Treći put ove sezone Aleksandar Džikić je nadmudrio svog kolegu Dušana Alimpijevića, ovaj put u najvažnijoj utakmici dosad. Posle prvog meča finala ABA lige Budućnost vodi protiv Crvene zvezde zahvaljujući brejku u Beogradu (76:80). Igra se na tri dobijene, ovo je tek početak, može u finalnoj seriji još svašta da se dogodi, ali i ova prva utakmica otkrila je mnogo toga.

Pre svega, Džikić je sjajno pripremio svoj tim, i neodbarnjivim pikenrolovima sahranio protivničke nade. Rasteretio je svoje igrače do te mere da su ušli u meč ne obraćajući pažnju na više od sedam hiljada ljudi u dvorani „Aleksandar Nikolić“, tako da su odmah poveli 0:7. Igru je vodio Nemanja Gordić, već drugu sezonu najpotcenjenija zvezda ABA lige. Ovaj 29-godišnji Mostarac je daleko najvažniji igrač podgoričkog tima, to dokazuje cele sezone, a potvrdio je i u ovoj utakmici. Kad bi se on malo umorio menjao ga je Nikola Ivanović, onaj što je „ispraznio Kombank arenu za deset sekundi“ kad je svojevremeno doneo pobedu Crnoj Gori trojkom sa pola terena. I on i Gordić već imaju u svojoj biografiji finala plejofa ABA lige (Gordić i titulu sa Partizanom 2013, a Ivanović izgubljeno finale u dresu Mege). To iskustvo se videlo, zajedno su postigli 38 poena.

Džikić je umeo da traži, i da dobije najbolje i od Petra Popovića, znao je da sačeka rekonvalescenta Džastina Dolmana, prečesto ga je nervirao Kajl Gibson, ali je bio strpljiv sa njim i Amerikanac je na kraju završio utakmicu sa 10 poena. Uz sve to, trener Budućnosti ima i dodatni razlog za optimizam jer njegov tima ima resursa koje nije iskoristio u ovom meču. Budućnost živi od trojki, a protiv Zvezde su pogodili samo 6 iz 20 šuteva. Kad pobediš sa bednih 30 odsto ubačenih trojki znači da si neke druge stvari odradio jako dobro. A tako je i bilo.

Na drugoj strani – potrošena i bezidejna Crvena zvezda. Bez tečnosti u igri, sa suviše nonšalantnosti u odbrani. Imam utisak da trener nije tražio dobitnu taktiku, nego dobitnog igrača. Pa se lutalo u stilu: ajd’ sad probaj malo ti, pa malo ti… „Probao“ je Dilan Enis, pogodio dve trojke, i brzo otišao na klupu. „Probao“ je i Stefan Janković, vezao pet poena, i brzo ustupio svoje mesto drugome. Najbolje se na „probi“ pokazao Alen Omić, postigao 14 poena i bio nerešiva enigma za odbranu Budućnosti. Doprineo je da Zvezda početkom drugog poluvremena povede sa osam poena razlike, ali trener ga nije uvodio u igru u poslednjim minutima kad se odlučivao pobednik. Imao je više poverenja u Matijasa Lesora, što je mnoge iznenadilo.

Kao što za Budućnost nije mnogo toga dobijeno ovom pobedom, tako ni za Zvezdu nije sve izgubljeno. I dalje je beogradski tim tamo gde je bio pre početka finalne serije – trebaju mu tri pobede za šampionsku titulu. Prilika za prvu je već u utorak uveče, ali sada je prednost domaćeg terena na strani Podgoričana. Sve „miriše“ da će ovo biti duga serija, sa mnogo obrta, u kojoj će umesto umornih igrača odlučivati trenerske taktike i zamke.

Photo: ABA