Šteta što Marko Gudurić nije slušao Svetislava Pešića na konferenciji za novinare posle utakmice Zvezda-Bajern. Čuo bi mnogo lepih reči o sebi iz usta jednog od najcenjenijih trenera sveta, a siguran sam da se ne bi uobrazio jer je on jednostavno od takvog materijala. Kari Pešić nije bio piroćanski škrt, nahvalio je onoliko Gudurića koga je, kaže, svakog ponedeljka trenirao u Železniku jer je već tada (pre tri godine) video o kakvom se potencijalu radi. Nije zaboravio ni Rebića i Ristića.

Teško bi Zvezda danas bila u Top 16 da nije bilo Marka Gudurića. Gledao sam ga pažljivo na zagrevanju, jer su igrači bili bukvalno na metar-dva od mene. Nekako mi nije delovao snažno, nema široka leđa, nema bicepse, nema lepeze, nema čak ni tetovaže. Nasuprot njemu, Amerikanci u timu Bajerna svi do jednog kao Švarcenegerovi klonovi, pitao sam se šta Marko ima da traži u odmeravanju snage sa njima. Na sreću, košarka baš i nije odmeravanje snage, nego onog što igrači imaju u glavi i u srcu, a Marko je tu superioran. Dokazao je to lako, pogodio dve neverovatno teške trojke, jednu sa dodatnim penalom, i to u trenucima kad osim njega i još nekolicine ljudi u hali Pionir niko više nije verovao da Zvezda može pobediti i otići u Top 16. On je definitivno čovek preokreta, stvoren za velike uloge i takve će mu pripadati tokom karijere koja je pred njim. Sreća za našu košarku da imamo takvog asa. Mislim da sam ovim podelio mišljenje koje Svetislav Pešić ima o njemu.

Uopšte, ogromna je stvar za srpsku košarku što će Crvena zvezda igrati najmanje do sredine aprila Evroligu. Zamislite da je izgubila, i završila takmičenje. Pa u aprilu se više niko ovde ne bi ni sećao da postoji Evroliga, a tada bi neki drugi timovi uveliko igrali najvažnije utakmice sezone. Ovako, igraće ih i Zvezda, puniće se hale, rašće tenzija, biće spektakla i rodiće se neki novi Gudurići. Lepo je rekao Pešić: “Ti klinci, to 95. godište, oni su se zainteresovali za košarku kad su gledalu Indijanapolis”. Tačno tako, imali su po sedam godina kad su Bodiroga, Stojaković, Divac i družina pobeđivali Amerikance i Argentince, i osvajali titulu svetskih prvaka.

I, kad smo već kod Svetislava Pešića, vredi ponoviti još nešto što je rekao ovaj veliki trenerski mag. Po njegovom mišljenu, Maik Cirbes je toliko napredovao da je u ovom trenutku verovatno najbolji centar u Evropi. Strahovit napredak primetio je i kod Stefana Jovića, koji se prosto katapultirao kao prvi plejmejker Crvene zvezde, u ovom trenutku daleko ispred Markusa Vilijamsa. I još jedan čovek je izuzetno napredovao i dokazao se, a njegovo ime je – Dejan Radonjić. Umeo sam i da ga hvalim i da ga kudim, ali takav je trenerski posao – stalno si na meti novinara. Prošle nedelje sam ga okrivio za poraz od Fenerbahčea, sada mislim da je među najzaslužnijima za pobedu protiv Bajerna. I uopšte, za ovu uspešnu Zvezdinu jesen. Jer trebalo je izdržati povrede Tejića, Dangubića i Mitrovića, lošu formu Skorcanitisa, Mekela i Tompsona, uigravanje Štimca i Vilijamsa… sve do ove utakmice odluke sa Bajernom, koju su Simonović i Vilijams dočekali povređeni, a Rebić pod temperaturom. Nije kukao, a šta bi mu vredelo i da jeste? Ionako su treneri uvek krivi, da je zakukao rekli bi: pa sam si kriv… Ćutao je i držao igru koliko je mogao pod kontrolom, a kad su stvari krenule naopako po Zvezdu odnekud se pojavio Marko Gudurić i spasao sezonu.

Ako neko pita: a gde je tu Kvinsi Miler, sa onom trojkom za pobedu, odgovor je prost: Kvinsi je ionako najbolji debitant u Evroligi, on je junak jednog drugog teksta na ovom portalu, a kako je krenuo pisaće se još dosta o njemu.

Photo: Euroleague