Odigrana su dva kola U19 Svetskog prvenstva za mlade košarkaše na grčkom
ostrvu Kritu, u istorijskom Heraklionu, i velika uzbuđenja su več na vidiku.
Tim SAD je još jednom došao sa izvanrednom ekipom od koje je deo već igrao
na smotri sedamnaestogodišnjaka prošle godine u Dubaiju (kada su u finalu bili bolji od Srbije). Ne zna se ko je bolji u toj reprezentaciji sastavljenoj od 11 tamnoputih “pantera” i najvećeg među njima, a to je jedini belac sa svojih 214 centimetara Tomas Velš. Kada “panteri” počnu da igraju agresivno teško je preneti loptu. Neodoljivo podsećaju na ono što je svojevremeno pričao čuveni eprezentativac Nemanja Neca Đurić, o prvoj utakmici protiv Amera pre nekih šezdesetak godina na Olimpijskim igrama u Rimu: “Nakon podbacivanja sam doskočio i pogledao prema semaforu, a oni su već vodili sa 6-0”). Svi deluju kao kaznena ekspedicija. Trener Šon Miler kaže da se sećaju kako su pre desetak godina bili nadmudreni u Novom Sadu od strane stratega koji je slabo govorio engleski, ali je zato odlično znao košarkaški jezik (bio je to trener Muta Nikolić), i više ne žele da im se to ponovi. Amerikanci su pobedili Iran sa 30 razlike (iako je posle prve četvrtine bilo 15-15), a protiv Hrvatske je prednost bila nešto manja (103-81).
Naravno da su Ameri glavni favoriti, ali niko nije spreman da unapred položi oružje na ostrvu slavnih antičkih boraca. Grčka se spremila da napravi iznenađenje. Igraju pred svojom publikom (koja dođe u velikom broju da podrži svoje ljubimce) a znaju da im predstoji velika borba za prvo mesto u grupi D. Grci su pobedili Koreju 28 razlike, a kao da su se dogovorili sa svojim “ljutim” prijateljima – reprezentacijom Srbije koja je u istoj grupi, da i oni pobede Dominikansku Republiku sa samo 5 razlike. Grčki tim izgleda baš dobro, a u ekipi dominira 217 cm visoki Jorgos Papajanis čiji je prosek indeksa uspešnosti na dve utakmice 28, postiže 11,5 poena i ima čak 14,5 skokova.
Za prvo mesto u grupi Grci će se u narednoj utakmica sastati sa jednim od favorita iz senke, ekipom Srbije koju predvodi trener Aleksandar Bućan. Igrači Strbije su ostavili sličan utisak kao i Amerikanci, mnogo je tu dobrih košarkaša i skoro da svako može da učini sve što trener od njega zahteva. Srbija je porazila Koreju za dva poena više nego Grčka (113-83), a protiv Dominikanske Republike kao da su ciljali istu meru kao i Grci (82-77). U ekipi Srbije je čak šest reprezentativaca postizalo više od deset poena u proseku. Utisak je da će već u utorak uveče pobednik u susretu Grčka – Srbija da istakne kandidaturu za visok plasman.

U ekipi Australije igraju dva igrača čiji su roditelji otišli da traže sreću daleko od svoje domovine: Dejan Vasiljević, koji je bio najbolji igrač i strelac sa 15 poena u proseku, a svaki put kada je nečim nezadovoljan koristi sočne izraze iz zemlje svojih roditelja. Njegovi otac, majka i sestra su mu najveći navijači, a Dejan šutira kao da je trenirao na našim prostorima.Drugi Australijanac, koji će možda poput Aleksa Marića, jednog dana u zemlju predaka na košarkaško kaljenje, jeste Đorđe Blagojević.
Ekipa koja je briljirala u prva dva kola je bila Turska. Pobedili su sa deset razlike Argentinu (koju predvodi rođeni brat slavnog Manua Đinobilija, šampiona NBA lige sa San Antonijom, Sebastijan Đinobili), a zatim su dominirali i vodili protiv Španije čak 19 razlike. Krajnji rezultat 72-65 je nagovestio da će ekipa Turske da bude favorit i za najviši plasman. Čovek iz senke ovog tima je kao i uvek Nihad Izić, nekadašnji bek i kapiten sarajevske Bosne, koji već dugo brine o svim mlađim kategorijama turskih selekcija. Trener selekcije Turske je Omer Ugurat, a najbolji igrač Okben Ulubaj. Već oznacen kao buduća zvezda, jer je igrao za Efesovu prvu ekipu, Ulubaj protiv Španije nije u odbrani ispunjavao zadatke koje je od njega tražio trener. Nakon što je seo na klupu, i nešto odgovorio Uguratu, jasno mu je stavljeno do znanja da on nije važniji od reprezentacije, i do kraja utakmice nije više ulazio u igru. Naravno, svi Turci su se radovali pobedi nad uvek jakim Špancima, a jedino je tužan bio onaj koji je shavatio da se i bez njega može – Okben Ulubaj.
Sličnu lekciju, samo sa težim posledicama, dobio je i jedan od najtalentovanijih košarkaša Hrvatske, Dragan Bender. Pisac ovog teksta je slučajno bio u razagovoru sa  Vladom Vanjkom, nekadašnjim igračem Zadra i trenerom mnogih hrvatskih klubova i reprezentativnih selekcija, kada je šef mladih selekcija u Hrvatskoj rekao Benderu: “Tamo su ti prijatelji i sa njima se dogovori da li ćeš igrati, i u kojim patikama – naš stav je jasan”. Rezultat: jedan od najtalentovanijih igrača u Evropi, 213 cm visoki Bender, nije igrao prve dve utakmice, i u ponedeljak je vraćen kući. Ovaj slučaj i njegovo neigranje je uzburkalo sve, a naročito su bili razočarani predstavnici NBA i skauti mnogih evropskih timova (njih preko 50) koji su došli da vide najbolje mlade talente.
Košarkaški savez Hrvatske ima potpisan ugovor sa Nike Jordan-om da sve mlađe reprezentativne selekcije nose opremu sa likom najčuvenijeg košarkaša sveta Majkla Džordana. Međutim Bender, 18-godišnji talenat, ima svoj lični ugovor sa Adidasom, i kada je došlo do sukoba interesa morao je da odluči: ili patike, ili dres “repke sa sahovnicom”. On je odlučio da ostavi drugove na cedilu, a rukovodstvo reprezentracije je odlučilo da Bender više neće biti u sastavu ekipe.

Mladost – ludost, slične probleme su imali svojevremeno i Šarić i Hezonja, ali su svi igrali u opremi sponzora KSH i nije im to smetalo da budu kasnije draftovani, ili da igraju u Efesu i Barseloni (Hezonja je nedavno izabran kao 5. pik na poslednjem NBA draftu). Primer za mnoge mlade igrače, ugovor Bendera ne može da bude toliko veliki da on propusti priliku da igra za svoju reprezentaciju, no njegova odluka – njegove će i posledice da budu.

Photo: FIBA