Velika vest za crno-bele bila je odluka FIBA (čitaj Bore Stankovića) da se Partizanu (i Ciboni) dozvoli igranje jednog (s obzirom da su rivali imali prednost) četvrtfinalnog meča na domaćem terenu. I dok Knor, rival Beograđana, nije pravio probleme oko gostovanja u našem glavnom gradu, Huventud se bunio što mora u Zagreb jer je u Hrvatskoj besneo rat… Španska štampa je osula paljbu po FIBA, a kad nije bilo promene odluke Huventud je u Zagreb otišao sa kuvarom i „tonom hrane“. Listam „Koš“ br. 44 od 18. marta 1992. i nailazima na dve suprotne priče. Naš stalni saradnik iz Italije Zoran Jevtović pokušao je u Paviji, gde je gostovao Zadar, da dobije intervju za „Koš“ od Arijana Komazeca, igrača koji je prethodne sezone osvojio naš trofej kao MVP. Ovaj ga je odbio rekavši „da ne daje intervjue, posebno ne za…“ Nije dorekao „za koga“, ali bilo je jasno. U istom broju naš dopisnik iz SAD Vlada Olić, ovaj isti koji je oduševio čitaoce našeg portala doživljajem svoje familije na meču Zvezda-Bajern, poslao nam je intervju sa Draženom Petrovićem. Naslov je bio „Među nama neće biti čarki“, a odnosio se na njegov odnos sa Divcem. Rekao je da „su uprkos svemu ostali prijatelji“, da je čestitao Divcu na novom ugovoru a „ako se desi da na Olimpijadi igramo jedan protiv drugog biće sve normalno, neće biti nikakvih čarki“. Da se vratim Partizanu…

Statistika posle 14 kola nije isticala ni jednog igrača Partizana, dokaz više da je basket kolektivna igra. Nikos Galis je bio najbolji strelac sa 403 poena na 12 utakmica (prosek 33,5), pratili su ga Radulović (Cibona) sa 26,5 i Perasović (Slobodna Dalmacija) 25,5. Danilović je bio na 21. mestu sa 17,3 poena, Ivo Nakić je bio 18. trojkaš (22/51, 43,14%), Koprivica 22. u ukupnom procentu šuta (61,4%),  Stevanović 30. skakač (3,4 po meču).

Posle 16 utakmica daleko od kuće, dve u kvalifikacijama i 14 u grupi, Partizan se vratio u svoj Pionir. Pod naslovom „Aleksandar Beogradski“ kolega Bojan Milovanović u reportaži o trijumfu Partizana nad Knorom (78-65)  piše o lepoj pobedi kojom je Partizan poveo sa 1-0 u seriji. Pažnju mi privlači podatak da je u Pioniru bilo samo 3.000 gledalaca. Manje nego u Fuenlabradi!  Sale Đorđević je Italijanima utrpao 26 poena za 36 minuta, Saša Danilović nije mnogo zaostajao (20 poena), ostale su dali Ivo Nakić 13, Slaviša Koprivica 10, Stevanović 5, Dragutinović 4. Na drugoj strani Venington je dao 18, Jure Zdovc 17, Brunamonti 16. Željko Obradović je peckao Zdovca, bivšeg druga iz reprezentacije:

– Idemo u Bolonju po 2-0.

– Nema šansi…

– Kako nema? Pa da nisam izvadio Stragija ne biste prešli ni 60 poena…

Iz istog broja „Koša“ saznajem da je utakmicu gledao Dejan Bodiroga, „najviši evropski plejmejker“ kako smo objavili u potpisu pod sliku. Pričao je da je konačno dobio papire od Zadra, i da će posle jednogodišnje pauze uskoro debitovati u dresu Stefanela. Kao kuriozitet, na pitanja čitalaca „Koša“ u ovom broju odgovarao je Duško Vujošević, trener – Crvene zvezde! I još nešto iz tog broja: „Dorna orna za titulu“ bio je naslov kojim smo najavili ženski Final four u Bariju. Dornu je trenirao Miki Vuković, a glavni igrač bila je Raza Mujanović. Posle ću ih sresti u Istanbulu na muškom F4, ali o tome u poslednjem nastavku.

U narednom broju „Koš“ je objavio priču da se oko Saše Đorđevića „steže obruč“ inostranih klubova, ali naslov „Filips – moj izbor“ bio je još jedan pogodak. Sale kaže da sanja nemiran san: „Izlazim iz aviona u Beogradu s peharom evropskog šampiona“. Kakva vizija…

Pošto je „Koš“ izlazio na 15 dana, u  broju 45 od 1. aprila  nalazim priču o dve utakmice u Bolonji. Knor je izjednačio na 1-1 dobivši drugi meč više nego tesno, 61-60. Partizan je dočekan prilično potcenjivački, italijanske turističke agencije već su nudile aranžmane za Istanbul, crno-belima nije uzvraćeno gostoprimstvo koje je Knor imao u Beogradu, ali prepotencija se osvetila. Brunamonti je u drugoj utakmici dao 20 poena, u trećoj 6 dok je Danilović, koji mesec kasnije igrač Knora, na oba meča bio standardno dobar, u prvom je dao 19, u drugom 23. Đorđević je u drugom meču bio tek peti strelac Partizana, više od njega dali su Nakić (15), Koprivica (12) i Stevanović (11), dok je on ostao na 8, ali je svih 40 minuta vodio igru, podelio 4 asistenciuje, pogodio sva četiri penala… Tri minuta pre kraja Parztizan je posle koša Stevanovića vodio 65-57 ali se Knor vratio na 65-66 na 75 sekundi pre sirene. Nakić je pogodio dva penala. Brunamonti greši, lopta je za Partizan, faul nad Danilovićem, dosta je da ubaci jedno što i čini: 69-65. Partizan je u Istanbulu! Od svih prognoza i predviđanja objavljenih u prethodna četiri meseca netačna je, na sreću, bila samo ona Obradovićeva kada je rekao da je Partizan ausajder. Bio je to prvi od budućih mnogih duela Željka Obradovića i Etorea Mesine koji je bio na klupi bolonjskog kluba čija je izvorno ime Virtus.

U ostalim utakmicama četvrtfinala Huventud je sa 2-0 eliminisao Cibonu, Filips je istim rezultatom bio bolji od Barselone a podvig je napravio Estudijantes eliminisavši Makabi sa 2-1. Posle tesnog poraza u Tel Avivu (97-98), lako je dobio drugi meč (98-74) a zatim i treći (55-54). Tih dana Estudijantes je osvojio španski Kup kralja savladavši, redom, Real Madrid, Huventud i u finalu Saragosu.

Ispalo je da je Lolo Sainz bio u pravu, prvak Evrope biće iz Partizanove grupe jer su u sva četiri četvrtfinalna duela pobedili timovi iz B grupe! U Španiji je zavladala euforija. Huventud je za dva dana prodao četiri čartera za Istanbul, jedva sam se ubacio u jedan.

U istom broju nalazim razne izjave o novoj formuli takmičenja, uglavnom pohvale. Zadovoljan je bio i Bora Stanković, idejni tvorac novog sistema takmičenja:

– Formula je ispunila očekivanja, jedino čime nisam zadovoljan jeste podela na dve kvalitetne grupe timova, jedna se borila za vrh, druga samo učestvovala. To ćemo pokušati da ispravimo davanjem prava na tri tima Španiji i Italiji, a po dva Jugoslaviji, Hrvatskoj, Grčkoj, Francuskoj i Izraelu. Nadam se da u oštrijoj konkurenciji neće biti autsajdera – rekao je tada Stanković.

Čitam i sopstveni intervju sa Božom Maljkovićem. Nije se libio da proglasi Partizan favoritom u Istanbulu! Na pitanje zašto, odgovorio je:

– Zato što ima odličan tim. Na tehničko-taktičkom planu daleko je najjači, vidi se naporni rad koji nesporni talenat     dovodi do rezultata. Na spoljnim pozicijama jači je od svih rivala, par kakav su Đorđević i Danilović nema niko, a kad se doda i Nakić – eto ubitačnog trija spolja. Problem je neiskustvo, ali podatak da je Partizan primio najmanje koševa govori o igri u odbrani. Danas me Partizan podseća na Jugoplastiku 1989. Stigli smo u Minhen tiho, kao četvrti učesnik, a vratili se kao šampioni Evrope. Moj savet crno-belima je: Samo hrabro, imate kvalitet za prvaka Evrope.

Ko zna zna.

Photo: Privatna arhiva, YouTube

Sutra: Carevi Carigrada!