeri samo dva puta nije odigrao sva 82 meča u regularnom delu. Jednom tokom lokauta (1998-99, kada je odigrao 49 od 50 utakmica), i u svojoj poslednjoj sezoni kada je kao 40-godišnjak nastupao za Lejkerse. Njegov dugogodišnji saigrač, soulmate, Džon Stokton samo u dve sezone, od 19 koliko ih je odigrao, nije igrao sva 82 meča.

Ali, ovo nije priča o njima. Ovo je priča o dva momka u kojima su početkom 2000-tih prepoznali njihove naslednike. Koji su od 2005–06 počeli zajedno nastupati za Džez, jedan na poziciji pleja, drugi na poziciji krilnog centra, nagovestivši u prvih nekoliko sezona izuzetan potencijal. Da, to su Karlos Buzer, snažni krini centar, koji je u Džez stigao 2004-05 iz Klivlenda, i tada izuzetni plej Deron Vilijams koji je u Solt Lejk Siti stigao godinu dana kasnije, kao treći pik na draftu.

Snažan kao ‘poštar’

Karlos Buzer bio je prepoznatljiv po svojoj snazi, koju je odlično koristio za kontrolu skoka i poentiranje. U svoje prve dve sezone u Klivlendu već je pokazao raskošan talenat i umeće. Nakon što je sa Djukom uzeo titulu u NCAA, Buzer među Kavalirse stiže 2002. kao 35 pik na draftu, godinu dana pre Lebrona. Na isteku druge sezone svom tadašnjem timu priredio je neprijatno iznenađenje. Iako je obećao da će potpisati za Klivlend ukoliko mu omoguće da bude ograničeno slobodan agent, on 2004. prihvata ponudu Jute za 68 miliona na šest godina, i postaje novi Džezer. U Klivlendu postaje izdajnik, čak ga i njegov tadašnji menadžer napušta.

Međutim, dolaskom u Jutu ne prestaju njegovi problemi sa povredama, i u naredne dve sezone odigrao je tek 84 meča u regularnom delu, da bi tek u sezoni 2006-07 odigrao standardno 74 utakmice, uz 20.9 poena i rekordnih 11.7 skokova u proseku. Novi Mailman je stigao, tako su govorili ljubitelji košarke u Solt Lejk Sitiju, i sa velikim zadovoljstvom pratili njegovu saradnju sa novopridošlim plejom Deronom Vilijamsom. Sa svoja 203 cm kao od šale je kupio lopte pod košem, a te 2007. prvi put je izabran u Ol Star.

U tom periodu dosta razgovara sa legendarnim Karlom Melounom, koji mu nesebično pomaže savetima. Za razliku od Mailmana, Buzera i njegovu karijeru krojile su povrede. Na kraju i napušta tim, nakon sezone 2008-09, i odlazi u Bulse čime se ovaj obećavajući duet raspada.

Učinak Buzera u prve dve sezone u Kavalirsima i u svim sezonama u Džezu, u regularnom delu:

I učinak u plej-ofu za Jutu:

Ali, ako pogledamo statistike Melouna i Buzera vidimo drastičnu razliku:

Prednost ispred Krisa Pola

Juta je birala Derona Vilijamsa na draftu 2005. godine. Tada je, u svojoj trećoj godini studija, igrao NCAA finale sa Severnom Karolinom. Iako jače građe, koju su mnogi kritikovali, Vilijams je pokazao izuzetnu pokretljivost i posebno snalaženje kod tranzicije. Toliko je impresionirao čelnike Jute da su ga na draftu birali kao trećeg pika ispred Krisa Pola (Vejk Forest) i Rejmonda Feltona (Severna Karolina).

Na osnovu onoga što je pokazivao u prvim sezonama, i hemijom koju je razvijao sa Buzerom, činilo se da čelnici Jute nisu pogrešili.

“Motivisan je. Gladan je. Želi biti najbolji plej na terenu”, govorio je Buzer.

U prvoj sezoni biran je u prvu ruki petorku sa učinkom od 10.8 poena i 4.5 asistencija (ruki godine je Kris Pol, i tu zaista i počinje njihovo veliko sportsko rivalstvo). No, u drugoj sezoni je prosto eksplodirao – sa 16.2 poena i 9.3 asistencije u regularnom delu, 19 poena i 8.6 asistencija u plej-ofu, Vilijams vodi Jutu do finala Zapadne konferencije gde ih izbacuju budući prvaci Sparsi. Obećavajuće.

Igra Deron sjajno i u naredne četiri godine, a brojke u Juti su sjajne. Džezeri naredne tri sezone ulazi u plej-of, ali ne ponavljaju uspeh igranja u finalu konferencije. Konačno, dolazi i ta 2010-11, sezona koja je prva bez Buzera, ali sa Kirilenkom, Milsapom, Hejvordom, Fejvorsom… Prvi put se ne ulazi u plej-of, 39 pobeda i 43 poraza je katastrofalan rezultat, a na videlo izbija i sukob trenera Slouna i Derona Vilijamsa.

“Sloun je mnogo više uradio za ovaj tim od mene. Ako neko treba da ode, to sam ja”, rekao je Vilijams pre nego što je 2011. trejdovan u Netse. Tako se završila njegova epizoda u Juti.

Iako je neke svoje rekorde karijere postigao posle tog trejda 2011, uključujući i 57 poena koje je dao Šarlotu 4. marta 2012, u dresu Netsa, ili 35 poena Atlanti u plej-ofu 27. aprila 2015, kao asistent je bio prepoznatljiv u Juti. U dva navrata je imao po 21 uspešno dodavanje. Protiv Grizlisa, 24. januara, 2007, i Minesote 5. aprila:

Photo: Twitter
(Izvor: ostataksveta)