U magli hladne novembarske noći izgubila se negde u Kombank areni Crvena zvezda. Tražili su je navijači, tražila je i samu sebe, ali nigde je nije bilo tokom svih 40 minuta utakmice sa Fenerbahčeom. Lepo je posle meča rekao Dejan Radonjić: “Ponekad igrate onoliko dobro koliko vam protivnik dozvoli”. Problem je u tome što je turski tim dozvoljavao mnogo toga, ali neočekivane poklone nije imao ko da prihvati.

Rekao je još Dejan Radonjić, istina posle pobede protiv Strazbura, da ne treba padati u euforiju, i da je moguće da će Zvezda imati posle osam kola Evrolige skor 1-7. Skoro pola ovog crnog predviđanja već je ispunjeno, a kako stvari stoje lako se može dogoditi da Radonjić pogodi. Uostalom, on bolje poznaje svoj tim nego bilo ko drugi.

Fenerbahče je počeo utakmicu  u visokom ritmu i sa visokom postavom (Udoh, Veseli, Kalinić), ali ton prvih pet minuta davao je bek Slukas, koji je držao svoj čas košarke. Gal Mekel i Stefan Jović bili su nemi posmatrači, Slukas je radio šta je hteo i Fener je, najviše zahvaljujući njemu, stekao desetak poena prednosti. Malo je vredelo što je kasnije Štimac prodrmao domaćina sa nekoliko ofanzivnih bravura, i što je Tompson (napokon) ubacio dve trojke. Ostatak tima bio je tamo gde ga je privremeno prekinula sudijska pištaljka koja je označila kraj prethodnog evroligaškog susreta sa Himkijem u Moskvi. Dakle, bili su u najblaže rečeno u minus fazi, a svakom u dvorani bilo je jasno da su obezglavljeni. Bekovi Zvezde nemaju u rukama poene, a u glavi kreaciju. Mekel, Lazić i Jović završili su ovu utakmicu sa osam ukupno postignutih poena.

Do poluvremena je Fenerbahče napravio, čini se suviše lako, komfornu prednost od 14 poena, ali najgore je došlo u drugih 20 minuta. Željko Obradović kao da nije želeo da se previše zameri navijačima u Areni, pa je na teren poslao Meliha Mahmutoglua, Jurtsevena Omera i Ugurlua Berka. Zvezde Fenera bile su na klupi, ali Zvezdine zvezdice nisu ni pokušale da preokrenu rezultat i pokrenu navijače. Igralo se tek da nekako prođe vreme, a gosti su pronašli zabavu u nastojanju omalenog Berka da se upiše u strelce. Kad mu je to konačno pošlo za rukom skočila je cela klupa Fenerbahčea i aplaudirala kao da je postigao pobedonosni koš uz zvuk sirene.

Konačan utisak je da je Fener pobedio u Beogradu suviše lako, sa podignutom ručnom kočnicom u drugom poluvremenu, i da je domaćin u popriličnom problemu. Štimac nije doneo novi kvalitet u odnosu na Sofoa, otprilike im je učinak sličan, a šta publika misli o Mekelu bilo je jasno kad je zvižducima ispraćen na klupu posle pet minuta u prvoj četvrtini. Previše nedostaju povređeni Mitrović i Dangubić, čak i Nastić, premali je učinak Tompsona, Jovića i Mekela, i to ne samo na ovoj utakmici već nedeljama unazad. A moj je utisak da se previše očekuje i od povratka Markusa Vilijamsa, koji nije igrao ozbiljnu košarku od početka juna, i pitanje je u kakvom će stanju biti kad mu istekne suspenzija.

I, kad smo već dvaput citirali Dejana Radonjića, da to učinimo još jednom: “Nama nedostaje serija dobrih igara”, rekao je posle ovog poraza trener crveno-belih. Tačna dijagnoza. Lako ju je izreći, ali može li ovaj tim napraviti takvu seriju? Teško.

Photo: MN press