U sportu je najteže pobediti u unapred dobijenim utakmicama. Takva je bila i Crvena zvezda-Cedevita. Mediji i navijači danima pre meča uknjižili su sigurnu pobedu Beograđana, čak su otišli i korak dalje i računali da je već pobeđen i Efes u narednom kolu Evrolige. Još kad su crveno-beli furiozno otvorili utakmicu i poveli +17, mnogima u Pioniru se činilo da mogu već da zapevaju “Kako je dobro videti te opet…”

Kad ono – povredi se Stefan Jović, Cirbes nakupio brzo tri lične, Džejkoba Pulena krenule trojke a Džejmsa Vajta ulazi, i – eto Cedevite duva Zvezdi za vratom u trećoj četvrtini. Na šest razlike za domaćina Zagrepčani imaju loptu, ostalo je 2,20 minuta do kraja trećeg perioda, Henri Voker je ostao sam u Zvezdinom reketu i krenuo na zakucavanje. Biće +4, panika polako hvata domaće igrače a publika se utišala… ne, neće biti, odnekud se stvorio Kvinsi Miler i “bananirao” Voker na kucanju! Dok se Cedevitin Amer čudio šta ga je snašlo, Zvezdin as je već u kontri, asistira Vasi Miciću koji pogađa trojku i vraća razliku na +9. Vraća se i osmeh svima na lice, a ja sam pažljivo zabeležio da se to dogodilo u 28. minutu utakmice. Rano je reći da je tu Zvezda pobedila, ali tu je prelomila. Tačnije, Miler je prelomio, to je bio taj trenutak kad je Cedevita pobeđena.

Obožavam da gledam Kvinsija Milera. On se igra košarke, ima dečački izraz lica a i robuje svakakvim dečačkim nestašlucima pa nikad ne znaš šta će sledeće uraditi sa loptom. Ima neverovatno duge ruke, po njima neodoljivo podseća na mladog Krešu Ćosića. I Zadranin je imao ruke duge i tanke kao sajle, zato su ga i zvali Žila.

Miler je već prošao i NBA draft, i ima (siromašno) iskustvo igranja u Sakramentu i Denveru. Mnogi se opravdano pitaju – otkud on u Beogradu, kako nije sa takvim talentom i fizikom ostao u Americi. Ne znaju ljudi da Kvinsi ima dublje veze sa Srbijom nego što se to na prvi pogled čini. Rođen je i odrastao u Čikagu, drugom po veličini srpskom gradu (mada kažu da mu Beč ozbiljno konkuriše po broju naših ljudi). Do 13. godine živeo je u Čikagu, i skoro je nemoguće da nije upoznao nijednog Srbina tamo. Bilo bi zanimljivo da ga neko to priupita. Kasnije je otišao da živi u najkošarkaškijoj državi sveta – Severnoj Karolini. To je za Ameriku nešto kao Čačak za nas, ako hoćeš da postaneš košarkaški majstor moraš da izučiš zanat u toj državi.

Potom je krenuo na Univerzitet Bejlor, tu je zapažen njegov neverovatan talenat i postao je član američke U18 reprezentacije na FIBA prvenstvu Amerike. U finalu SAD su pobedile Brazil trojkom koju je 25 sekundi pre kraja pogodio – Kvinsi Miler! Protiv Cedevite je pogodio dve trojke, inače ume on da napravi i seriju od pet vezanih “bombi”.

Sigurno da bi mu karijera išla strelovito nagore, i da tu ne bi bilo mesta za dolazak u Beograd, da 2011. nije iskidao ukrštene ligamente kolena. Ipak, uspeo je da sastavi 69 NBA utakmica, a kad je bio u dilemi da li ići u Razvojnu ligu, ili u Evropu – doneo je pravu odluku. Brzo je postao ljubimac Zvezdinih navijača, prepoznali su u njemu sjajnog dečaka velikog srca. Možda većina njih ne zna, Kvinsijeva rođena sestra Kejša poginula je u saobraćajnoj nesreći 2005. kad joj je bilo 17 godina. Zato je Miler dugo nosio dres broj 17.

Nažalost, slabe su šanse da Miler ostane u Beogradu i sledeće sezone. Brojni skauti redovno prate svaku njegovu utakmicu u crveno-belom dresu, Evroliga ga je na svom zvaničnom sajtu proglasila za jednog od najboljih debitanata sezone, i cena mu je silno skočila. Što se igranja u Zvezdi tiče – zaslužio je svaki dolar kojim je plaćen. A što se budućnosti tiče – mislim da će vrlo brzo postati dolarski multimilioner. Samo da ostane dečak u srcu, i da se ne iskvari…

Photo: Euroleague