Nisam mogla da gledam utakmicu  ali sam  držala  mobilni telefon u ruci  i nisam ga pustila do kraja. Mnogo, baš mnogo me je obradovala Marina Maljković osvajanjem Evrokupa sa Galatsarajem,  i želim iz sve snage da  joj i ovako čestitam iako je  malo sve  što bismo  mogli da kažemo.

Jednom, davno, sretnem jednog našeg velikog, fudbalskog trenera, koji mi reče :”Moj sin zapeo da bude trener i ne znam kako da mu objasnim da nije za to”… Sindrom velikih roditelja, mislim da se tako to zove, a ima bezbroj slučajeva frustrirane dece, koja bi htela da budu kao slavni roditelji ili da ih, ako mogu, i prevaziđu. To može da bude veoma teško, čak  i pogubno…

MARINA – namerno velikim slovima – je dokazala da se ipak može. Još nije dostigla oca Božu po broju trofeja, ali na dobrom je putu. Marina Maljkovic je počela da studira psihologiju, odustala je, ali je svojim radom i iznad svega rezultatima pokazala da je u svom trenerskom poslu više nego dobar psiholog i pedagog.

Ono što je veoma važno, ako ne i najvažnije u svakom sportu, posebno u kolektivnom, je dobra i selekcija a zatim sposobnost trenera da uklopi sve razlike u ono što želi i može. Marina zna šta, kad, kako , koliko i sa kim može. Ona govori  pet, možda i više jezika, ona…  Ma nema potrebe da je ja  veličam. Ona je, jednostavno, u svojoj  divnoj mladosti velika, obrazovana, vredna, poštuje saradnike I igračice, kao I one nju.

Aca Nikolić, Bora Stanković, Nebojša Popović pa i moj Ranko Žeravica su  bili i treneri ženskih ekipa. Svi su prestali da treniraju ženske timove kad su se oženili, i svi su isticali da je to mnogo teže nego trenirati muške ekipe… Ko to zna i ko je radio može i da proceni na bazi sopstvenog iskustva. Moja nekadašnja saigracica, Dragoslava Matijašević, koja živi i radi u Parizu, trenirala je žene a dugo godina i muške ekipe do druge lige. Kaže da je i njoj kao ženi lakše  bilo da radi sa muškim ekipama…

Lično mislim da je trenerski posao “hleb sa mnogo kora” ma koga da treniraš. I sama sam ga probala, imam i lično iskustvo. Oko trenera su svi “treneri”: igrači, roditelji, publika, štampa… Svi sve znaju. Retki su treneri kojima se niko ne meša u posao jer su se nametnuli jedinim validnim autoritetom – znanjem. Marina Maljković je jedan od tih trenera. Zato, bravo Marina. Bravo ne što si dodirnula zvezde na nebu, negó što si ih okačila na sebe. Znam da nije lako, ali nastavi dok možeš, a moći ćeš još dugo i mnogo,. Daj još radosti i nama koji ceo život živimo košarku, kao i svima koji vole sport i ponose se uspesima naših sportista i trenera.

Hvala ti i  nastavi, veliki pozdrav, Zaga Zeravica.

*Galatasaraj je osvojila Evro kup pobedom nad Rejerom iz Venecije 90-68 u Istanbulu i porazom u gostima 65-72.

Foto: FIBA