Današnja “istorijska čitanka” vraća nas 21 godinu unazad, na meč italijanske A2 lige   Rimini-Udine (147-99), igran 26. januara 1995. To je utakmica na kojoj je postavljen evropski klupski rekord u poslednjih dvadesetak godina. Karlton Mejers, tada 23-godišnjak, dao je 87  poena sa fantastičnim procentima: 14/22 za dva poena, 9/19 trojke, 32/35 slobodna bacanja! Indeks vrednosti bio mu je 94. Ne znam ni jedan bolji rezultat, najbliži mu je Nikola Mirotić kao junior Real Madrida, na turniru u Ospitaletu 2008. Koliko je to mnogo neka posvedoči podatak da, recimo, rekord u ACB ligi drži Arvidas Sabonis sa 65 indeks poena. Jeste da su u poslednjoj četvrtini svi igrali za Mejersa, ali rekord je rekord. Svi su igrali i za Zdenka Babića kada je dao 144 poena za Zadar u Kupu Koraća, o čemu je u otobru bilo reči na našem sajtu.

Tih 87 poena obeležili su karijeru Karltona Mejersa, ali i bez njih imao bi mesto u istoriji italijanske i evropske košarke. Rođen je u Londonu 30. marta 1971. od oca poreklom sa Jamajke i majke Italijanke. Sa osam godina porodica se preselila na jadransku obalu, u Rimini. Karltonov otac  bio  je  muzičar, saksofonista, i bilo je logično da dečak krene očevim stopama. Išao je u muzičku školu i učio da svira flautu…

I kako to često biva, slučajnost je promenila njegovu sudbinu. Uporedo sa flautom počeo je da “svira” i košarku. Prvo stidljivo i malo u školi, onda sve više u parku, pa još više u pionirima i kadetima lokalnog kluba. Brzo je pokazao veći talenat za košarkaške nego muzičke note. Lako se kretao, brzo savladao tehniku, od prvih dana pokazao je da ima “laku ruku” a nije bio loš ni u skoku. Ipak, košarka mu je sve do 17. godine bila hobi. Kad je u sezoni 88/89 ušao u prvi tim Mar Riminija, i završio je sa 2,5 poena u proseku, još uvek nije video svoju budućnost u košarci- Ali kada je sledeće podigao prosek na 5,9 poena pomislio je da basket i nije loš izbor za životni poziv. U sezoni 91/92 je bukvalno eksplodirao, podigao je prosek na 26,8 poena. Odlične partije odvele su ga u Skavolini. Kako je izgledao “sistem” igre tima iz Pezara objasnio je kasnije njegov tadašnji saigrač Hejvud Vorkman:

“Bilo je vrlo prosto. Dodavali smo loptu Karltonu, i čekali da vidimo šta će on da uradi…”

U drugoj sezoni u Skavoliniji Mejers je imao prosek od 25,1 poena sa procentom 40,7% za trojke. Za sezonu 94/95 vratio se u Rimini, u Timsistem, i 26. januara 1995. odigrao utakmicu u kojoj je sa 87 poena postigao lični i italijanski rekord. Drugi najbolji pojedinačni skor  je 77 poena Sandra Riminučija za Simental Milano 1964, a treći Praje Dalipagića, 70 za Đomo Venecija 1987.

Bio je Karlton poznat igrač, ali njegova prava karijera, u ozbiljnom timu, počela je kada je 1995. potpisao za Fortitudo iz Bolonje. Tamo je ostao do 2001. osvojivši jedan kup (1998.) i jednu titulu prvaka (2000.). Sa reprezentacijom Italije osvojio je srebro na EP 1997. u Barseloni, gde je Italija u finalu poražena od Jugoslavije. Dve godine kasnije u Parizu okitio se zlatom, pošto je Italija u finalu tukla Španiju a u polufinalu Jugoslaviju. Na otvaranju Olimpijade u Sidneju bio je barjaktar Italije.

Od 2001. do 2004. igrao je u Virtusu iz Rima, onda jednu sezonu u Montepaskiju iz Sijene, da bi 2005. potpisao za Forum iz Valjadolida. Ovaj skromni klub ima čast da se pohvali činjenicom da su njegov dres nosili velikani poput Arvidasa Sabonisa, Oskara Šmita i Karltona Mejersa. I sa 34 godine još uvek je bio odličan, u Španiji je ostvario  prosek od 21,3 poena, sa 42% za trojke.

Dve poslednje sezone odigrao je u Skavoliniji. Kada je 2009. stavio tačku na igračku karijeru ostalo je zapisano da je u Italiji odigrao 637 utakmica na kojima je dao 11.320 poena (19,5) šutirajući trojke 39,4%.Drži više rekorda: najviše puta je fauliran (3.140), pogodio je najviše slobodnih bacanja 3.172 (85,1%), dok je treći po broju poena – ispred su Antonelo Riva (14.297) i Oskar Šmit (13.957). U italijanskom prvenstvu dao je 17 puta više od 40 poena, ali se uvek ljutio ako njegov tim nije pobedio:

– Dati 40 poena i izgubiti nije nikakakav razlog za zadovoljstvo, naprotiv dovoljno je da budeem ljut – umeo je da kaže. Najbolji primer je peti meč finala Lega 1997 Fortitudo-Beneton. Dao je 41 poen ali je titula otišla u Trevizo (82-84).

U Evroligi je odigrao 38 utakmica za Fortitudo, Lotomatiku i Sijenu, ali nije imao sreće da se okiti titulom. Drži pojedinačni rekord , zajedno sa Kasparsom Kambalom i pokojnim Alfonsom Fordom, sa 41 poenom (protiv Real Madrida 2001)

Bio je bek-šuter, klasičan “kiler”. Dribling pa skok šut, ređe ali jednako uspešno ulaz, ali je bio i dobar asistent jer je često navlačio na sebe dva rivala pa je neko od saigrača ostajao slobodan.

Ne znam da li sada kao „penzioner“ vežba sviranje na flauti, ali sam siguran da bi deci mogao da pokazuje kako se vežba i usavršava šut.

Photo: YouTube