Srbija je ponovo šampion Evrope u kategoriji do 18 godina. Nova generacija mladih majstora odbranila je zlato koje je prošle godine osvojeno u Bratislavi. U finalu u Rigi pobeđena je domaćin Letonija 99-90 posle konstatnog vođstva od početka do kraja. Porzingis i Bertans, letonske zvezde u NBA, morale su da priznaju, kao i publika, pobedu boljeg.

Naš tim je igrao sjajno, sa izuzetkom dela treće četvrtine. Marko Pecarski je nadmašio sebe sa 34 poena i 13 skokova, u stopu ga je pratio Filip Petrušev sa učinkom 29+8, Zoran Paunović je dao 17 i uhvatio 7 lopti a Dalibor Ilić je slavlju doprineo sa 9 poena i 8 skokova. Skok je bio moćno oružje našeg tima, odnos je bio čak 62-28, još na poluvremenu bilo je 33-13. Naš selektor Aleksandar Bućan majstorski je rotirao Pecarskog, Petruševa i Ilića, uvek su po dvojica bila u igri dok se treći odmarao i svež vraćao da nastavi brutalnu dominaciju u skoku. Kad se doda pametno vođenje igre od strane Uroša Trifunovića (5 poena, 5 skokova, 6 asistencija), doprinos Arijana Lakića (2 poena, 5 skokova, 2 asistencija), trojka Pavla Kuzmanovića i borbenost Altina Islamovića, eto tima koji nas je obradovao.

Počelao je idealno, 11-3 u 2. minutu posle trojke Pecarskog koji je nagovestio da će ovo biti njegove veče. Letonci su uzeli tajmaut, ali u 5. minutu bilo je 20-8 za Srbiju, na kraju prve četvrtine 32-20. Paunović je u drugoj deonici sa penala  popeo na 15 razlike (39-24), u 16. minutu bilo je 48-31, na poluvremenu 54-41. Pecarski (20), Petrušev (17) i Paunović (10) dali su 47 od 54 poena. Pecarski je, očekivano, poneo titulu MVP a zajedno sa Petruševim našao se u idealnoj petorci.

MVP: Marko Pecarski

Mala kriza stigla je u trećem delu, Letonce je malo poslužio šut za 3 poena, naši momci su „prodali“ nekoliko lopti pa je u 24. minutu bilo zabrinjavajućih 58-54 za naš tim. Na sreću, imali smo Pecarskog i Petruševa, najviše zahvaljujući njima u poslednju četvrtinu ušlo se sa +14, 79-65.

U poslednjih 10 minuta nije bilo drame. Letonci su pripretili kad su došli na 86-91 na 2 minuta pre kraja, 88-92 na 64 sekunde pre sirene nije bilo zabrinjavajuće, pogotovo kad je Pecarski svojim 32. poenom povisio na 94-88. Na kraju je bilo 99-90, naš tim je nadmašio sopstveni prosek od 96,2 poena po meču do finala, Pecarski je nadmašio sebe i po broju poena i dostigao prosek od 24,7 dok je Petrušev treći sa 21,0. Pecarski je i najbolji skakač (11,0 po utakmici), Petrušev je treći sa 8,7. Sin Miroslava Pecarskog, juniorskog prvaka Evrope 1986. u Gmundenu, bio je i najbolji po indeksu vrednosti (29,4) a Petrušev je na trećoj pooziciji imao 25,7. Kad smo kod očeva i sinova, valja reći da je Uroš Trifunović sin Aleksandra Trifunovioća, nekadašnjeg igrača Crvene zvezde, danas istaknutog trenera. Iver ne pada daleko od klade….

Bronzanu medalju osvojila je Francuska (79-70 protiv Rusije), Litvanci su peti (83-55 protiv Nemačke) a Velika Britanija je osvojila sedmo mesto pobedivši Crnu Goru 70-68.

Ovo je druga letošnja medalja mlađih ketorija. Prvu su donele devojke do 20 godina, finalistkinje u Mađarskoj. Juniori su se sada pozlatili, a dobro je krenulo i devojkama do 18 godina na njihovom EP u Italiji, posle pobede nad Bosnom i Hercegovinom u prvom kolu, u drugom su u nedelju pobedile Španiju 58-47. Čeka nas i EP kadeta u Novom Sadu od 10. do 18. avgusta.

Ko kako seje, tako kasnije i žanje…

Teško je ponoviti

U omladinskoj konkurenciji teško je ponoviti titulu jer se generacije menjaju svake godine.Utoliko je drugi uzastopni trijumf Srbije vredniji.  Retki su igrači koji su igrali na dva juniorska šampionata kontinenta. Istorija takmičenja, osnovanog 1964. pamti tri perioda dominacije jedne zemlje:

*SSSR  1964, 1966, 1968. i 1970.

*Jugoslavija 1972,1974, 1976.

*SSSR 1978,1980,1982, 1984.

Sovjetski tim je 1964. imao Modestasa Paulauksasa i Zuraba Sakandelidzea, dve godine kasnije tim su predvodili Aleksandar Bološev, Mihail Korkija i Anatolij Polivoda. U ekipi iz 1968. budući asovi bili su Aleksandar Belov, Valeri Miloserdov i Aleksandar Sidjakin, a Miloserdov i A. Belov bili su u timu koji je 1970. bio četvrti put uzastopno najbolji.

Dominacija Jugoslavije počela je 1972. u Zadru sa generacijom u kojoj su bili Dragan Kićanović, Mirza Delibašić, Željko Jerkov, Rajko Žižić, Dragan Todorić, Branko Macura… Dve godine kasnije zlato su potvrdili Raša Radovanović, Mihovil Nakić, Branko Skroče, Andro Knego,  još uvek Rajko Žižić. Triplu krunu osvojio je tim koji su predvodili Rade Vukosavljević, Predrag Bogosavljev, Miodrag-Miško Marić, Aleksandar-Aca Petrović, Damir Pavličević.

SSSR je ponovo dominirao od 1978. do 1984. Najzapaženiji u timu iz 1978. bili su Aleksandar Belostenji i Valdemaras Homičus. U timu iz 1980. nije bilo igrača koji su kasnije napravili velike karijere, a 1982. dres SSSR nosili su Šarunas Marčulionis, Hose Birjukov (budući Španac), Valeri Tihonenko… Dve godine kasnije lider sovjetskog tima bio je današnji selektor Sergej Bazarevič.

Poslednja zemlja koja je imala bar dve uzastopne titule bila je Turska. U timu koji je 2013. bio najbolji u Letoniji lideri su bili Čedi Osman i Kenan Sipahi, a godunu dana kasnije u Konji (Turska) istakao se Furkan Korkmaz.

Sve ostale zemlje osvajale su titule sa razmacima. Francuska je najbolja bila 1992, 2000, 2006. i  2016., Hrvatska 1996, 2002. i 2012, Srbija 2007, 2009. i 2017, Grčka 2008. i 2015, Španija 1998, 2004. i 2011…

Ko ima najviše titula i medalja,  sa najmanje praznina između njih, može da se pohvali kontinuitetom u radu sa mlađim aktegorijama što se kasnije reflektuje i na rezultate seniorskog tima. Srbija je među onima koji time mogu da se diče.

Foto: FIBA