Najpoznatiji košarkaški maraton krenuo je pre dvadesetak dana, ima i naših, konačno. Jedan je u “čoporu”, drugi “sa mamuzama”, a treći “u planinama”: Nemanja Bjelica (27, Minesota Timbervulvs), Boban Marjanović (27, San Antonio Spars), Nikola Jokić (20, Denver Nagets). Sva trojica igraju u timovima Zapadne konferencije. Čekaju nas (opravdano) besane noći. Neka.

Verujem da će imati više sreće od Nemanje Nedovića, koji je ni kriv ni dužan, završio je u Golden Stejtu, ekipi koju predvodi, pa usudiću se da kažem, najbolji bekovski tandem u NBA ligi još od Ajzeje Tomasa i Džoa Dumarsa. Možda Klej Tompson i nije najbolji na svojoj poziciji, ali on se savršeno uklapa sa Stefom Karijem. Takvi šuterski tandemi postoje još samo u video igricama. Interesantno je da ni Stef ni Klej nisu bili “glavne face” u svojim draft klasama. Stef je bio sedmi, Klej jedanaesti pik.

S tim u vezi, zapitam se ponekad da li je košarkaško skautiranje i procenjivanje talenta uopšte napredovalo tokom godina? Evo nekoliko zanimljviih primera samo iz poslednje decenije:

Draft klasa 2005: Dejvid Li 30. pik, Monta Elis 40. Ispred njih – Jaroslav Koroljev kao 12. pik (sad je u grčkom Retimnu).

Draft 2006: Ražon Rondo 21. pik, Pol Milsap 47. a Adam Morison (igrao u Crvenoj zvezdi) 3. i Patrik O’Brajant (poslednjih godina igrao na Tajvanu i Filipinima) – 9.

Draft 2007: Greg Oden 1. pik. Ji Jianilan 6., a Mark Gasol 48.

Draft 2008: Majkl Bizli 2. pik (sad je u kineskom Šandongu), Džo Aleksander (trenutno Dinamo Sasari) 8. A Nikolas Batum 25. pik, Serž Ibaka 24, Nikola Peković 31.

Draft 2009: Hašim Tabit (igra u razvojnoj ligi) – 2. pik. Džoni Flin (u italijanskoj Orlandini) – 6. A jedan Stef Kari na broju sedam!

Draft 2010: Hasan Vajtsajd 33, Ejveri Bredli 19. dok je Ekpe Udoh (Fenerbahče) bio 6.

Draft 2011: Ajzea Tomas 60. pik. Čendler Parsons 38, Džimi Batler 30. Ispred njih bio je sadašnji član Fenerbahčea Jan Veseli na 6. mestu.

Još je mnogo ovakvih primera. Za ocenjivanje prošlogodišnje i ovogodišnje draft klase je prerano. A s obzirom na to koliko je zanimljivo proučavati karijere i kopati ovakve padatke, sigurno da ću sastaviti listu sa najvećim promašajima i najvećim krađama. Visoko mesto na draftu (samim tim i veća primanja) obavezuje, podrazumeva pristojne partije. Pojedini košarkaši ipak, nisu u stanju da pronađu svoje mesto u NBA ludilu (“NBA je ozbiljno ludilo u najpozitivnijem smislu”, rekao je Nemanja Bjelica u intervjuu za KSS). Razlozi za nečiji (ne)uspeh nisu uvek isti. Jedni imaju paklenu konkurenciju, drugi nedostatak talenta, a treći… Pa, oni su imali snalažljivog agenta. I na tome treba čestitati, što da ne. Setimo se samo Darka Miličića, koji je 2003. bio drugi na draftu, ostavivši iza sebe Dvejna Vejda, Karmela Entonija, Krisa Boša… Taj draft je bio najluđi ikad, na njemu su izabrani Žarko Čabarkapa (17.), Saša Pavlović (19.), Zoran Planinić (22.), doskorašnji centar Zvezde Sofoklis Skorcanitis (34.), Slavko Vraneš (39.), a kad je menadžerima pred kraj ponestalo ideja neko se setio Nedžada Sinanovića, centra ekipe Brotnjo iz Bosne, koga je Portland odabrao na 54. mestu. Sinanović je sad član Petrohimi Imama iz Teherana.

Kako se NBA ophodi prema Evropljanima, postoji li neka odbojnost, postoje li predrasude? Mišljenja su podeljena. Pre dvadesetak godina jedan Dražen Petrović nije imao mesta u Portlandu. Ko zna kada bi Divac zaigrao u Lejkersima da je Džabar bio nešto mlađi? Za razliku od Nemanje Bjelice, Jokić i Marjanović su otišli u NBA direktno iz ABA lige, iz domaćih klubova.

Bjelica je išao dužim putem, nije preskakao stepenice, nešto kao Manu Đinobili pre desetak godina. Praksa nas je naučila da nema sigurne staze. I nije sramota ne uspeti i vratiti se. Nije sramota ni ukoliko, recimo,Teodosić nikada i ne pokuša da zaigra u NBA. Uostalom, da li bi mit o jednom Bodirogi bio isti da je on otišao, i kojim slučajem, da nije uspeo u Americi? A Dejana Bodirogu dobro pamte baš ti Amerikanci.

Da se vratimo našim rukijima. Da vidimo kako su startovali Nikola, Nemanja, i Boban.

Od mladog Somborca Nikole Jokića (20 godina, 211 cm) najmanje se očekuje. Nedostatak pritiska može da bude samo prednost. Draftovan je 2014. kao 41. pik od strane Denver Nagetsa.  Ostao je još jednu godinu u Megi, klubu koji ga je afirmisao, i koji je njegov broj (15) nakon odlaska, povukao iz upotrebe. Ostanak je, pokazalo se, bio pun pogodak. Postati MVP regionalne lige u tim godinama, nije mala stvar. U sezoni 2014/15 prosečno je beležio po 15,4 poena, 9,3 skoka i 3,5 asistencija. Procenat šuta: 50,3 odsto. Nikola je napredovao i u onim segmentima igre koji se ne mogu iskazati brojkama. Odlaskom Vase Micića ostalo je u mladom timu Mege upražnjeno mesto lidera. Prostora da pokaže sav svoj raskošni talenat imao je i više nego dovoljno. Postao je oslonac ekipe iz Sremske Mitrovice. Uz talentovanog trenera Dejana Milojevića napredovao je svakodnevno.

Želeo je da igra letnju ligu, da se nametne kao i da radi na svom telu. Otputovao je u Kolorado i smršao četrnaest kilograma. Već u predsezonskim mečevima bili su vidljivi znaci napretka, a internetom su krenule da kruže komparacije, tipa: Nikola Jokić – srpski Kevin Lav. Šef stručnog štaba Majk Meloun imao je samo reči hvale: “Nikola Jokić je poseban igrač. Ne kažem da je spreman, ali na svakom treningu radi stvari koje vas oduševe da jednostavno kažete – vau”.

Ekipa Denver Nagetsa nije u rasulu, kako se to možda čini na prvi pogled. Od odlaska Karmela Entonija, Nagetsi nemaju vođu, igrača koji je u stanju da povuče u trenutku kad se meč lomi. Eksperiment sa Tajem Lausonom u toj ulozi nije uspeo. Koliko će smena i podmlađivanje u Denveru trajati, ostaje da se vidi. Predvodnik tima je ovogodišnji šesti pik, Emanuel Mudije, momak koji stilom podseća na plejmejkera Vašingtona, Džona Vola.  Kakva je konkurencija Jokiću?  Na pozicijama 4 i 5 su Jusuf Nurkić, Žofri Lovernj, Džej Džej Hikson, Darel Artur i Kenet Farid. Tu definitivno nema igrača koga Nikola neće moći da pretekne, čije mesto neće moći da zauzme.

Za sada, nakon jedanaest odigranih utakmica u kojima je na terenu provodio po 15,3. minuta, Nikola Jokić u proseku beleži 7 poena, 4,6 skokova, i 0,6 asistencija. Za Evropljanina, rukija koji je relativno kasno počeo da se bavi košarkom, sasvim zadovoljavajuće. I biće bolje. Ako sada ovako doprinosi timu, kakav će tek biti kada ojača i dobije na iskustvu? Teško je odoleti i ostati imun na komentare kao što su: novi Pau Gasol! Za košarkaša te visine ima sjajan pas. Ne plaši se da šutne sa distance. Trudi se u odbrani. Bori se za svaki skok. Budućnost mu je svetla!

Nemanja Bjelica je već formiran i kao ličnost i kao košarkaš, jedan od onih koji, čini se, toliko dobro razumeju igru da im trener nije ni potreban. Subjektivan sam, priznajem. U pitanju je moj tip igrača. To su oni što, kako se to popularno kaže,  rade “sve po malo” (Boris Dijao, Andre Igudala, Drejmond Grin…), samo što bih ja umesto onog “malo” rekao – dovoljno. Vidim, pojedini imaju zamerku na Nemanjinu igru. Kažu – ne šutira dovoljno, ne koristi na pravi način minute. Ja se ne slažem. Ni u Evropi njemu nije bilo bitno da li će ubaciti dvadeset. U pitanju je sportista kome lična statistika nije na prvom mestu. Nemanja na parket izlazi sa jednom jedinom željom: da pobedi. Za slovo W u koloni, on će da skače, da se bori u reketu, šutira za tri, biće i plejmejker ukoliko zatreba. Nemanja u Americi mora da se navikne i na nešto drugačije kriterijume suđenja. Problemi sa faulovima za rukija koji dolazi iz Evrope nisu neuobičajni. Biće to u redu. Suviše je inteligentan momak da bi ga tako nešto sputalo. Navijači Minesote su prijatno iznenađeni.

Možda i najzaslužniji za dolazak Bjelice u redove Timbervulvsa, šef struke Fil Saunders, preminuo je posle teške bolesti krajem oktobra. Kormilo je preuzeo Sem Mičel. Ekipa pobede posvećuje svom pokojnom učitelju, a pobeda je, ako uzmemo u obzir mladost ekipe, za sada dovoljno. Reprezentativac Srbije upao je u verovatno najtalentovaniji sastav u čitavoj ligi. Kevin Lav, igrač impresivne statistike koji nikada tim nije odveo u plej of, više nije tu. Kao zamena za njega, u trejdu sa Klivlendom, stigao je talentovani Kanađanin Endru Vigins. On je prošlu sezonu počeo traljavo. Procenti su bili niski. Međutim, nakon što se adaptirao postalo je jasno zbog čega su mnogi NBA skauti u njemu videli novog Trejsija Mekgrejdija.

Sreća je ove godine na draft lutriji bila uz Vukove. Dobili su pravo na prvog pika. Ljubomorno su ga čuvali, a kada je došlo vreme, izabrali su centra, bivšeg prvotimca Kentakija, Karla Entonija Taunsa. Prvi pik iz draft klase 2015. zasad opravdava očekivanja i pitanje je da li će njegov dolazak pogurati trejd Nikole Pekovića? Uz to, u ekipi Minesote je i prošlogodišnji šampion u zakucavanjima Zek Lavin (trivijaljno takmičenje, znam). Ukoliko se Zek bude više posvetio radu na šutu i odbrambenim zadacima… tim iz Mineapolisa će predstavljati strah i trepet!

Na pozicijama tri i četiri, na kojima igra Bjelica, u ekipi Minesote startuju Tajšon Prins i Kevin Garnet, košarkaši kojima je penzija vrlo blizu. Samo što nije. Bjeličina uloga u timu je bitna, a u prilog tome govori što on utakmice, pa i one koje su na jednu loptu, uglavnom završava. A zna se – bitnija je petorka koja meč završi od one koja počne.

Jedino što možda ne valja jeste da u Mineapolisu zna da bude baš, baš hladno. Ali šta da se radi. Sa čoporom i kroz lavine. Napred Vukovi!

Boban Marjanović za sada prosečno na parketu provodi po 2,7. minuta. Nedovoljno vremena za bolju statistiku (2,2 poena, 1,4, skoka). Na njemu je da čeka i da koristi i najmanju šansu. Mora biti strpljiv i ne dopusti sebi da klone duhom. Bez obzira na nezadovoljstvo ovdašnje javnosti, ja verujem da je Marjanović na dobrom putu. Ovaj, kako su ga simpatično prozvali, dobroćudni džin, u karijeri je prošao kroz raznorazne turbulencije. Ne treba zaboraviti da je Bobi u 2010. nastupao za velikana evropske košarke CSKA iz Moskve. A samo dve godine nakon Armejaca – za Radnički iz Kragujevca. Takva silazna putanja u karijeri zna sportistu da zalepi za dno. Boban nije odustao. On se uspravio, sa svih svojih 222 centimetra visine. U samo tri godine: Radnički – Mega – Crvena Zvezda – San Antonio Sparsi! Kao katapultom ispaljen, ekspresno se vratio tamo gde mu je mesto: među najbolje pivote starog kontinenta.

U pitanju je atipičan centar. Takva konstitucija se retko viđa na košarkaškim terenima. Ume protivnika i da zaplaši. Primetili smo da ga američka publika obožava.

Teško je za prvi utisak. Poznato je da za visokog igrača Marjanović korektno šutira slobodna bacanja. Takođe i da poseduje iznenađujuće dobar pregled igre. Odgovori na pitanja poput: da li je Bobi suviše spor za NBA terene, ostaju zasad bez odgovora. Nadamo se većoj minutaži. Treba, ipak, razumeti i legendarnog Grega Popovića. Bobanu je kokunkurencija žestoka. Tu je Tim Dankan, kao i Lamarkus Oldridž. Ukoliko se igra sa niskom petorkom, centarsku poziciju može da pokrije i iskusni Francuz Boris Dijao. Isto važi i za Crvenu raketu, Meta Bonera. Tu je i prekaljeni ratnik Dejvid Vest. Dubok roster koji garantuje košarku i u junu.

Indijana je Dejvidu Vestu nudila veću platu, ali ovaj je odbio. Svestan je da mu nije ostalo još puno igračkog vremena, a zaželeo se titule. Zato je Vest savršena Mamuza. Žrtvovanje je reč koja je postala sinonim za San Antonio. Godinama unazad, velika trojka (Tim Dankan, Manu Đinobili, Toni Parker), prima manje novca nego što zaslužuje, ili bolje rečeno, manje nego što bi dobijali u drugim klubovima. Ali sva trojica su želeli familijarnu atmosferu, kolektivne uspehe. I isplatilo se. Velika trojka osvojila je četiri šampionska prstena. Košarkaška bajka poznatija kao San Antonio Spars traje i dalje.

Alfa je generalni menadžer Ar Si Bjuford, a omega trener Greg Popović. Svi greše, pa i oni, samo što oni to vrlo retko čine. Prevrnu svaki kamen u potrazi za talentom. To je još jedan razlog zašto mislim da je i Marjanović, poput Bjelice i Jokića, na pravom putu. Bolje košarkaške učitelje nije mogao da nađe. Poznato je takođe da Popović brine o svojim igračima i pažljivo im dozira minute. Nije slučajnost to što Tim Dankan dominira košarkaškim terenima i u trideset devetoj godini. Zna se šta je cilj giganta iz Teksasa: plejof, borba za prsten.

Na Bobiju je da vredno trenira, i da se bori.

Photo: NBA