U mom košarkaškom kalendaru – a imam za svaki dan u godini nešto što se desilo baš tog dana – pod 30. maj imam ovu „stavku“: tuča na meču Italija-Jugoslavija na Evropskom prvenstvu u Francuskoj 1983.

***

Utakmica sa Italijom bila je „biti il’ ne biti“, pobeda je Jugoslaviji bila imperativ za ulazak u polufinale a poraz je značio povratak bez medalje posle deset godina računajući sva takmičenja. U periodu 1973-1983 Jugoslavija je tri puta bila prvak Evrope, jednom vicešampion, jednom treća, olimpijski šampion i vicešampion, prvak sveta, vicešampion i treća na svetu. Uglavnom sa istom generacijom kojoj je EP u Francuskoj bila neka vrsta labudove pesme. Tim su još uvek nosili „zlatni momci“ Ćosić, Kićanović, Slavnić, Dalipagić, Žižić, Radovanović… a od novih snaga pristizao je Dražen Petrović. Među-generacija bili su Grbović, Vilfan, Sunara…  

U prvom poluvremenu izgledalo je da u rukama velikih asova ima dovoljno snage, znanje nikada nije bilo sporno, za još jedan podvig. Italijani su igrali vrlo oštro a Bonamiko je u 15. minutu zaslužio isaključenje zbog veoma grubog nasrtaja telom i „lakta“ kojim je nokautirao Kićanovića. To će biti uzročnik kasnije velike tuče.

Konstatno vodjstvo Jugoslavije davalo je nadu u srećan kraj, ali posle +6 na poluvremenu Italijani su od 24. do 27.minuta minus 6 (42-48) pretvorili u plus 4 (52-48). Posle izjednačenja (54-54) usledio je novi mini brejk „azura“ (9-0), i više nije bilo stizanja.

Pet minuta pre kraja, kod 74-62 za Italiju, došlo je do nezapamćene tuče. Grub faul nad Petrovićem  izazvao je gužvu, Saketi, danas selektor Italije, povukao je za kosu Vilfana, što je izazvalo  rakciju Kićanovića koji je šutnuo Vilaltu, a onda je počela opšta tuča koju je lukavi Slavnić posmatrao sa novinarskog stola skočivši na njega…Grbović je iz torbe masera našeg tima uzeo makaze i krenuo sa njima na teren, ali na sreću nije bilo krvi.

Prekid nam nije doneo ništa dobro. Zanimljivo, niko nije isključen! Kićanović je u znak protesta posle Šampionata napustio Skavolini, u kome je igrao, i prešao u Pariz. Italijanski igrači jesu bili grubi i provokatorski nastrojeni, ali je isto tako tačno da su bolje šutirali: 30/59 (56,6%) dvojke, a slobodna bacanja 31/35 (88,5%), prema naših 41,4% (29/70) i 18/25 sa linije penala (72%).

I Italija nas je pobedila, kao i Španija, posle devet uzastopnih poraza na prethodnim šampionatima Evrope. Završili smo na 7. mestu, isto kao i dve godine kasnije u Nemačkoj, a oporavak je počeo bronzanim medaljama na Svetskom prvenstvu 1986. u Španiji i Evropskom 1987. u Atini.

Za istoriju su ostali zapisani ovi akteri tog meča u Limožu:

Italija-Jugoslavija 91-76 (36-42)

30.05.1983, Limož (18,00). Sudije: Nikols (SAD) i Jahoda (Čehoslovačka).

ITALIJA: Kaljeris, Tonut, Bonamiko 8 (2-2), Djilardi 26 (12-13), Kosta 4, Brunamonti, Vilalta 21 (9-10), Menegin 8 (2-3),  Riva 2, Vekijato 6 (2-3), Marcorati 6, Saketi 10 (4-4).

JUGOSLAVIJA: D. Petrović 8 (2-3), Kićanović 10 (2-2), Grbović, Žižić 4, Sunara 2, Poljak (0-2), Slavnić 12 (2-2), Ćosić 6, Radovanović 11 (5-8), Vilfan 2 (2-2), Dalipagić 21 (5-6), Savović.

Photo: Arhiva Koš magazina