Tri utakmice – tri pobede, uključujući i onu u večitom derbiju. To je bilans trenera Partizana Aleksandra Džikića, čoveka koji je preporodio slavni klub. Njegova ruka se u toj meri vidi u igri crno-belih da je to očigledno i onim gledaocima sa najjeftinijim kartama pod samim svodom Pionira. Slobodno se može reći da je on istinski junak pobede protiv Crvene zvezde.

On jednog anemičnog tima koji igra mlitavu odbranu i obavezno pada u poslednjoj četvrtini jer nema dovoljno snage, Džile je napravio armiju fanatika koji se bacaju i ginu. U mali mozak usadio im je ideju da oni nisu zalutali u ovaj sport, već da su sasvim dobra grupa igrača koji kao tim mogu učiniti mnogo toga. Pa i kad se preplaše – tu je Džikić da ih ohrabri. Kao posle startnog vođstva Zvezde 0-8, kad je uzeo tajmaut i objasnio svojim momcima da je dozvoljeno da im se tresu gaće, ali to protivnik nikako ne sme da vidi.

Očekivala se, objektivno, katastrofa, ili bar bolan poraz Partizana. I očekivalo se da će Džikić odabrati taktiku “low scoring” meča, na mali broj poena, kako bi izbegao ubedljiv poraz. Ništa od toga! Trener je naredio svojim igračima da se nadigravaju sa vedetama Crvene zvezde, da pokušaju da ih pretrče, da igraju za koš više. U takvoj utakmici od ukupno 167 poena Partizan je na kraju trijumfovao, i imao neke iznenađujuće statističke brojke: isti broj skokova (po 29) kao evroligaš koji u svojim redovima ima takve skakače kakvi su Cirbes, Miler, Štimac, Dangubić, Kinsi… Partizan je sa igračima koji su u proseku bar pet centimetara niži od Zvezdinih, i desetak kila (uglavnom čistih mišića) lakši, uhvatio zavidnih deset lopti pod košem protivnika. I odigrao je toliko dobru odbranu da je naterao snajperiste crveno-belih da od 23 ispaljene trojke pogode samo tri.

Džikić je prosto naterao Murića da se u kratkom roku izbori sa sopstvenom lošom formom, i zaigra na tragu onog što može. Iskoristio je maksimalno Darela Vilijamsa, koji je očigledno tehnički limitiran, i smanjio potrošnju Kevina Džonsa, tako da je od njega dobio optimalan učinak. Uz borbenost Vitkovca i brze bekove Cvetkovića i Vilsona, koji ne spuštaju tempo, to je bilo sasvim dovoljno za pobedu u derbiju. Pobedu koja, po svoj prilici, Partizanu znači i siguran opstanak u ABA ligi. Što je dobro pre svega za srpsku košarku.

A pobeda u derbiju bi, čini mi se, bila još potrebnija Crvenoj zvezdi. Ona se trka sa Cedevitom za drugo mesto, koje garantuje prednost domaćeg terena u već viđenom plejof duelu Beograđana i Zagrepčana. Sad je Zvezda praktično dve pobede daleko od tog cilja, mada ima još dosta da se igra.

Razlog za poraz crveno-belih je pre svega dobra igra Partizana. Mada treba biti do kraja iskren, pa reći da su neki Radonjićevi momci neozbiljno shvatili ovu utakmicu. Pre svih Kvinsi Miler i Tarens Kinsi, koji su pokušavali da se igraju, a ne da igraju. Šta je vredelo Cirbesu što je dobio onolike batine u reketu, posle kojih je šutirao čak 14 penala, i što je na kraju imao indeks 37, kad je njegov tim izgubio. Šansa za popravni je već u petak, u Beograd stiže kao zemlja jaka moskovska Lokomotiva. Ako ceo Zvezdin tim bude igrao kao na poslednjim evroligaškim utakmicama – eto novog spektakla. Ako budu ušli u utakmicu kao protiv Partizana – ne piše im se dobro.

Photo: ABA