Da se odmah razumemo: Edi Džonson nije bio najgori kao igrač, nego kao čovek. U NBA ligi igrao je 10 godina, a dve godine više proveo je u zatvoru na Floridi, gde je i umro krajem oktobra u 65. godini. Bio je osuđen na doživotnu robiju zato jer je utvrđeno da je silovao osmogodišnju devojčicu.

U novinskim izveštajima posle Džonsonove smrti mnogi su njegov životni put i NBA karijeru pomešali sa imenjakom i prezimenjakom, koji je 17 godina nastupao u najjačoj ligi sveta, i odigrao 1.199 utakmica. Ne, ovde se radi o “Brzom Ediju” Džonsonu, koji je nadimak dobio zahvaljujući munjevitom prvom koraku prilikom ulaza. Najviše što je uspeo jeste da uđe u istoriju kao najgori od svih zlih momaka koji su igrali u NBA.

Rođen je na Floridi (Okala), a pohađao Univerzitet Oburn. Tu se proslavio kao strelac, ali je došao u konflikt sa trenerom Bobom Dejvisom, koji je sumnjao da “Brzi Edi” koristi narkotike, a bio je siguran da je zaslužan za lošu atmosferu u ekipi.

Sa takvom reputacijom Atlanta Houks ga je draftovala 1977. kao 49. pika. Već u ruki sezoni imao je prosek 10,1 poena, i pomogao Atlanti da se posle četvorogodišnje apstinencije ponovo plasira u plej-of. U sledećoj sezoni je postao starter, a sjajnim igrama dogurao je i do startera u Ol star utakmici 1980. Na njoj je postigao 22 poena. Bio je učesnik Ol star meča i sledeće godine, tada je zabeležio 16 poena.

Usledio je sunovrat, i igrački i ljudski. Atlanta ga je 1985. ustupila Klivlendu, gde su ubrzo shvatili da je rad sa njim gubljenje vremena, pa je upućen u Tampa Bej, tim koji je igrao CBA ligu. Već je uveliko uživao reputaciju lošeg momka sklonog drogama i nasilju, pa čudi da mu je Sijetl Supersoniks ponudio ugovor 1986, i mogućnost da se vrati u NBA ligu. Priča se da je prethodno Berni Bikerstaf, trener Sijetla, imao poduži sastanak sa svim igračima na kome je diskutovano da li Džonsona prihvatiti, ili ne.

Celi karijeru Edija Džonsona pratila je kokainska zavisnost. Najzad je 1986. otišao prvi put na rehabilitaciju, u centar za odvikavanje. NBA ga je suspendovala 1987, i to je bio kraj njegovog profesionalnog bavljenja košarkom.

U leto 1980. “Brzi Edi” je bio brži od napadača koji su mu upali u stan, i spasao se skokom sa drugog sprata kuće u kojoj je živeo. Doskočio je na parking i pobegao, a ekipa ga je jurila zbog dugova za drogu. Nekako u to vreme mu je dijagnostikovana manična depresija, i počeo je da se leči litijumskim tabletama. Menadžeri svih NBA klubova u kojima je igrao bili su svesni toga, i pokušavali su na sve moguće načine da ga pošalju na lečenje. Ništa nije vredelo, depresija je uzimala maha. Posle završetka košarkaške karijere bio je više puta hapšen zbog nasilja, zavisnosti, krađa, napada na policajce, i najzad silovanja osmogodišnje devojčice – to je učinio dok je čekao da siluje neku stariju ženu. U tom trenutku došlo je do konfuzije oko Edijevog identiteta, ovo delo pripisano je greškom Ediju Džonsonu koji je 17 godina igrao u NBA timovima, kao i u Olimpijakosu, i koji sa “Brzim Edijem” nema nikakve veze.

Umro je u zatvoru na Floridi 26. oktobra, a njegova smrt je potvrđena 3. novembra.

Photo: NBA