U letnjoj NBA pauzi izmedju dve sezone ovaj put su posebno uzivali košarkaški fanovi u Denveru, kao i njihovi navijači sirom sveta, dok je za posebno slavlje bilo razloga i u Srbiji.  Kako i ne bi: prva titula u 57 godina postojanja franšize iz Kolorada svakako jeste nešto posebno, dok je izrastanje Nikole Jokića u jednog od najboljih igrača u istoriji NBA sasvim neverovatno i potpuno fascinantno.

I zaista, bilo je čisto uživanje videti i njega i njegov tim kako odgovaraju svakom izazovu i, iz utakmice u utakmicu, izrastaju u nove šampione.

Na kraju, Nikola je proglašen i za MVP finalne serije, zaokruživši tako trogodišnju vladavinu NBA parketima na najbolji mogući način. U pokušaju odbrane titule ovaj put će im se na putu naći nekoliko poboljšanih verzija prošlogodišnjih glavnih protivnika: Finiks je gotovo sasvim novi tim jači za Bila, Lejkersi su takodje značajno „osvežili“ roster, Voriorsi su Drejmonu, Kleju i Kariju dodali Krisa Pola dok je Lilard kod Janisa a Džru Holidej u Bostonu. Sve nam ovo, u najavi, obećava izuzetno zanimljivu sezonu u koju ulazimo sa pet-šest ozbiljnih favorita za najviši plasman. Po nama, Denver je ipak i ove godine glavni favorit za titulu, a o svima ćemo nešto detaljnije u nastavku ovog pregleda.

Od većih novosti i odredjenih promena koje nas čekaju naredne godine, izdvojićemo plej-in turnir, kao i najavu lige da će novim pravilima  pokušati regulisati „load management“ iliti neopravdano odmaranje igrača, kao i da bi želeli smanjiti tzv. „flopping“ tj, pokušaj iznudjivanja prekršaja.

Što se tiče navedenog turnira, sve pomalo još uvek zvuči konfuzno, ali evo: ekipe su podeljene u šest grupa od po pet, neće se igrati posebne utakmice već će se, za konačan plasman, računati one medjusobne sezonske. Sve ovo će trajati novembar i decembar, da bi četiri najbolje ekipe zatim u Las Vegasu odigrale polufinalne mečeve. Pobedniku pripada po 500.000 dolara za svakog igrača a gubitnici će dobiti po 250.000. Sve ovo je smišljeno u nameri da se liga pokuša učiniti što zanimljivijom u svom prvom delu sezone, kada je inače sva pažnja javnosti u SAD okrenuta ka NFL šampionatu. Koliko će sve ovo imati bilo kakvog smisla tek treba da vidimo, ali ako ništa najavljeni kratki turnir u Las Vegasu bi, prevashodno zbog formata, mogao biti zanimljiv i privući bar nešto više TV publike.

Što se tiče namera regulisanja odmaranja i „foliranja“ iliti floppinga, u biti ideje su izvrsne, ali samo provodjenje istih će biti poseban „doživljaj“.

Tako, recimo, iako je jasno precizirano da se odmaranje odnosi prevashodno na zvezde timova (a, to su opet igrači koji su u poslednje dve godine bili učesnici ol-stara ili završili u jednom od tri najbolja tima lige), koja i kakva vrsta izuzeća će biti prihvaćena, koliko minuta u stvari pojedini igrač će zaista i provesti na terenu ako je namera tima da ga odmori, i ko bi to kontrolisao… Svakako, biće zanimljivo.

Samo sprečavanje „floppinga“, opet, bi trebalo značiti da će svi igrači biti ravnopravno tretirani u pokušaju istog, pa nas, recimo, izuzetno interesuje koji će to sudija da svira LBJ-u (po rečima Rivsa, mnogo je naučio upravo od njega kako koristiti predjašnja pravila) a i samim Lejkersima foliranje faulova… Ili Kariju i Voriorsima? Imam osećaj da ćemo prevashodno svedočiti „treniranju strogoće“ nad onim manjim franšizama a ovi u Denveru verovatno su već, poučeni iskustvom, pripremili svoju tešku medijsku artiljeriju u nameri odbrane svakako ispravne pozicije da se kod njih trenutno igra najbolja košarka u SAD.

Na kraju ovog uvoda pomenimo još i potpisivanje novog kolektivnog ugovora. Kako se radi o materiji koja se proteže na 598 (!) stranica i čijom suštinom se bave prevashodno stručni legalni timovi, ovde ćemo samo izdvojiti ono što je najzanimljivije za širu publiku.

Na prvom mestu je podizanje granice plaćanja „poreza na luksuz“ sa sadašnjih 122 na 160 mil. dolara od sledeće sezone, sa tendencijom rasta od 10% za svaku godinu važenja novog kolektivnog ugovora. Prelazak ovog novog limita za više od 12.2 mil. značiće i plaćanje ekstra taksi kao i zabranu potpisivanja igrača sa srednjoročnim ugovorima. Takodje, sada će moći angažovati tri ( za razliku od dosadašnjih dvojice) igrača iz Lige za razvoj, a imaće mogućnost produžetka ruki ugovora na pet umesto dosadašnje četiri godine.

Isto tako, ubuduće će timovi, koji prelaze dozvoljenu finansijsku granicu za 6 miliona, imati zabranu da nadoknade razmenu igrača sa novcem, a neće moći uključiti ni pikove prve runde ako idu više od šest godina u budućnost. Za kraj, recimo i to da igrači koji žele biti kandidati za neku od nagrada, ubuduće će morati odigrati najmanje 65 sezonskih utakmica.

U svakom slučaju, nova sezona je pred nama, nadajmo se kvalitetnoj košarci sa što manje odmaranja i foliranja.

ZAPAD: KO MOŽE ZAUSTAVITI NAGETSE?

Zapadna konferencija, čini nam se, nikada nije bila jača. Od 15 ekipa, možda jedino dva-tri tima nemaju šansi za doigravanje, dok će ostatak voditi borbu do samog kraja za postsezonu, plej-in utakmice i što bolju poziciju na tabeli i prednost domaćeg terena. Fascinantan je podatak da će ovaj put, za razliku od Istoka i čini nam se samo borbe dva tima za vrh, na Zapadu to biti ravnopravna trka bar četiri-pet timova: šampioni Nagetsi, Lejkersi, Voriorsi, Sansi i Kingsi, a kako  nepredvidjene povrede uvek otvore vrata za još ponekoga, teško je odmah u startu otpisati Kliperse, Grizlije ili Pelikane, šta tek reći za Lukin Dalas…

U svakom slučaju, očekujemo potpunu neizvesnost do samog kraja sezone, a mi krenimo sa pregledom od (po nama) tima koji će se naći na poslednjem, 15. mestu konferencije:

15. SAN ANTONIO SPARS

Došli : Viktor Vembanjama (1. pik drafta), Kemeron Pejn, Čedi Osman

Otišli: Keita Bejts Diop, Lamar Stivens, Kameron Pejn

Ako bi bili maliciozni, mogli bi konstatovati da su današnji Sparsi interesantni jedino zbog dva imena: Viktor i Greg. Prvi je tinejdžer a drugi 74-godišnjak. Prvi je već proglašen najvećim košarkaškim talentom ikada, dok je drugi najuspešniji trener u istoriji NBA. I, da : Vembi još nije odigrao nijednu zvaničnu NBA utakmicu dok Pop ima 1.366 ostvarenih pobeda kao i novi petogodišnji ugovor sa Spursima „težak“ 80 miliona dolara…

Dovoljno razloga za pratiti Sparse ove godine? Svakako. Dovoljno argumenta da ih vidimo negde drugo osim na začelju tabele? Nikako.

Ako bi, pak, želeli biti optimistični i verovali „na slepo“ u Vembija, vrlo lako bi mogli argumentovati da će Sparsi u narednoj sezoni minimalno dobaciti do plej-in utakmica. Pa onda reći: tu je Devin Vasel, iskusni Kendel Džonson, energični Džeremi Sohan, veteran Osman, talentovani Tre Džons… Uz Vembija, predvodjeni Popom, eto njih jako visoko. Možda neko i poveruje u ovakav scenario, potpisnik ovih redova ne. Čak i da Vembanjama opravda poverenje (činjenica, na pripremnim predsezonskim utakmicama jeste pokazao posedovanje izuzetnog potencijala ali ništa više od toga), očekivati od 19-godišnjaka da odmah preuzme franšizu i povede je ka vrhu je gotovo nezamislivo. Pogotovu u konkurenciji kakva je trenutno na Zapadu. Mislim, jedan Dalas sa Lukom i Kajrijem, po našoj projekciji (što naravno niša ne znači) teško da će dohvatiti postsezonu, pa očekivati, recimo, od Vesela ili Džonsona da sebe lansiraju medju najbolje igrače lige bilo bi, u najmanju ruku, neozbiljno.

Greg Popović i Viktor Vembanjama

Zato smatramo da će Sparsi „laganim koracima“ krenuti  u novo poglavlje. Verovatno će sa Vembanjamom biti vrlo oprezni, i sa minutažom i brojem odigranih utakmica. Prosto, nema nikakve potrebe za žurbom: pred njim je budućnost a izgleda i pred popularnim Popom. Za pet godina vidimo ih zajedno u samom vrhu a ovaj put nekih 20+ pobeda bila bi vrlo lepa cifra za pokretanje novog, velikog i potencijalno šampionskog procesa.

Prognoza: (24-61)

14. PORTLAND TREJLBLEJZERS

Došli: Skut Henderson (3. pik drafta), Deandre Ejton, Džru Holidej, Kris Marej (23. pik drafta), Malkolm Brogdon, Robert Vilijams III

Otišli: Džru Holidej, Demijan Lilard, Jusuf Nurkić, Kem Rediš, Dru Jubenks, Nasir Litl

Nakon 11 godina, era „Dejma“ u Portlandu je završena. Dobrodošao Skut. I – tu bi mogli završiti sa najavom nove sezone Blejzersa. Zaista. Sve ostalo je manje bitno, bez obzira na velike promene u rosteru i poneko novo zvučno ime, kao šo su Deandre Ejton, Malkolm Brogdon ili Robert Vilijams. Jednostavno, proces rekonstrukcije je u punom jeku u Portlandu, pa je nemoguće predvideti kako bi ekipa mogla izgledati recimo u decembru, o kraju sezone da ne govorimo.

Prvi posao za trenera Bilapsa zato će biti da pokuša da pronađe startnu petorku. Za sada se očekuje da će to biti Skut, Simons, Grent, Ejton i Šarp. Lepo. Uz Brogdona, Vilijamsa i Tajbola stižemo do rotacije osmorice igrača koja sasvim pristojno izgledaju na papiru. To što, od njih osmorice, četvorica nisu odigrala nijednu utakmicu zajedno je suština problema Portlanda, koja teško može da se reši za mesec-dva.

Dodamo li još da vrlo lako poneko od njih (Brogdon se pominje kao sledeći za trejd) niti neće biti deo ovog tima još dugo, onda je sasvim jasno zašto od Blejzersa ovaj put ne treba ništa posebno očekivati.

Malkolm Brogdon

S druge strane, ono što će svakako biti zanimljivo je posmatrati razvoj Skuta Hendersona. Nakon godinu dana igranja u Razvojnoj ligi (odustao od koledža i direktno iz srednje škole krenuo sa pripremama za NBA) vidljivo je već sada da je verovatno najspremniji medju rukijima za igranje ozbiljne košarke (dobro, ‘ajde i Vembi) i svakako ga treba očekivati medju kandidatima za najboljeg novajliju lige.

Eventulano još treba pomenuti na kraju Šedona Šarpa, 20-godišnjaka koji je eksplozivnošću u igri prošle sezone skrenuo pažnju na sebe, dok bi najradije sačekali da vidimo da li je Denadre Ejton zaista u Finiksu bio neshvaćen, ili samo još jedan u nizu precenjenih talenata.

Prognoza: (26-58)

13. HJUSTON ROKITS

Došli: Fred Vanvlit, Dilon Bruks, Emen Tomson (4. pik drafta), Kem Vitmore (20. pik drafta), Džef Grin, Džok Lendejl, Eron Holidej, Viktor Oladipo

Otišli: Džoš Kristofer, Kenion Martin Jr., Peti Mils

Letos su u Hjuston stigli  Fred Vanvlit, Dilon Bruks, Redži Bulok i Džef Grin. Na draftu su uzeli Emena Tomsona sa četvrte i Kema Vitmora sa dvadesete pozicije, a pred sam start sezone stigao je i Viktor Oladipo.

Medjutim, prva i najvažnija vest je dolazak Ime Udoke na poziciju prvog tenera tima. Nakon par mizernih godina pod trenerom Skotom Sajlasom (22-60 skor prethodne sezone) i uopšte igranja cirkus košarke, većinom bez ikakve koncepcije i svodjenje na igru inidividualnih akcija, očito se zaključilo da je neophodno dovesti nekoga ko će uvesti red u igru mladih „Raketa“. Lično, mislim da su napravili izvsrtan izbor. Jer, trener koji je uspeo superzvezde Tejtuma i Brauna, ili Markusa Smarta učiniti odgovornim igračima na parketu, a zatim i odvesti Seltikse do velikog finala u svojoj prvoj godini u ulozi vodećeg stručnjaka, svakako zaslužuje sve pohvale.

Kao što je poznato, 2022. godine najavljena velika trenerska karijera, prekinuta je skandalom koji do kraja nikada nije razjašnjen. Podsetimo se,  Udoka je dobio otkaz u Bostonu zbog „kršenja pravila poslovnog angažmana“ (nezvanično, u pitanju su bili u stvari intimni odnosi sa više zaposlenih službenica Seltiksa) i ujedno mu je izrečena kazna suspenzije od godinu dana bavljenja trenerskim poslom. On je kaznu prihvatio, povukao se iz javnosti na godinu dana da bi letos konačno stigao u novu sredinu.

Ime Udoka

Elem, šta bi ovo moglo značiti za Hjuston? Na prvom mestu, očekivanja su da će Udoka uvesti prevashodno red u igru, uz insistiranje na ispunjavanju odbrambenih zadataka, mantra sa kojom je i učnio da Tejtum i društvo izgledaju kao šampionski tim. U prevodu, vreme neobavezne košarke za Džejlena Grina, Šenguna, Parkera … je gotovo. Da je ozbiljan u provodjenju svojih zamisli, pokazao je već tokom leta. Naime, uveliko se pričalo da bi se Harden mogao vratiti u Hjuston, ali je Udoka uslovio svoj dolazak upravo stopiranjem ovog transfera. Razumljiva odluka, dodali bi: samo možemo da zamislimo na šta bi ličio razvoj mladog jezgra Rokitsa uz „Bradin“ već legendarno kontroverzni noćni stil života.

Takodje, znajući da su mu u timu potrebni i iskusni igrači, prevashodno za držati stvari pod kontrolom koliko je to moguće, stigla su dva šampiona: bivši Vanflit i aktuelni Grin. A kako moraš imati i igrača koji je spreman obavljati „prljave“ poslove na parketu (Smart je onaj iz Bostona), doveden je Dilon Bruks, friško ovenčan bronzom sa selekcijom Kanade na letošnjem SP. Uz našeg Bobija kao starosedeoca (novi ugovor od letos, čestitke na novom angažmanu) i pomenute Viktora Oladipa i Buloka, najednom imamo sasvim drugačiju ekipu koja itekako ima smisla.

Šta, dakle, možemo očekivati od Hjustona u narednoj sezoni? Može li Udoka i ovaj put napraviti značajan korak napred?

Očekivati ih na kraju sezone u borbi za neku visoku poziciju svakako je nerealno, ali nema sumnje da će biti sposobni otkinuti bar desetak pobeda više nego lani a, ko zna, uz nešto sreće, možda dobace i do plej-in utakmica, što bi bila ipak svojevrsna senzacija.

Ako Udoka uspe vratiti na pravi put razvoja Džabarija Smita, a prevashodno Džejlena Grina, uz već pomenuto značajniji broj ostvarenih pobeda, nema sumnje da će u Hjustonu biti i više nego zadovoljni.

Prognoza: (29-53)

12. JUTA DŽEZ

Došli: Džon Kolins, Omer Jurtseven, Tejlor Hendriks (9. pik drafta), Kionte Džordž (16. pik drafta)

Otišli: Rudi Gej, Udoka Azubike, Demijan Džons

Franšiza iz Solt Lejk Sitija ostavila je iza sebe poprilično mirnu letnju pauzu. Dva pika na draftu su pretvorili u Tejlora Hendriksa (9.) i Kiontea Džordža (16.), a jedina značajna akvizicija je dovodjenje Džona Kolinsa iz Atlante. Bilo je i dosta priče da bi Juta mogla biti uključena u trejdove oko Lilarda i Hardena ali se, nakon prošlogodišnje velike rasprodaje, izgleda odlučilo sačekati bar ovu polusezonu pre nekih novih pomeranja.

Činjenica, ako se pogleda roster „Džezera“, evidentno je da, osim Markanena, trenutno nemaju nikoga koga bi mogli danas nazvati NBA elitom (čak i Finac to jeste vrlo uslovno, ali ‘ajde). Zato je bilo donekle i logično očekivati da bi možda mogli poneki budući pik (imaju ih i više nego dovoljno, čak 15 do 2029.!) uložiti odmah u trejdovanje za neko zvučnije ime. Ništa od toga. Bar za sada, nekoliko dana uoči početka sezone.

Lauri Markanen

Sa čime onda trener Vil Hardi raspolaže u jesen 2023? Pomenuli smo Markanena i Kolinsa. Prvi je iza sebe ostavio najbolju sezonu u karijeri (25 p., 8.6 sk., 1.9 asist. proseka) za koju je i nagradjen kao igrač koji je najvše napredovao, usput postavši i starter na svom prvom ol-star meču.

S druge strane, Kolins je već nekoliko godina bio dovodjen u vezu sa raznoraznim trejd kombinacijama, ali sve do ovog leta su u Atlanti čekali pravu priliku za to. Na kraju se ispostavilo da su Kolinsa (ima potpisan petogodišnji ugovor vredan 125 mil. dolara !), pod pritiskom da bi mogli plaćati „porez na luksuz“ naredne godine, dali gotovo za ništa: Rudija Geja (samo formalno kratko vreme bio član Hoksa a već je potpisao veteranski ugovor sa Golden Stejtom) i pika druge runde.

Od Kolinsa (13/6 proseka) u Juti očekuju da bi mogao ponovo pronaći svoju igru od pre neku godinu (21 poen i 10 skokova u sezoni 19/20) te sa Markanenom činiti ozbiljnu ofanzivnu pretnju. Trener Hardi može ozbiljno računati još i na mladog centra Vokera Keslera (9/8 proseka), iskusnog nekada „šestog čoveka lige“ Džordana Klarksona (20/4/4), Kelija Olinika (12/6/3) i Kolina Sekstona (14/2/3).

Ostatak rostera je, u najboljem slučaju, samo zanimljiv. Simone Fontekio izgleda da igra ozbiljnu košarku samo kada je na parketu protiv Srbije, Tejlen Horton Taker i Kris Dan samo povremeno pružaju pristojne partije, Agbadži i redje.

Pomenimo na kraju i jedan trejd koji je prošao dosta nezapaženo a tiče se centra Omera Jurtsevena. Letos je stigao iz Majamija, nakon što je gotovo celu prethodnu sezonu propustio zbog povrede (igrao samo 9 utakmica). Pre toga, u sezoni 2021/22 igrao je 56 utakmica i uz svega 12 prosečnih minuta imao učinak od 5 poena i 5 skokova. Svakako ništa spektakularno, ali se moglo videti da poseduje odredjeni potencijal, specijalno u napadu. Krenuo je u NBA avanturu kod trenera Spolstre, sada je kod jednog od najboljih mladih trenera lige, Hardija, pa nas ne bi iznenadilo da u narednoj sezoni učini značajan korak napred i postane regularan član rotacije sa dabl-dabl učinkom.

Sve u svemu, Jutu ne vidim kao potencijalnog učesnika postsezone, možda plej-in bude dostižan i to bi bio verovatan maksimum ovog ipak samo vrlo prosečnog tima.

Prognoza: (32-50)

11. DALAS MEVERIKS

Došli: Set Kari,  Grent Vilijams, Dante Egzum, Derik Lajvli (12. pik drafta), Olivije Maksens Prosper (24. pik drafta), Rašon Holms

Otišli: Kristijan Vud, Davis Bertans, Džavale Mekgi, Džastin Holidej, Frenk Nilikina

Da li smo stavljanjem Dalasa na 11. mesto Zapada sasvim promašili prognozu? Možda. Da li zaista ima deset boljih timova u konferenciji? Moguće. Još jedna godina bez doigravanja pa čak niti plej-in utakmica za Luku? Šteta, ali ipak još jednom, vrlo moguće.

Argumentovati ovakvu prognozu, koja inače uopšte nije retka u stručnim krugovima, može biti i lako i poprilično teško. Lakši deo tiče se prostog pogleda na roster Meveriksa i ostalih 10 bolje rangiranih. Osim Luke, na koga se to još mogu u Teksasu pozvati što bi im dalo bilo kakvo sampouzdanje uoči predstojeće sezone? Kajri? Zaboravimo lepotu i eleganciju, Dalasu su trenutno potrebne pobede i rezultati a njegova igra jednostavno ne doprinosi tome. Ma koliko svi voleli da ga vidimo na terenu i uživamo u majstorijama za koje je samo Irving sposoban, osloniti se na njega da će isporučiti sezonu bogatu pobedama mogu samo naivni. Ko još? To bi bilo to. Sve se svodi na duo Luka/Kajri, uz kombinaciju manje-više prosečnih „rezervnih delova“ sumnjivog kvaliteta.

Ajmo o Luki malo, dakle težem delu.

Jedan od najboljih igrača na svetu trenutno. Ali…

Luka Dončić

Budimo realni, pet godina NBA iskustva ima iza sebe. Do sada je stigao do jednog plasmana u finale konferencije (kao i Trej Jang sa Hoksima, ako smemo da primetimo!) a kako su mu 24 godine, moglo bi se reći da još uvek ima dovoljno vremena i za velike stvari. Istina. Jedan MJ je do prvog prstena stigao tek u 28-oj, Nikola takodje, zašto bi onda od Luke trebalo očekivati da je već na svom vrhuncu?

Lično, smatram da je Luka do sada ostvario izvrsnu NBA karijeru te da nas je sve pomalo i navikao da očekujemo neverovatne stvari od njega, pomerajući iz godine u godinu svoje limite u svojim tek ranim 20-im. Ono što je, medjutim, preovladavajući utisak njegove igre iz prethodne sezone je osećaj zasićenosti i pomalo neke vrste slepe ulice u koju je stigao. Utisak je da je Dončić potrošio svojih prvih pet godina karijere „ganjajući“ lične rekorde uz prevashodnu želju da svima pokaže kako jeste najbolji individualac sveta trenutno na parketu. Ako neko takvo ponašanje pravda prevashodno mladošću i nespornom košarkaškom genijalnošću, ne treba mu uzeti za zlo. Istina je i jedno i drugo. Medjutim, pomenuta slepa ulica u koju je stigao odnosi se na potvrdu svog kvaliteta kroz neki veliki rezultat koga za sada nema ni na vidiku. Naime, jedno veliko finale lepo bi stajalo uz sve ove pohvale za 24-godišnjeg košarkaškog vunderkinda i svakako nam omogućilo da dosadašnju karijeru gledamo drugačijim očima. Takvog rezultata nema pa se ima utisak da su i on, i prvi ljudi Dalasa, ipak poprilično nervozni, a kao posledicu svega i imamo pokušaje da dovodjenjem prvo Kajrija, a zatim letos i Grenta Vilijamsa, Seta Karija, Dantea Egzuma ili Rašona Holmsa, prevashodno učini Luku srećnijim.

Sva ta tumbanja rostera retko kada donose instant rezultat, a pogotovu u klimi kada do njega mora obavezno doći odmah.

Takodje, čini sa da je Lukina igra u poslednjoj sezoni postala veoma šablonska i lako predvidiva za protivnike, uz jednostavno rešenje: pustićemo Luku da odradi svoje, ali na kraju to će biti premalo da bi nas Dalas dobio. Zvuči poznato, zar ne? Poslednji primer je Džejms Harden i njegova Hjuston era. Lično, ne bih rado poredio Luku sa „Bradom“ ali se poredjenja sama nameću: obojica su „one man show“ košarkaši, odlični za prodaju ulaznica i obožavani od fanova širom sveta. Hoće li (u stvari, može li? – je možda pravo pitanje) Luka naći načina da vodi ekipu na sam vrh je pitanje na koje će u Dalasu sigurno tražiti odgovor u naredne dve godine. Jer, ako do tada ne bude nekog vidljivog rezultatskog napretka, a Dončiću tad i ističe ugovor, šou oko toga gde će nastaviti karijeru mogao bi biti jedan od najvećih u istoriji NBA pijace. Jer, ma šta god mislili u Dalasu, Luka nije Novicki i gotovo sam siguran, to nikada neće ni biti.

Prognoza: (39-43)

10. MEMFIS GRIZLIJI

Došli: Markus Smart, Derik Rouz, Ajzeja Tod, Džoš Kristofer

Otišli: Tajus Džons, Dilon Bruks

Pre samo dve godine Dža je svojim spektakularnim izdanjima učinio da svi obratimo puno više pažnje na Grizlije i njihove mečeve. U stvari, vrlo retke su bile utakmice na kojima nije uradio nešto što se ne vidja svaki dan, ili što nismo videli dugi niz godina. Sve nas je podsetio na najbolje dane Derika Rouza ili „Fleša“ Vejda, i činilo se da dobijamo novu superzvezdu kojoj krajnji dometi mogu biti samo osvajanje nekoliko prstena sa „Hall of Fame“ karijerom. To je bilo tada.

Danas, u jesen 2023, Morenta na parketima nećemo imati priliku gledati. Suspendovan je od lige na 25 sezonskih utakmica zbog ponavljanja prekršaja o posedovanju vatrenog oružja i objavljivanja slika i videa sa pištoljem u ruci. Šta se desilo sa Morentom?

To je tema kojom se mesecima bavila celokupna NBA stručna (i ona dokona) javnost, a pravi odgovor verovatno zna jedino Dža. Veliki pritisak, ogroman novac, pogrešni prijatelji, bilo šta da je razlog, Morent je opasno doveo svoju karijeru u pitanje i ovih narednih nekoliko meseci možda bi mogli i biti ključni za njen daljnji tok. Jer, sam komesar lige Adam Silver jasno je stavio do znanja da mu je ovo poslednja opomena: još jedan sličan incident više neće biti tolerisan, a to bi opet značilo kraj njegove NBA karijere. Fascinantno.

Elem, njegov povratak se očekuje tek tamo u januaru ili februaru, pa su Grizliji bili primorani povući poteze za rešavanje ovog nesvakidašnjeg problema. Kao prvo, rešili su trejdovati izvrsnog rezervnog pleja Tajusa Džonsa i doveli Markusa Smarta i Derika Rouza. Ovaj potez su svi protumačili kao pokušaj da se uvede ozbilljnost i u igru i u svlačionicu (u tom kontekstu treba i tumačiti nedavanje novog ugovora Dilon Bruksu). Istina, Rouz je već izjavio da nije stigao u Memfis da bi bio dadilja Morentu ali se očito u timu svi nadaju da bi njegov, a posebno uticaj Smarta, mogao biti ključan za ozbiljniji pristup igrama celokupnih Grizlija.

Dža Morent

Treba istaći i da se tim našao u još jednom velikom problemu pred sam početak sezone. Naime, oporavak Stivena Adamsa, koji ne igra još od januara, nije tekao po planu, pa je odlučeno da će morati na operaciju ligamenata kolena i da ga neće biti na parketu u narednoj godini. Uz već povredjenog Brendona Klarka, Grizliji su tako ostali i dalje sasvim „tanki“ na centarskim pozicijama.

Šta u ovakvoj atmosferi možemo onda očekivati od ove franšize naredne godine?

Za pozitivni deo priče treba se osvrnuti prevashodno na Dezmonda Bejna. Ostavio je iza sebe najbolju, njegovu treću,  statističku sezonu u karijeri (21.5 poena, 5 sk. i 4 asist.) pa je i nagradjen novim petogodišnjim ugovorom od 207 mil. $, najvećim u istoriji kluba (Morentov je 197 mil., što je možda i neka vrsta poruke franšize). 

Bejn je izvrstan šuter sa 40% ukupnim šutem iz igre, 80% sa linije sl.bacanja i ponovo više od 40% šutem za tri poena. Svoje igre je tokom svake sezone podizao na viši nivo pa bi ovaj 25-godišnjak mogao tek u narednom periodu da pokaže ono najbolje, a u odsustvu Morenta očigledno je da se očekuje i da preuzme lidersku poziciju.

Džeren Džekson (18/6.8 proseka), je defanzivni igrač godine a i od njega se očekuje da, kao i Bejn, napravi korak napred u karijeri i svoj učinak podigne na redovnih 20+ poena i minimum 10 skokova. Kao i to da konačno nauči kontrolisati bolje svoje lične greške zbog kojih vrlo često provodi limitiran broj minuta na parketu.

Uz verovatno startnog organizatora igre Markusa Smarta stižemo do svega trojice projektovaniih startera (Bejn, Džekson i Smart), pa će verovatno dva upražnjena mesta zavisiti od protivnika a to opet daje mogućnost seriji mladih igrača da takodje naprave korak napred u svojim karijerama. A Grizliji ih imaju nekoliko vrlo perspektivnih: Zair Vilijamson, Dejvid Rodi, Džon Končar, Santi Aldama… svi su deo rotacije već godinu-dve i imaju odredjeno iskustvo pa su sve ovo razlozi zašto u Memfisu, ako uspeju prevazići neugodnu atmosferu oko Morenta, mogu ipak dosta optimistično gledati na narednu sezonu. Mi ćemo im zato dati našom prognozom plasman za plej-in utakmice mada, ako sve bude u redu van parketa, niti neka pozicija više ne bi bila iznenadjenje.

Prognoza: (40-42)

9. NJU ORLINS PELIKANS

Došli: Kodi Zeler, Džordan Hokins (14. pik drafta)

Otišli: Džekson Hejz, Geret Templ, Džoš Ričardson

Svi su složni u jednoj stvari: još ove godine će Pelikani imati strpljenja sa Zajonom, a postoji samo jedna stvar koju mora da ispuni a to je da redovno izlazi na parket i konačno igra košarku! Jednostavno, zar ne? Kada je Vilijamson u pitanju, znamo već svi, i nije baš: od mogućih 240+ utakmica u njegovoj već trogodišnjoj karijeri, uspeo je na parket izaći na svega njih 114 (24+61+29 po sezonama)! I, da, „već“ su mu 23 godine.

Razlozi izostanaka su vezani za raznorazne povrede a suštinski u pitanju je samo njegova nemogućnost da iskontroliše svoju kilažu od prvog NBA dana. Prosto, povrede su bile samo posledica kriminalno lošeg odnosa ka fizičkoj spremi a svi pokušaji franšize da nešto učine po tom pitanju (privatni kuvar, specijalni programi ishrane, posebni kondicioni treneri) nisu urodili plodom. Zbog svega toga, u Nju Orlinsu su izgleda odlučili, ne bude li nekih vidljivih promena ovaj put (recimo, bar 50+ odigranih sezonskih utakmica, za početak), narednog leta otvoriti vrata mogućeg trejda Zajona.

Naravno, sve su ovo nagadjanja analitičara ali ovaj put nismo svedoci nekih ultimativnih negiranja ovakvog scenarija. Recimo još i ovo o Vilijamsonu: pojavio se na parketu tokom predsezonskih utakmica, još uvek vidljivo sa viškom kilograma ali je izgleda trenutno zdrav. I, da, još uvek je izrazito dominantan pod košem.

Zajon Vilijamson

Gde sve to onda projektuje Pelikane u narednoj sezoni?

Sa zdravim Zajonom, ništa novo dakle, do pre neki dan, mogli su vrlo daleko, čak ni plasman medju četiri najbolja tima Zapada ne bi bio iznenadjenje. Mi ih sada vidimo u plej-in utakmicama u najboljem slučaju. Razlozi? Pored serije nepoznanica vezanih za Vilijamsona, teške povrede meniskusa Treja Marfija i Nadžija Maršala tokom pripremnih utakmica, dvojice možda i glavnih oslonaca igre Pelikana prošle godine, vrlo lako mogu voditi u seriju poraza i odvesti ih ka nepopravljivom negativnom skoru.

Marfija, tako, neće biti na parketu najmanje tri meseca, dok Maršala tek za dve nedelje očekuju novi pregledi.

Obojica su izvrsni defanzivci, prvi sa prosekom od 14.5 poena, 3.6 skokova i 1.4 asistencija i sa 48/40/90 procenata šuta, dok je Maršal sa prosecima 9/3/2 završio sezonu.

Zbog toga će u Nju Orlinsu morati tražiti više od Dajsona Danijelsa (20 god.) i Kajrea Luisa (22) ali je već sada sasvim jasno da će, inače odlični trener Vili Grin, pored nepoznanice zvane Zajon, imati još jedan veliki (vrlo moguće i nerešiv) problem sa kojim će morati da se nosi gotovo polovinu sezone.

Uz već standardne Brendona Ingrama, Valunčunasa, Mekoluma i Herberta Džonsa, kao i povremeno Hozea Alverada i Lerija Nensa, to bi ujedno i trebao biti kostur igrača od koga se očekuje da iznese ovu sezonu i odvede ih u doigravanje. Kao što rekosmo već, i više nego realno sa zdravim Vilijamsonom ali nekako smo bliže onom drugom scenariju i velikoj rekonstrukciji koja ih čeka tokom narednog leta.

Prognoza: (40-42)

8. LOS ANDJELES KLIPERS

Došli: Kenion Martin Jr., Kobi Braun (30. pik drafta)

Otišli: Erik Gordon

Klipersi iduće godine izlaze iz „Kripto arene“ i konačno se sele u svoju, kada se završava trogodišnja izgradnja dvorane. Na samom početku ovog projekta, tada novi vlasnik franšize Stiv Balmer, poželeo je da sa sobom, iz tadašnjeg Stejpls centra, ponese i zastavu namenjenu bar šampionu koferencije a, zašto da ne, i cele lige.

Nakon četiri godine, Kavaj i društvo imaju još samo ovu nastupajuću sezonu na raspolaganju za dostizanje tog cilja. Naime, za sada su uspeli stići do finala Zapada pre dve godine, dok je ostalo vreme ostalo ispunjeno jalovim plasmanima u plej-of, završavajući takmičenje daleko od završnih rundi.

Nema tajne zašto je to tako: prve zvezde tima, Kavaj Lenard i Pol Džordž, jednostavno zbog stalnih povreda nikako ne uspevaju sastaviti celu zajedničku odigranu sezonu.

Kavaj Lenard i Pol Džordž

Evo malo brojeva: obojice nije bilo na terenu na 146 od mugućih 308, zajedno su odigrali 142 utakmice, a sam Kavaj je odigrao ukupno 161 utakmicu za četiri sezone Klipersa. Skor franšize, kada su igrala obojica je 96-46, bez njih 86-80. Ukratko, propustili su gotovo polovinu mečeva pa ovakav skor i nije neko iznenadjenje. Jasno, Balmer se jeste dovodjenjem njih dvojice i upustio u veliki rizik koji se eto za sada nije isplatio, a mi ne vidimo na osnovu čega bi trebali imati poverenja da će i naredne sezone biti drugačije. Naprotiv.

Činjenica, dve superzvezde jesu trenutno zdrave, a Kavaj je čak najavio i da ima nameru da igra na svakoj utakmici, dodavši da će to biti moguće samo „ako mu telo to dopusti“(!). To bi, ako imamo u vidu Lenardov istorijat povredivanja, opet moglo zvučati kao vrlo jasna najava da se to svakako neće desiti.

S druge strane, Džordž je pokrenuo svoj podkast i ide mu odlično, kaže povrede oba ramena, za sada (!) i u ovom trenutku izgledaju kao stvar prošlosti i tako…

Mi bi mogli samo zaključiti da nas izgleda, što se tiče Klipersa, i naredne godine čeka još malo istog i već odavno vidjenog: prve zvezde igraju na pola utakmica ukupno, ekipa se nekako „dovuče“ do doigravanja, odigra se možda jedna serija kvalitetno, stiže novi izostanak jednog ili obojice u isto vreme i sezona za „Klipove“ je završena.

Šta sve tu još može uraditi vrlo dobri trener Tajron Lu? Pa, recimo gotovo ništa. I samo žongliranje sa redovno različitim rosterom, i dolazak do postsezone Klipersa svake godine, jesu potvrda njegovog kvalitetnog rada, ali za one veće korake prosto je neophodno imati konstantno najbolje igrače na raspolaganju.

Takodje, u vremenu sve mladje NBA lige, on je primoran raditi sa ubedljivo najstarijim rosterom, a izgleda da nemaju nameru zaustaviti se kada je u pitanju dovodjenje veterana. Ras (35 g.) je letos potisao novi dvogodišnji ugovor, Harden (34) gotovo da je vidjen kao novi član, Batum ima 34,  Pauel 30, Pol 33, Kavaj 32, Kovington 32, Plamli 33, pa jedino Ivica Zubac, sa svojih 26 godina, „kvari“ ovaj 30+ skup. Najbolje od svega, da bi Harden stigao u L.A., Siksersi traže Terensa Mana (27)  i 26-godišnjeg Kofija, što bi na kraju ostavilo jedino novopridošle Keniona Martina (22) i Bonsa Hajlenda (23) kao igrače rotacije a da su još uvek u svojim 20-im. Neverovatno.

Zato će prevashodno biti izuzetno zanimljivo naredno leto kada je u pitanju manja franšiza iz L.A.-a. Jer, ne treba uopšte sumnjati da će Balmer, ako mu propadne još jedna sezona u prosečnim rezultatima, povući neke spektakularne korake kada je u pitanju dovodjenje novih zvezda.

Naime, ulazak u novu arenu trebaće obeležiti nekim zvučnim imenom i obećati bolju budućnost Klipersa, pa nas ne bi začudilo da to bude neki novi duo koji će biti zadužen privući publiku. A kako se radi o čoveku koji je stvorio dvojac Kavaj/Džordž gotovo ni iz čega, imena Embida, Janisa ili Luke mogla bi vrlo lako biti u opticaju.

Prognoza: (41-41)

7. OKLAHOMA SITI TANDER

Došli: Vasilije Micić, Džek Vajt, Kejson Volas (10. pik drafta), Davis Bertans

Otišli: Rudi Gej, Taj Taj Vošington, Usman Garuba, Dario Šarić, Džarid Batler

Oklahoma Siti Tanderi, franšiza koja se nekoliko poslednjih godina nalazila u punoj rekonstrukciji, izgleda da konačno dobija oblike ozbiljnog tima i vrlo lako bi mogli biti najprijatnije iznenadjenje nastupajuće sezone. 

Recimo odmah, nije to još uvek na nivou šampionskog kvaliteta, ali da jesu sposobni sada već igrati ozbiljnu i plej-of košarku, u to ne treba ni najmanje sumnjati.

Kao prvo, u svojim redovima imaju Šeja Gildžis-Aleksandera (31.4 p., 4.8 sk. i  5.5 asist. proseka), koji je prošle godine izabran u najbolji tim šampionata, a letos je stigao i odvesti Kanadu do bronzane medalje na SP. Radi se trenutno o jednom od najboljih bekova lige a, ako znamo da mu je samo 25 godina, onda ono najbolje tek treba da očekujemo od njega.

Šej Gildžes-Aleksander

Njegov partner na bekovskoj poziciji, Džoš Gidi (16.6/ 7.9/6.2), ima tek 21 godinu ali zrelost koju pokazuje u igri je prosto neverovatna za ovog, gotovo do juče, tinejdžera. Kombo SGA/Gidi već sada isporučuje 50 poena, 12 skokova i 12 asistencija po meču a da još nisu ni dotakli svoj maksimalni potencijal, pa možemo samo nagadjati do kojih visina, ako bi ostali zajedno još neku godinu, bi mogli podići svoju zajednički učinak.

Idealnog partnera su prošle godine dobili i u rukiju Džejlenu Vilijamsu (22 god.), univerzalcu koji je sposoban igrati nekoliko pozicija, i koji je na kraju završio, iza Paolo Bankera, na drugom mestu izbora za najboljeg novajliju lige. Sezonu je odigrao sa prosečnih 14 poena, 4.5 skoka i 3.3 asistencija, a već sada ima sposobnost izvrsne kontrole tempa, igra bez brzopletosti  karakterističnih za rukije i evidentno poseduje visok košarkaški IQ.

Tu su još i izvrsni defanzivac i još jedan „bronzani“ Kanadjanin, Lugenc Dort, vrlo dobar šuter Ajzeja Džo, Tre Man i Vigins.

Za kraj smo ostavili Četa Holmgrena, prošlogodišnjeg drugog pika drafta. Zbog povrede zadobijene tokom pripremnog perioda prošlog leta presedeo je celu godinu, pa mu je ovo u stvari i ruki sezona. Ono što smo videli za sada je i više nego impresivno. Za svojih 215 cm visine poseduje neverovatnu kontrolu lopte, izuzetan spoljni šut i dobar pregled igre. U stvari, svi oni stariji naši čitaoci vrlo lako ga mogu (bar je to utisak potpisnika ovih redova) uporediti sa Tonijem Kukočem pre odlaska u NBA, i pre nego što je Toni svoj izgled  „Pink Pantera“ pretvorio u nešto sasvim drugo.

Elem, Čet svakako i više nego obećava, pa treba očekivati i da bude jedan od glavnih kandidata za titulu najboljeg novog igrača.

Sve ovo nam govori, imajući u vidu da su još u prethodnoj sezoni stigli do vrlo dobrog 41-41 skora, da se Tanderi nalaze na putu ka gornjim delovima tabele, a mi im prognoziramo gotovo sličan učinak i ovaj put. Jedini razlog zašto eventualno ne vidimo još poneku pobedu i plasman više je činjenica da Zapad ovaj put izgleda jači nego ikad, pa bi i ovakav skor trebao garantovati visoko sedmo mesto.

Na kraju, o Vasi i Pokuševskom. Vasa je tokom pripremnih utakmica pokazao da svakako može igrati u NBA, ali je sasvim normalno da će biti potreban i odredjeni period prilagodjavanja na prevashodno dosta brži način igre u odnosu na Evropu. Takodje, trener Degnal je izjavio da Micić nema potrebu nikome ništa dokazivati a trogodišnji ugovor mu ostavlja dovoljno vremena i za privikavanje, ali i za pružanje, smatramo vrlo brzo, standardno dobrih partija.

Što se tiče Pokua, situacija je sasvim drugačija. Još jedna u nizu povreda odvojila ga je letos od učešća na SP i ujedno sprečila da učestvuje u trening kampu, a propustio je i sve predsezonske utakmice. Takodje, neće ga biti ni na početku sezone, a kako se nalazi u završnoj godini ugovora kao i da je sledeceg leta slobodan igrač, ovo mu je trebala biti ključna sezona za nastavak karijere. Nadamo se da će se vrlo brzo vratiti na parket jer Tanderi su sve bolji, a konkurencija na rosteru postaje sve veća. U tom kontekstu, vredi napomenuti da Oklahoma ima u narednih sedam godina ukupno 37 (!) pikova, što svakako ne ide u prilog situaciji u kojoj se nalazi Pokuševski.

Prosto rečeno, samo odlične partije ove sezone mu mogu garantovati produženje ugovora sa timom, ili ga eventualno učiniti interesantnim nekoj drugoj franšizi, a mi se iskreno nadamo da će bar dohvatiti dobar ritam nakon ol-star vikenda.

Prognoza: (41-41)

6. MINESOTA TIMBERVULFS

Došli: Troj Braun, Vik Krejči, Šejk Milton

Otišli: Taurean Prins, Nejtan Najt

Prošle godine Minesota ja poražena u prvom krugu plej-ofa od budućih šampiona. Uspeli su pobediti samo u jednom meču ali, ako se prisetimo, ta serija protiv Nagetsa je bila vrlo neizvesna. Naime, nakon lakog poraza u prvoj, ostale četiri utakmice bili su vrlo blizu rezultatski i videlo se da „Vukovi“ itekako imaju potencijala za mnogo više. Dvojac Gober/Tauns (u koji još niko ne veruje da može uspešno funkcionisati zajedno na parketu) uopšte nije odigrao toliko loše, a Entoni Edvards je konačno pokazao da Minesota u stvari jeste i mora biti njegov tim. A, ako imamo u vidu da je, pred sam početak doigravanja, Džejden Mekdanijels, jedan od najboljih defanzivaca lige,  iznerviran udario šakom o zid tunela, polomio ruku i propustio okršaj sa Nagetsima, uvereni smo da je ta serija, uz njegovo prisustvo na terenu, vrlo lako mogla otići i do sedmog meča.

Bilo kako bilo, dve godine zaredom su igrali plej-of, a očekujemo da se taj trend nastavi i iduće sezone, kao i da ovaj put obezbede direktan plasman.

Da bi se to zaista i desilo, prevashodno je potrebno da Tauns ostane zdrav većim delom sezone, a kako je prošle godine propustio je 52 utakmice, suštinski nije ni bilo prilike da se izgradi neka bolja hemija sa Goberom. Inače, KAT lično voli igrati van pozicije centra, šutirati dosta trojki (po njemu, on je najbolji „Big“ šuter ikada!) i veruje da on i Rudi mogu itekako zajedno. Eto prilike da nas, odigravši većinu sezonskih utakmica, uveri u to još jesenas. Šta su još neophodni uslovi za to?

Iskusni plej Majk Konli (36 god.), bivši saigrač Gobera, ulazi u svoju 17 sezonu. Minesota ga je putem trejda dovela u februaru prošle godine, pomalo panično pokušavajući spasiti sezonu i učiniti da se Rudi eventualno sa njim na terenu što lakše i brže adaptira na novu sredinu. Konli je bez problema preuzeo ulogu organizatora igre, odigrao 24 utakmice i ostvario gotovo identičan učinak kao i za četiri sezone igranja u Juti (14/3/5 ). Nastavak njegovih solidnih izdanja je vitalan za Minesotu u ovom trenutku jer Nikil Aleksandrr Voker (još jedan u nizu od „bronzanih“ Kanadjana i ujedno rodjak SGA), Džordan Meklaflin ili Šejk Milton, bekovska linija sa kojom još raspolaže trener Finč, ipak nije na nivou Konlija, pa bi njegov izostanak bilo jako teško nadoknaditi. Pogotovu u postsezoni.

Karl Entoni Tauns i Rudi Gober

Naravno, već pomenuta prva zvezda Entoni Edvards (24.6 p/5.8 sk./4.4 asist.) ulazi u svoju četvrtu sezonu a letos je potpisao i novi petogodišnji ugovor vredan 260 mil. $. Već sada je medju 20-ak najboljih igrača lige a na kraju ove sezone, uz vrhunski rezultat Timbervulfsa, lako ga možemo videti u brobi za titulu MVP lige.

Izvrstan strelac koji (inače, tek su mu 22) odlično koristi svoj atleticizam i u napadu i odbrani ali još uvek, prevashodno zbog nedostatka iskustva, ima problema sa racionalnim korištenjem energije potrebne za svih 48 minuta utakmice. Naredne sezone se očekuje njegov dalji napredak na svim poljima uz sasvim realnu mogućnost izbora i u jedan od tri najbolja tima lige.

Na kraju, pomenimo još i vrlo zanimljivog rezervnog centra, 24-godišnjeg Nazra Rida (11.5/4.9/1.1 proseka uz 20 minuta provedenih na terenu). Izuzetnih atletskih sposobnosti, vrlo pokretljiv za centra, solidan šuter sa poludistance uz 35% procenata šuta za tri poena, i zaista je šteta što još uvek nema priliku za više vremena provesti na parketu. Tokom leta je, inače, dobio i novi trogodišnji ugovor (42 mil. $), a posebno je zanimljivo da će naredne godine Minesota morati platiti 100 miliona samo trojicu svojih centara (KAT/Gober/Rid)!

U klubu su, čini se, i dalje uvereni da će „centarski eksperiment“ uspeti, ali potpisivanje Rida se može tumačiti i kao spremanje odstupnice ako se to ne desi.

Verovatno bi negativna naredna sezona ujedno i dovela do razmontiravanja dosadašnjeg sistema igre, i okretanje „Mravu“ kao centralnoj figuri, uz eventualno promovisanje Rida kao jednu od centralnih figura franšize. U svakom slučaju, tamo oko februara znaćemo svakako puno više.

Prognoza: (42-40)

5. SAKRAMENTO KINGS

Došli: Kris Duarte, Džavale Mekgi, Kolbi Džons (34. pik drafta)

Otišli: Kimeze Metu, Rašuan Holms, P.J. Dozer

Plej-of apstinencija duga 16 godina okončana je prošle sezone sjajnim skorom 48-34 i trećom pozicijom na Zapadu. Nisu razočarali Kingsi ni u postsezoni: poraženi su u prvom krugu od Golden Stejta, ali tek nakon 7 uzbudljivih utakmica, i čini se da ih je samo povreda šake Dearona Foksa sprečila da dodju do plasmana u narednu rundu. Kingsi su igrali vrlo dopadljivu ofanzivnu košarku (najbolji napad lige), Foks je postao jedan od najboljih bekova, Majk Braun proglašen je trenerom godine, a izgleda da su i u rukiju Kiganu Mareju dobili još jednog vrhunskog igrača za budućnost. Nakon mizernih godina, i više nego dovoljno za početak oporavka franšize.

Šta da očekujemo od Kingsa ovaj put? Nastavak gde su stali prethodne sezone, minimalno. Jezgro ekipe vezano je ugovorima još dve naredne godine a pojačali su se i sa dolaskom solidnog beka Krisa Duartea. Što se tiče Vezenkova, MVP-a Evrolige, prvo bi trebali da se uverimo u to da će moći prilagoditi svoju igru za NBA ritam pre nego što bi ga zaista proglasili pojačanjem.

Osnova igre opet će naravno biti duo Foks/Sabonis. Foks (/25/4/2) ulazi u svoju sedmu sezonu, 25 mu je godina i čini se da je savim sazreo kao igrač. S druge strane, Sabonis (19/12/7) se vrlo lako uklopio u zamisli trenera Brauna i igru Kingsa pa trejd Halibarton/Sabonis, iz ove perspektive, izgleda potpuno logično za oba tima.

Ništa čudno, jer stil igre Litvanca (raznovrsnost, nesebičnost) uz visok košarkaški IQ i posedovanje izvrsnih baznih sposobnosti i podrazumevaju laku prilagodljivost u bilo koju sredinu takvog profila igrača. Najbolje od svega, tek mu je 27 godina, tek ulazi u svoje najbolje godine za centra a sa sedam sezona iza sebe poseduje i neophodnu iskustvo, pa minimalno iste partije bi trebalo očekivati od Sabonisa i u narednom periodu.

Domantas Sabonis

Uz mlade Mareja i Hertera, iskusnog Harisona Barnsa, vrlo dobru podršku sa klupe u vidu Malika Manka, Deviona Mičela i novopridošlog Megija… Kingsi imaju i više nego dovoljno kvaliteta pa je sasvim realan ponovni plasman u doigravanje.

U stvari, mi smo uvereni da ovaj put to neće dolaziti u pitanje te da će biti medju šest najboljih i ujedno direktni učesnici postsezone. A, koliko daleko mogu je sasvim otvoreno pitanje: od ponovo samo prvog kruga pa sve do finala konferencije je ovaj put u igri za Kingse.

Prognoza: (46-36)

4. LOS ANDJELES LEJKERS

Došli: Gejb Vinsent, Kristijan Vud, Kem Rediš, Džekson Hejz, Taurean Prins,

Otišli: Mo Bamba, Loni Voker IV, Denis Šruder, Malik Bizli, Troj Braun, Tristan Tomson

Ako pretpostavimo da će LBJ igrati na nivou od prošle godine, AD ostati zdrav 80 procenata sezone, Ostin Rivs pokazati da dobre partije iz plej-ofa nisu samo stvar trenutne inspiracije, da će Deandjelo Rasel postati pravi plej, te da je trener Dervin Ham sposoban gotovo sasvim nov roster uklopiti u funkiconalan tim… onda, da, složićemo se odmah da bi Lejkersi trebali biti jedan od tri-četiri glavna kandidata za titulu naredne godine.

Medjutim, kako gore nabrojano nema alternativu, tj. da je u pitanju minimum koji treba biti ispunjen da bi se priključili Nagetsima, Sansima, Baksima ili Seltiksima na samom vrhu, onda je jasno da je ovo prevashodno lista lepih želja i Lejkersa, i lige, a posebno velikih medijskih kuća.

Naime, zaista bi bilo lepo imati jedno veliko finale tipa Lejkersi/Boston ili Lejkersi/može i Baksi ili Lejkersi/Niksi… U principu, bilo ko sa Istoka ali Lejkersi bi trebali biti u junu na TV.

Sva ova priča naravno nije nova, stara je decenijama i donekle je i logična. Veliko tržište obećava i veliku gledanost, NBA je biznis minimalno (ili, puno više, zavisi od ličnog mišljenja) koliko i sport pa je za očekivati da bi i sama liga želela povratiti popularnost NBA, ugroženu iz raznoraznih razloga poslednjih 15-ak godina.

Problem je samo u tome što se nalazimo u eri gde se trenutno najbolja košarka igra u Denveru i Milvokiju, bez obzira na Golden Stejt i Boston, o nedokazanim Finiks Sansima da ne trošimo reči. Na kraju krajeva, aktuelni šampioni i njihov trener Majkl Meloun, su nakon uzimanja prstena, dali sebi oduška i poprilično izbacili iz sebe svojevrstan bes zbog dugogodišnjeg ignorisanja onoga šta rade Nagetsi i Nikola Jokić.

Lebron Džejms

Vratimo se Lejkersima. Bez obzira na sve, jedna stvar jeste činjenica. Na papiru, izgledaju mnogo bolje nego lani, a tada su igrali finale konferencije. Sasvim istumban roster pred start nove sezone je odavno rutina kada su u pitanju timovi za koje nastupa LBJ već dve decenije. Prosto, uvek je imperativ pokušaj osvajanja prstena, nema se vremena razvijati mlade pa se na pijaci igrača pokušavaju pronaći oni koji se najbolje (i, naravno, odmah) uklapaju sa njegovim košarkaškim stilom. Jesu li to, za ovaj put, Vinsent, Vud, Rediš, Prins…? Apsolutno je nemoguće dati bilo kakav smislen odgovor ali hajde ovako: lično sam gotovo siguran da to nisu niti Rediš niti Vud, o Vinsentu i Prinsu vredi razmisliti.

Je li to dovoljno novog kvaliteta za napad na sam vrh? Svakako ne, pogotovu kada dotaknemo probleme oko AD ili LBJ-a. Prvi… Pa, bilo bi zaista besmisleno ponovo se baviti njegovim povredama i brojem propuštenih nastupa. Ili, mislim da ne postoji niko ko veruje da je Dejvis u stanju odigrati recimo 70 sezonskih utakmica. Da vidimo, pa da verujemo.

LBJ? Dvadesetprva mu je NBA sezona. Neverovatno. U ono u šta možemo da verujemo je da jeste svakako sposoban vrhunski odigrati 30-40 mečeva, problem je samo u tome što je Lejkersima ipak potrebno puno više od njega da bi vodili ravnopravnu borbu sa velikim brojem kvalitetnih timova Zapadne konferencije. Prosto, bez LBJ-a, Lejkersi su samo prosečan tim sa plej-in sezonskim maksimumom.

Ili, Rivs. Izvrsne partije u plej-ofu prošle godine i svakako evidentan potencijal ali ništa više od toga. Odigrao je dve sezone, prošlu je završio sa 13/3/3 proseka, 25 mu je godina i veliko je pitanje koliko u stvari još napretka je moguće očekivati od njega. Jer, rekosmo već, potvrda da zaista poseduje neophodan kvalitet za najveće domete mora doći u ovoj sezoni kroz podizanje svoje produktivnosti bar do nivoa 20/5/5 ako Lejkersi zaista žele do samog kraja. Bio bih lično veoma iznenadjen da takvu statistiku ostvari bilo kada u karijeri, a pogotovu naredne sezone u svojoj trećoj NBA godini.

Sve u svemu, i bez obzira na sve, ignorisati LBJ-a, Lejkerse kao franšizu i sam LA bilo bi potpuno blesavo i naivno. Da, očekujem ih, bez obzira na sve, ovako visoko na kraju sezone, pa makar to značilo da će se ekipa morati tokom ol-star vikenda i završnog termina za razmenu igrača  ponovo modulirati, prepravljati i prilagodjavati „Kralju“.

Ne bi bilo prvi a da li će biti poslednji put, znaćemo nakon predstojeće sezone.

Prognoza: (48-34)

3. GOLDEN STEJT VORIORS

Došli: Kris Pol, Dario Šarić, Kori Džozef, Brendan Podziemski (19. pik drafta)

Otišli: Donte Devićenco, Taj Džerome, Džordan Pul, Rajan  Rolins

Zbog žestoke konkurencije na Zapadu, Golden Stejt je jedan od svega tri tima Zapadne konferencije koji će uspeti dostići 50 sezonskih pobeda. Ovo je, naravno, samo novinarsko nagadjanje mada nimalo kontroverzno i neuobičajeno. Radi se o Golden Stejtima i Stefu Kariju, na kraju krajeva. Plus Kris Pol. Ili minus, zavisi opet kako ko vidi ovu letošnju veliku akviziciju ili jednostavno rečeno: hajde da vidimo pa da donosimo sud o uparivanju možda neuparivog. U principu, ovde bi se i mogla završiti najava nove sezone Voriorsa.

Jeste, stigao je i Dario Šarić (očito su zaključili da je eksperiment sa Bjelicom od pre dve godine bio uspešan, kao što i jeste, pa se nadaju da je on adekvatna zamena) i Kori Džozef, a nema više ni Džordana Pula (ceh sukoba sa Grinom platio je Pul, naravno) ali sve se svodi na rizik koegzistencije Pola sa Karijem, dobro ‘ajde, i sa Drejmondom.

Mogu li, dakle, svi oni deliti parket u istoj uniformi?

Kris Pol

Iskusni kakvi jesu, uveravaju nas celo leto da se to podrazumeva ali ključno je sledeće pitanje: koliko su zaista u stanju ostaviti iza sebe prevashodno sujetu, ali svakako i „alfa“ karaktere zameniti nekim drugim grčkim slovom zbog višeg cilja zvanog peti prsten za starosedeoce, ili, možda onaj važniji i vredniji, prvi za Krisa Pola.  Da li bih voleo da Pol konačno stigne do nešto nakita? Da, mislim da bi bilo šteta da jedan od najboljih plejeva ikada završi karijeru bez titule. Verujem li lično da je to moguće?  Mislim da ne. Konkurencija je zaista velika a starost rostera Golden Stejta je jedina prepreka da bi se to zaista i desilo.

Opet, kada ako ne ovaj put: ovo je možda poslednja prilika za sve njih da igraju košarku u junu, a imajući u vidu posedovanje enormnog desetogodišnjeg iskustva igranja na najvišem nivou, svakako se ne smeju prerano otpisati. U igri je svakako najmanje drugi krug plej-ofa, ali sve preko toga bilo bi veliko i prijatno iznenadjenje. Bar za potpisnika ovih redova.

Prognoza: (50-32)

2. FINIKS SANS

Došli: Bredli Bil, Jusuf Nurkić, Grejson Alen, Nasir Litl, Juta Votanabe, Erik Gordon, Kemize Metu, Dru Jubenks, Keita Bejts Diop, Udoka Azubike, Bol Bol

Otišli: Deandre Ejton, Kris Pol, Tori Kreg, Lendri Šemet, Džok Lendejl, Darius Bezli, Ajzeja Tod

Izgleda da novi vlasnik Sansa, Met Išbija, nastavlja sa misijom započetom prošlog proleća: konačno doneti u Finiks titulu NBA šampiona.

Prvi korak, po svaku cenu dovodjenje Kevina Durenta, obavio je gotovo odmah po preuzimanju franšize, a nakon ovogodišnje prerane eliminacije od Nagetsa letos je krenuo još agresivnije u rasturanje tima. Posle čega su na rosteru ostala svega četvorica (!) igrača: KD, Buker, Okogi i Li. Usput, otkaz je dobio i trener Monti Vilijams, a na njegovo mesto je stigao Frenk Fogel, čovek koji je u „mehuru“ odveo Lejkerse do titule.

Što se tiče potere za novim zvezdama, znalo se da je „bacio oko“ na Bredlija Bila, verovatno smatrajući da će on, zajedno sa Durentom i Bukerom, činiti nezaustavljivu ofanzivnu kombinaciju. Za njegov dolazak bilo je potrebno da Kris Pol bude centralna figura ove razmene igrača, na kraju je tako i bilo pa je stvorena još jedna „velika trojka“ u NBA.

(Činjenica da je ovo ipak vreme uspešnih dua: Nikola/Marej, Luka/Kajri, AD/Lebron, Janis/Lilard, Tejtum/Braun… izgleda da nije nešto posebno interesovala Išbiju. )

Kevin Durent

Elem, nakon uspešne transakcije oko Bila, preostali deo posla je podrazumevao da se nekako mora popuniti roster sa, bar donekle, prihvatljivim „sporednim glumcima“ (da ne kažem, statistima) te rešiti šta uraditi sa Deandre Ejtonom.

Prilika se ukazala oko trejda Lilarda, iskoristili su je pa je Ejton postao član Portlanda, a Nurkić zauzeo njegovo mesto u Sansima. Stigli su i Litl, Alen, Jubenks…

Na kraju, nakon svih ovih tumbanja tokom leta, sada se samo čeka odgovor na ključno pitanje: da li je sve ovo vredelo?

Odmah recimo: ako bi sudili po pažnji javnosti i medijskoj halabuci, jeste itekako. Svi se slažu da su Sansi jedni od glavnih favorita, ne samo tokom regularnog dela sezone već i za uzimanje titule. Za sada ćemo se složiti da bi, naravno bez nekih dugotrajnijih povreda vodećeg trija, tamo u aprilu mogli biti medju najboljim timovima lige, a što se tiče plej-ofa to je ipak sasvim druga priča, pa se njom možemo baviti tek na proleće naredne godine.

Ultimativni argument, koji ide u prilog najavi dobre sezone Sansa je ofanzivni potencijal tima.

Naime, kada znamo činjenicu da samo KD, Buker i Bil imaju u svojim rukama svake večeri izmedju 70/80 poena, a usput imamo u vidu da je „sezonska“ košarka prevashodno napadački orjentisana sa igranjem, u najmanju ruku, problematičnih odbrana, eto velikog razloga zašto Sansi zaista i moraju biti u grupi favorita.

Opet, na treneru Fogelu, koji je, recimo i to, poznat po prevashodnom insistiranju na ispunjavanju odbrambenih zadataka, je da pre svega pokuša iznaći načina kako uklopiti tri superzvezde, te učiniti da se ne osećaju skrajnuto i zapostavljeno.

Rekosmo već, uspeh je postigao sa Lejkersima i kombinacijom AD/LBJ, pa bi mogli zaključiti da je možda on zaista pravi čovek na pravom mestu: iliti, onaj ko uspe uzeti prsten sa Rondom i Lebronom u istom timu, očito vrlo dobro zna kako iskontrolisati ego zvezda i zvezdica. A, ako imamo u vidu da, ni Durent, niti Bil, nisu poznati kao igrači koji imaju neke posebne zahteve, te da vrlo lako saradjuju sa trenerima, onda mu preostaje, rekli bismo, samo da se pridruži svima nama i opušteno uživa u predstojećoj sezoni Sansa.

Ili će, ako se uozbiljimo, ipak imati puno posla prevashodno po pitanju stvaranja identiteta u igri i pokušaja da bar nekoga od sporednih glumaca efektivno priključi liderima. Može li to biti možda Nurkić? Grejson Alen ili neuništivi Erik Gordon?

Igre bosanskog internacionalca već nekoliko sezona se, zbog čestih povreda, nalaze na silaznoj putanji, ali kako poseduje solidan spoljni šut, odlično igra pikenrol i uopšte igra „pametnu košarku“, razlozi su zbog kojih očito smatraju u klubu da bi mogao biti solidna zamena za Ejtona. Problem će biti u njegovom poslovično ispodprosečnom ispunjavanju odbrambenih zadataka, kao i vrlo čestom izostajanju zbog povreda. S druge strane, uspe li ostati zdrav većim delom sezone, uz 30-ak minuta provedenih na terenu, igranje sa ovakvim potentnim trijom bi Nurkiću moglo doneti jednu od njegovih najboljih NBA godina.

Ne zaboravimo, takodje, da je Fogel poznat po prevashodno izvrsnom radu sa iskusnim centrima, gde je oživljavanje gotovo ugašene karijere Dvajta Hauarda 2020. godine samo poslednji primer.

Alen i Gordon? Prvi je pun iskustva  igranja  na najvišem nivou u Baksima i sa Janisom, odličan šuter i poprilično prgav (vrlo često je nazivan i „prljavim“ od ostalih igrača), pa sve to skupa će itekako biti od velike koristi na stvaranju identiteta igre novih Sansa.

S druge strane, Erik Gordon (34 godine) je jedan od onih igrača koga bi svi poželeli u svom timu: bez skandala tokom cele svoje 15-godišnje karijere, savršen za saradnju i sa saigračima i sa trenerom. Uvek ga je krasio siguran sut:  42 % iz igre, 38% šuta za tri poena i 81% sa linije za slobodna bacanja jeste njegova karijerna statistika i sve to uz prosečnih 32 minuta provedena na terenu. Koliko još može doprineti ostaje da se vidi, ali smo gotovo sigurni da nekih 15-ak minuta dobre košarke ima još u njemu.

Uz Okogija, Votanabu, Nasira Litla i Metua, to je ono sa čime suštinski Sansi  ulaze u novu NBA kampanju.

Ako trener Fogel uspe vrlo brzo sklopiti i uklopiti sve ove nove delove u jednu celinu, ne vidimo razloga zašto zaista ne bi bili na, ili pri samom vrhu za nekih šest meseci. Mi očekujemo da će se to i desiti pa ih evo na poziciji broj dva naše prognoze.

Prognoza: (55-27)

1. DENVER NAGETS

Došli: Džastin Holidej,  Dzulijan Stroter (29 pik drafta), Dzejlen Piket (32 pik drafta), Hanter Tajson (37 pik drafta)

Otišli: Brus Braun, Džef Grin, Tomas Brajant

Odmah na početku ćemo ustvrditi: Denver Nagetsi su prvi favoriti i ove godine za osvajanje prstena. Ili, može i ovako: prema aktuelnom šampionu se mora iskazati puni respekt koji zaslužuje te se mora staviti na sam vrh liste potencijalnih pretendenata za naslov. Još bolje: jedini i pravi favorit jesu Nagetsi jer u svojim redovima imaju najboljeg igrača na svetu i trenutno igraju najbolju košarku. Prosto.

Ovo je, naravno, savršeno jasno svim neutralnim ljubiteljima košarke, objektivnim medijima, da ne pominjem Denver i Srbiju. Sve ostale, kojih ima u velikom broju, koji su glasni i potpuno pristrasno neobjektivni iz raznoraznih razloga, ćemo savršeno svesno ignorisati.

Zato ćemo ponoviti još jedanput: Nagetsi su trenutno najbolji tim lige i imaju veliku šansu da budu prva ekipa u poslednjih šest sezona koja će uspeti odbraniti zvanje šampiona. To je poslednji put pošlo za rukom Voriorsima u sezonama 2016/17 i 2017/18, a sama ta realna mogućnost osvajanja „back to back“ titule govori o trenutnoj snazi Nagetsa. Čak, štaviše.

Daćemo sebi slobodu pa utvrditi  da se oni nalaze tek na početku velikih rezultata i stvaranja nove „dinastije“ koja bi mogla vladati NBA ligom naredih nekoliko godina. Iduća sezona biće, tako, odličan primer da se uverimo da li ovakva tvrdnja ima osnova: minimalno još jedno veliko finale, bez obzira na krajnji ishod, značilo bi da su na nekom takvom putu, sama titula da oni to zaista jesu. Nova košarkaška dinastija.

Ajmo sa nekoliko reči najaviti Nagetse . Kako svi gotovo sve znaju (naravno, oni već pomenuti realni poznavaoci košarke) o Nikoli, zaista nema nikakve potrebe ponovo da se zamaramo njegovim statistikama, procentima i sl. . Reći ćemo samo ovo: ostavio je iza sebe istorijsku sezonu koju niko, osim Janisa, iz Evrope nije ostvario, a mali ih je broj i generalno u istoriji NBA lige. Jer, kada se stigne na teritoriju gde se poredi neko sa MJ-om, LBJ-om, Čemberlenom ili Džabarom, onda je suvišno bilo šta tu dodati.

Nikola je već sada medju 20/30 najboljih igrača koji su ikada igrali NBA košarku, a svaki novi uspeh značiće nekoliko stepenica napred na ovoj ultimativnoj listi najvećih. Rekli bismo, više nego dobar razlog videti Nagetse i ovaj put kao glavne favorite.

A, kako tek ignorisati činjenicu da Jokić i Marej trenutno jesu najbolji duo lige: doveli su pik&roll igru do savršenstva, sjajno se dopunjuju i izvrsno razumeju na terenu, pa nema nikakvog razloga sumnjati da i naredne sezone neće biti isto tako.

Dalje. Najbolju prvu petroku lige još uvek ima franšiza iz Denvera. Jokić, Marej, Gordon, Koldvel-Poup i Porter će i u narednoj sezoni biti starteri, a ako imamo u vidu da je Koldvel-Poup tek prošle godine stigao u tim, sasvim je logično za očekivati nastavak izgradnje hemije izmedju njega i ostatka ekipe.

Porter i Gordon su tu već godinama, imaju čvrste potpisane ugovore, obojica se savršeno uklapaju u koncepciju igre trenera Majkla Melouna pa ne vidimo razlog zašto bi ovaj put bilo drugačije. Kad već pominjemo, sada već sa prstenom na ruci, trenera Melouna: čovek je koji je uveo Jokića u startere, zatim celu igru postavio oko njega, bio strpljiv sa povredama Portera i Mareja, Gordonu pronašao pravo mesto na parketu…svakako zaslužuje ultimativni respekt.

Kao i pravo da tokom letošnje pauze i proslave osvojene titule, da sebi oduška i isproziva sve one koji su sumnjali u njegove Nagetse a, na kraju krajeva, i njega samog. Sada, kao trener aktuelnih šampiona, sa stečenim znanjem kako treba voditi franšizu do uspeha, nemamo nikakvog razloga sumnjati u to da je i više nego spreman voditi ih ponovo do samog kraja.

Šta je sa klupom? Prvo negativan deo: Brus Braun i Džef Grin nisu više u Denveru i to je, po onim koji pokušavaju na bilo koji način potisnuti Nagetse van kruga favorita, glavni argument. Naravno, gubitak igrača koji su bili značajan deo plej-of rotacije tima jeste odredjeni minus, prevashodno bi se Braunov odlazak mogao osetiti u igri, bar na početku sezone. Ali, budimo  realni.

Radi se ipak samo o igračima zadatka sa sporednim ulogama na terenu, uz jednu malu, ali veoma bitnu napomenu: svako ko je bar neko vreme proveo igrajući zajedno sa Nikolom, ostvario je najbolje statističke sezone u karijeri, a to je slučaj i sa Brusom Braunom. Ili, recimo, Vilom Bartonom i Gerijem Herisom, svejedno je, uvek je ista priča.

Zato je pridavanje posebnog značaja njegovom odlasku obično preterivanje: mladi Kristijan Braun je izvrsno odigrao plej-of prošle godine i već je „vidjen“ kao njegova zamena kao i da je spreman preuzeti ulogu „šestog čoveka“ tima. Takodje, očekuje sa da i Pejton Votson dobije dosta više minuta, kao i Zik Nadji. Redži Džekson je potpisao novi dvogodišnji ugovor, Deandre Džordan ima u sebi još 10-ak minuta solidne košarke, a tu su i tri nova rukija od kojih se posebno izdvojio izvrsnim pripremnim utakmicama Džulijan Stroter.

Sve u svemu, svi u Denveru su puni samopouzdanja i najavljuju odbranu titule. Razloga za optimizam, kao što smo pokušali ukratko i mi ovde navesti, ima mnogo, pa se ujedno nadamo i radujemo novoj sjajnoj Nikolinoj sezoni. Naravno, i onoj Denvera.

Prognoza: ( 58-24)

Photo: NBA, X