U španskom jeziku superlativ se često gradi određenim nastavkom na osnovnu reč. Tako je, na primer, izuzetni lepo gol “golazo”, odlična utakmica “partidazo” a neka novinarska bomba „bombazo“. Poslednjeg dana jula olimpijske 1992. prinudno je uveden još jedan termin – “angolazo”. Na njega me je podsetio Aca Ostojić u svojoj odličnoj analazi utakmice Mega Leks-Partizan pod naslovom “Angola u ABA ligi”. Da neko ne bi pomislio da je Angola sinonim za slabu košarku, valja podsetiti da je ova zemlja 10 puta bila prvak Afrike, 3 puta druga i 2 puta treća, sve u periodu 1983-2011. Na olimpijadama je učestvovala 5 puta uzastopno (1992-2008), za Rio de Žaneiro moraće u kfalifikacije jer je u finalu ovogodišnjeg prvenstva Afrike izgubila od Nigerije. Na svetskim šampionatima igra od 1986., propustila je samo onaj u Atini 1998. Istina, nisu ostvareni neki značajni plasmani, najbolji je 10. mesto 2006. u Japanu, ali Angola je uvek važila za nezgodnog protivnika, sa nizom dobrih igrača.

Elem, 31.jula 1992. bio sam u Badaloni kada je u španski jezik uveden termin “angolazo”. Na olimpijskom turniru domaćin Španija izgubio je od Angole sa 20 razlike – 63:83! Za Španiju su igrali Ereros, Viljakampa, Himenez, braća Rafa i Tomas Đofresa, San Epifanio, Birjukov, Arsega, Orenga… Na drugoj strani jedini poznati igrač bio je Žan-Žak Konseisao, godinama zapažen u Limožu. Ubacio je Špancima 22 poena, ali publika je zapamtila i Gimaraeša (18), Dijasa (15), Moreiru (12), Nekasa (11)…

Španija je danas trostruki prvak Evrope, bila je prvak sveta a ima i dva olimpijska srebra, ali tog poslednjeg dana jula dotakla je dno. Čak je i publika, više nego razočarana, počela da navija za Afrikance i da aplauzima pozdravlja svaki njihov koš. Tim Angole je šutirao trojke 9/23, Španci 0-10. Viljakampa i Ereros promašili su po 3 trojke, Arsega, Birjukov, T. Đofresa i Epi po jedan… Huan Antonio San Epifanio rekao je posle meča da njegova internacionalna karijera nije zaslužila ovakav kraj, ali kasnije se ispostavilo da mu to nije bila poslednja utakmica u državnom timu, predomislio se i igrao na EP u Nemačkoj 1993.

Angola je te noći ostvarila tek pwtu pobedu u međunarodnim susretima van Afrike. Prvu je zabeležila šest godina ranije, takođe na tlu Španije, pobedivši na Mundijalu 1986. Australiju sa 74-69. Ostale tri ostvarila je Svetskom prvenstvu 1990. u Argentini -protiv Egipta 83-70, Kine 112-96 i Koreje 104-93.

Uz Konseisaoa, samo su još dva igrača Angole bili profesionalci, Gimaraeš i Moreira igrali su u portugalskim klubovima. U timu su imali jedva jednog igrača (Ivo Alfredo) koji je bio viši od dva metra. Na klupi je bio selektor Viktorino Kunja koji je te 1992. na klupi državnog tima imao staž od 17 godina.

Košarka je u Angoili najpopularniji sport, pod uticajem je – kao i mnogo što šta drugo -Portugala, jer je Angola godinama bila portugalska kolonija. U nedostatku visokih igrača, Angola igru bazira na šutu i individualnoj tehnici svojih igrača.

Kako je počelo, uopšte ne bi bilo loše da neki bolji igrač iz Angole zaigra u ABA ligi jer sigurno ne bi bio slabiji od većine momaka koji ove sezone nose dresove ABA ligaša.

Photo: Privatni album